Pogledajte novu galeriju fotografija od 6 i 7. marta 2010. godine >>>
 

         Sedamnaesti Poslovni forum Kopaonik biće održan od 9. do 11. marta u kongresnom centru Sunčani vrhovi na Kopaoniku, saopštili organizatori, Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije.
          Prema navodima organizatora, na strukturu programa, pod nazivom Srbija posle krize, kako se pozicionirati u globalnoj ekonomiji koja izlazi iz krize, uticala je činjenica da je Srbija početkom 2010. na novoj tački strategijskog zaokreta, na koju presudno utiču efekti globalne recesije i preovlađujuć način izlaska iz nje.
          Zaglavljivanje banaka i pad tražnje na globalnom nivou uz rast značaja geoekonomskog faktora usložnjavaju završetak ekonomske tranzicije Srbije i njenu integraciju u EU, navedeno je u saopštenju organizatora.
          Na skupu će, kako je saopšteno, učestvovati relevantni donosioci ekonomskih odluka iz zemlje i diplomate i investitori iz SAD, Rusije, Nemačke, Grčke, Italije, Austrije i Slovenije.

Izvor: Emg.rs

        Tradicionalna trka spasilaca će se održati u subotu 06. marta 2010. sa početkom u 19:30h.
         Gorska sluzba spasavanja, kao i svake godine, organizuje skijašku trku – paralel slalom na noćnoj stazi Malo jezero na Kopaoniku. Već po uhodanom receptu, gorski spasioci će dokazivati svoje skijaško umeće u trkama "jedan na jedan". Draž trke najpre leži u okupljanju svih članova spasilačke organizacije, a za gledaoce, ova trka predstavlja priliku da vide spektakl u vidu dinamičnog takmičenja i posebnog zabavnog programa!
         Ove godine trka dobija mnogo širi internacionalni karakter, jer će gosti trke biti članovi gorskih službi iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, ali i iz Grčke, Slovačke i drugih zemalja. Ceo događaj prati i atraktivan muzički i zabavni program. Muziku će, tokom sportskog dela večeri, voditi DJ Munja, aranžman i program će biti u rukama MC Miška Hemije.
         Nakon trke predviđena je velika žurka na koju su svi pozvani, a na kojoj će biti proglašeni pobednici i dodeljene nagrade.
         Trka se organizuje uz svesrdnu pomoć Javnog preduzeća Skijališta Srbije.

         JP ''Skijališta Srbije'' namerava da u 2010. godini sprovede postupke javnih nabavki čije su okvirne vrednosti veće od 50.000.000,00 dinara.
          Predmeti planiranih javnih nabavki su:
 
1. Nova isklopiva 6-sedna žičara Karaman greben na Ski centru Kopaonik (oprema, usluge i radovi)
2. Nova 4-sedna žičara lokacija Krst, iznad Malog jezera na Ski centru Kopaonik (oprema, usluge i radovi)
3. Radovi na izmeštanju dela opreme žičare Karaman greben, nabavka nedostajuće opreme i usluge i radovi na izmeštanju, lokacija Sunčana dolina na Ski centru Kopaonik
4. Sistem za veštačko osnežavanje (oprema, usluge i radovi) na Ski centru Kopaonik
 
          Javne nabavke će se sprovoditi u otvorenom postupku, na osnovu javnih poziva koji će biti objavljeni u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama. Okvirno vreme početka postupaka predmetnih javnih nabavki je mart mesec 2010. godine

         Danijel Ilić slomio nogu, a za nesreću, kako kažu nadležni na Kopaoniku, kriv skijaš na bordu koji se pre vremena otkačio sa sajle.

          Danijel Ilić (29) iz Brčkog teže je povređen prekjuče oko 16 časova na kopaoničkom skijalištu. U iznenadnoj havariji žičare (tanjirače) na stazi Karaman zadobio je prelom butne kosti desne noge. Brzo je reagovala Gorska služba, a i medicinsko osoblje u ambulanti skijaškog centra, uprkos lošoj tehničkoj opremljenosti ove ustanove. Tako je povređeni skijaš blagovremeno prebačen u kraljevački medicinski centar.
          Ilić je došao na odmor sa bratom dan pre nezgode.
          Ne znam kako i zašto se desilo da se iznenada otkači sajla uspinjače.
          Istina, na „tanjiru” ispred mene bio je jedan border. Pred izlaznom stanicom, taman na ravnom delu ove staze, on je pao i tada se otkačila sajla i svi su popadali. Na sreću, niko drugi osim mene nije povređen, a kako sam slomio nogu ni sam tačno ne znam, da li od udarca sajle, ili nezgodnog pada… – objasnio je za „Politiku” povređeni Ilić.
          U JP „Skijališta Srbije”, koje upravlja sistemom žičara na Kopaoniku, od Dejana Ljevnaića, izvršnog direktora u ovom preduzeću dobili smo objašnjenje da je do havarije došlo usled krivice jednog od skijaša.
          To je u svom izveštaju konstatovala i policija. Naime, protivno pisanim upozorenjima i jasno postavljenoj signalizaciji jedan od skijaša koji je vozio bord pokušao je da se otkači sa uspinjače pre izlazne rampe. Pri tome je pao i snažno povukao sajlu na stranu, pa je ona spala sa okretnog točka. Zato apelujemo na sve skijaše da se pridržavaju pravila ponašanja na ovom skijalištu kako bi se predupredile ovakve i slične opasnosti – ističe Ljevnaić.

