Svedoci smo toga da se prave zimske postavke sistema nad Evropom dešavaju tek sada, u poslednjih 10-ak dana. U tom ritmu nastaviće se i narednih par dana. Snažan anticiklon na severu Atlantika otvorio je vrata nagomilanoj hladnoći iz Skandinavije da se spusti do centralne Evrope, a zatim i dalje ka istoku Evrope i oblasti Balkana.

Slabljenjem polarnog vorteka, posledično tome i zonalne cirkulacije, stvoreni su se uslovi da razvojem anticiklona na severu Evrope iznad kontinenta, tek sada, na početku astronomskog proleća usledi konkretniji hladni prodor sa istoka i severoistoka Evrope. Nakon toplog dosadašnjeg dela marta, očekuje se niz veoma hladnih dana, koji će najviše potrajati u delu centralne Evrope.

Na sinoptičkoj karti Evrope napokon se nazire konkretnija promena na širem planu. Ciklonska serija na okeanu duž severa Evrope, povezana sa jakom zonalnom strujom, koja je dominirala čitava zime počinje polako da popušta, što otvara prostor za razvoj anticiklona na severu Atlantika, a sa time i za konkretnije izlive hladnoće iz oblasti Arktika ka Evropi. Isprva, od toga će najviše profitirati Skandinavija i istok Evrope ovog vikenda, dok se u drugoj polovini predstojeće sedmice takav izliv očekuje i ka oblasti centralne i zapadne Evrope.

Nastavlja se dominacija zonalnog (zapadnog) strujanja nad kontinentom, sa povremenim frontalnim upadima od strane ciklona koji se kreću utabanom stazom duž severa Evrope. Najveću korist od takve situacije svakako imaće visoke navetrene strane Alpa, ali i delovi Dinarida i Karpata.

Dominanti faktor u sinoptičkoj situaciji iznad Evrope i narednih dana ostaje okean, odnosno njegova ciklonska serija preko severnih delova Evrope. Ipak, frontalni sistemi tih ciklona generalno u narednom periodu će biti postavljeni dublje ka Evropi, pa se očekuju česti prolazni prodori sa zapada i severozapada.

Apsolutno ništa novo se ne dešava nad opštom cirkulacijom sistema nad Evropom. I dalje dominacija jake zonalne struje, sa serijom izuzetno jakih ciklona severom Atlantika, a što je posledica izraženog polarnog vorteksa. Južnije, na nižim širinama je greben anticiklona, koji retki frontovi sa okeana tek nakratko naruše. Jedan takav, nešto izraženiji uticaće na vreme iznad naših krajeva između srede i četvrtka i u četvrtak do drugog dela dana.

Što se tiče sinoptičke situacije iznad Evrope, apsolutno sve ostaje u znaku dominacije ciklona sa Atlantika i zonalnih strujanja. Frontalni sistemi tih ciklona prelaziće narednih dana preko centralnih delova kontinenta i Balkana, pa se očekuju česta prolazna naoblačenja. Znatno toplije od proseka biće na jugu Mediterana, i u Rusiji, dok se iznad preostalog dela kontinenta očekuju manja pozitivna odstupanja, ali svakako bez pravih zimskih temperatura.

Nad Evropom i dalje ništa novo što se opšte postavke sistema tiče. I dalje dominacija ciklona s Atlantika daleko na severu Evrope, dok je južnije ka Sredozemlju greben anticiklona. Frontalni sistemi sa okeana premeštaće se rubno preko severne i centralne Evrope, čime će stalno generisati strujanja u tom anciklonarnom grebenu, pa će vreme biti toplo za ovaj deo godine, uz dominanta strujanja sa jugozapada i juga, odnosno bez inverzije.

Tokom prethodna dva dana, na Kopaoniku je snežni pokrivač dostigao visinu od 83 cm. Izuzetno jak vetar, koji pravio glavni problem se smirio, te su se stvorili uslovi da se otvore sve ski instalacije. Od juče popodne prilaz Kopaoniku preko Brzeća je ponovo prohodan. Trenutno su svi prilazi prohodni ali uz obaveznu upotrebu zimske opreme. Pre polaska na put obavezno kontaktirajte putare radi precizne informacije o stanju na prilazima Kopaoniku.

Nad kontinentom što se vremena tiče u globalu ništa novo. I dalje dominacija zonalne (zapadne) struje i ciklona s okeana, s tim što će jači inverzni anticiklon dublje unutar kopna popustiti i dozvoliti upade frontalnih sistema s okeana. To će i kod nas usloviti padavine nakon dugo vremena. Drugog dana vikenda do nas stiže "prekaljeni" ciklon u fazi raspada, koji se dugo vremena vrteo oko Pirineja i severa Afrike. Taman će imati snage za turu kišnih, odnosno snežnih padavina u višim planinama pre nego se skroz ugasi. Sredinom predstojeće sedmice, frontalni sistem s okeana stiže do Alpa i svakako će kasnije usloviti novi talas padavina i kod nas.

Nad Evropom se do kraja sedmice očekuje jedan od tipičnih scenarija za jako zonalno strujanje. Vrlo snažna ciklonska aktivnost biće prisutna oblasti arktičkog kruga, sa "epicentrom" oko Islanda. U isto vreme južnije, iznad većeg dela kontinentalne Evrope, kao svojevrsna kontrareakcija na burna dešavanja severnije, biće prostrano anticiklonsko polje sa mirnim i suvim vremenom. Slična situacija bi se gotovo sigurno prenela i na dobar deo sledeće sedmice.

Nad Evropom vreme bez bitnije promene. Ostaje dominantno anticiklonarno polje, s tim što se ono kratkotrajno uzdiže svojim centrom ka Britaniji, pa se na istočnom rubu tog anticiklona očekuje hladna advekcija sa severa/severozapada, izraženija kao i uvek u ovakvim situacijama na višim terenima. Ciklonska aktivnost kao posledica ove hladne advekcije javiće se predaleko od nas, tek na severu Afrike (Maroko, Alžir).