Izvor: Politika

         Usvajanjem novog Zakona o planiranju i izgradnji i odlukama opština Raška i Brus, stvorile su se mogućnosti za legalizaciju više od 2.000 vikendica, kuća i drugih objekata izgrađenih poslednjih godina u zoni Nacionalnog parka i na širem području Kopaonika. Kako ističe dr Bojan Milovanović, direktor JP „Nacionalni park Kopaonik“, interesovanje za legalizaciju je veliko.
          Gotovo svi vlasnici bespravno podignutih objekata prijavili su se za legalizaciju. U zoni Nacionalnog parka registrovali smo 134 bespravno podignuta objekta, a na širem području Kopaonika, na takozvanom seoskom području, čak 2.000, najviše u vikend-naseljima Treska, Čajetinska česma, Lisina i Ciganska reka. Očekujemo da će najveći broj divljih objekata biti legalizovan do kraja godine, i da će to biti kraj divlje gradnje
i urbanističkog haosa, na vrhu planine i na širem području Kopaonika - kaže dr Milovanović.
          Na vrhu Kopaonika nema mnogo boljih lokacija na kojima bi se mogli graditi veći hotelski i ugostiteljski objekti. Jedna od najboljih je prostor oko porušenog hotela „Bačište“ koji je u vlasništvu JP „Skijališta Srbije“. Za ovu lokaciju, koja se upravo urbanistički razrađuje, zainteresovano je više domaćih i stranih investitora.
          Milovanović očekuje da će se u kase opština Raška i Brus sliti podosta novca koji će se delom iskoristiti i za igradnju infrastrukturnih objekata na Kopaoniku, posebno u naseljima gde je najviše bespravno podignutih vikendica i kuća. Kasnije će i ove opštine imati koristi, jer će moći da naplaćuju komunalne usluge i takse, a meštani će imati bolje puteve, više vode za piće, kanalizaciju i drugu infrastrukturu.
          Na vrhu Kopaonika trenutno nema divlje gradnje, splasnula je i gradnja na rubnim delovima planine, ali, interesovanje za gradnju je i dalje veliko.
          Gradiće se i ubuduće, ali strogo po planu. Planina je već prebukirana, gradnju hotela, vila, vikendica i kuća, nisu pratili i infrastrukturni objekti, vodosnabdevanje je loše, nije rešen problem otpadnih voda, odnošenja smeća, kao i nekontrolisane seče šuma, nedostaju parkinzi i javne garaže...Sve ovo su nam prioriteti - naglašava dr Milovanović.
          Plac površine dva-tri ara na vrhu Kopaonika sa dozvolom za gradnju dosad se plaćao i do 100.000 evra. U podnožju planine, na takozvanom seoskom području, placevi su se mogli kupiti, zavisno od lokacije, od 1.000 do 3.000 evra po aru. Direktor JP „Nacionalni park Kopaonik“ dr Bojan Milovanović, veruje da će posle zavođenja urbanističkog reda, vrednost placeva skočiti.

Izvor: Novosti

         Vizna liberalizacija, ekonomska kriza i pomeranje školskog raspusta zbog pandemije uticali su da domaći zimski centri ove sezone budu manje-više pusti, a zaljubljenici u skijanje radije su birali destinacije u inostranstvu. Slaba sezona naterala je hotelijere na našim planinama da snize cene smeštaja, koje su neretko bile mnogo više nego slični aranžmani u Austriji, Francuskoj, Sloveniji... Čini se, međutim, da ni to nije spasilo zimsku sezonu, a skijališta na Kopaoniku i Zlatiboru sablasno su prazna.
          Nerealno je da noć u hotelima na našim planinama bude skuplja nego u nekom elitnom svetskom turističkom centru. S obzirom da nam vize više nisu potrebne, oni koji mogu da plate sve češće odlaze na skijanje u Zapadnu Evropu. Ideja za snižavanje cena je dobra, ali je došla kasno – komentariše Sandra Matić, turoperater sa Zlatibora.
          U Turističkoj organizaciji Srbije smatraju da je nekoliko faktora uzrok slabe posećenosti ovdašnjih zimskih centara – novi grip, finansijska kriza i ukidanje viza.
          U vreme kada se planira zimovanje, dosta se pričalo o pandemiji gripa, a školski raspusti stalno su „pretumbavani”. Bilo je slučajeva da porodice rezervišu aranžmane na nekoj planini, ali da ih potom otkažu jer se ispostavilo da im deca u tom periodu neće biti slobodna. Ekonomska kriza je uzdrmala svačiji budžet, što se svakako odrazilo i na turističku sezonu, a oni koji, ipak, imaju novac za putovanje, ove godine su radije birali inostrane destinacije – priča Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije.
          Tako je, na primer, posredstvom prestoničkih turističkih agencija u toku cele sezone moguće pronaći sedmodnevne aranžmane u hotelima B kategorije plus ski-pas već od 200 evra. Tradicionalno atraktivna skijališta u Austriji, Italiji, Bugarskoj, Sloveniji i Bosni i Hercegovini imaju povoljne ponude i za one sa plićim džepom.
          Da li po ugledu na kolege iz inostranstva, ili zbog straha za sopstveni profit, u poslednjih nekoliko dana smanjene su cene u gotovo svim zimovalištima. Ima i onih koji tvrde da je priča o visokim cenama na Kopaoniku – „prenaduvana”.
          U medijima je stvorena fama o skupoći na ovoj planini i u prvi plan se plasiraju cene smeštaja u najekskluzivnijim hotelima za vreme novogodišnjih praznika. A moguće je bukirati sedmodnevni aranžman sa ski-pasom i za manje od 200 evra – objašnjava Stevan Rosić, urednik sajta „Info-Kop”.

Izvor: Politika