Nakon prilično duge "uspavanke", koja traje već preko mesec dana, praćena stabilnim vremenom sa izrazito malo padavina, došao je red da atmosferska dešavanja konkretnije "živnu". Kako smo već na početku oktobra, a nakon spomenutog dugog perioda monotonog i toplog vremena, za očekivati i jeste bilo da bi prvo jače zahlađenje moglo doneti i sneg u planinske oblasti iznad 1500 mnv, što je otprilike i u skladu sa srednjim datumom pojave prvog snega.

Iznad većeg dela kontinenta do petka biće prisutna hladnija vazdušna masa koja je dospela sa okeana, u sklopu hladnog fronta. Zatim se ka vikendu opet ubrzano širi greben anticiklona sa zapada Evrope, uz postepeni porast temperatura.

Iznad evropskog kontinenta nastavlja se dominanto zonalno strujanje, sa jakim ciklonima koji putuju u pravcu zapad-istok preko severa Evrope, dok se južnije ka Sredozemlju dominanto nalazi anticiklon odnosno povišeni pritisak. Frontalne zone ovih ciklona na severu povremeno će uticati na vreme i u oblasti zapadne i centralne Evrope, ali se prolazni uticaj u vidu hladnog fronta očekuje i iznad našeg područja, uz formiranje brzopoteznog i plitkog sekundarnog ciklona u Jadranu u četvrtak (prekosutra). Nakon toga, i te frontalne zone ostajaće severnije/zapadnije od nas pa će dominirati stabilno vreme na Balkanu uz  porast temperatura.

Iznad Evrope uspostavljena je zonalna cirkulacija, koja će se održavati i u narednom periodu. Cikloni sa Atlantika putuju preko severa Evrope, dok je na jugu anticiklon. Vreme će biti toplo, na jugu i veoma toplo zbog toplih strujanja sa juga i zapada, dok se prava hladnoća održava samo na dalekom severoistoku kontinenta.

Dominaciju anticklonarnog i iznadprosečno toplog vremena na kontinentu nakratko će “uzdrmati” jači prodor hladnoće na istoku, jugoistoku i delu centralne Evrope. Anticiklon se centrom nakratko uspinje ka severu, što omogućuje da se na njegovom desnom tj. istočnom rubu spusti osetno hladnija vazdušna masa sa severoistoka, glavninom ka oblasti Crnog Mora. Hladna advekcija biće vrlo intenzivna, jer će na visini za svega 6 časova temperatura po prolasku hladnog fronta opasti za 15-ak stepeni. Nakon tog prodora, centar anticiklona se opet spušta istočnije i južnije, pa se očekuje brza stabilizacija vremena iznad čitavog kontinenta.

U narednih 4 do 5 dana iznad Evrope održavaće se sinoptička situacija na koju se jako dugo čekalo. Anticiklon će zagospodariti velikim delom Evrope, te “sprečiti” bilo kakav uticaj sistema sa Atlantika koji bi doneli oblake i padavine.

Prilično snažan ciklon sa Atlantika, preko Biskaja se premešta dalje ka zapadnom Sredozemlju, gde će biti aktivan tokom vikenda. Hladnija vazdušna masa, odnosno hladniji sektor ostaje prvobitno zapadno od Alpa, dok se istočno i južno od njih očekuje intenzivna topla advekcija u prednjem sektoru ciklona. Tek u nedelju hladniji vazduh počeće da se lagano širi istočnije, zahvatajući u ponedeljak i delove centralne Evrope i zapadnog Balkana, ali će intenzitet hladnoće slabiti kao i jačina ciklonske cirkulacije u Sredozemlju.

U toku ponedeljka sledi klasičan severozapadni prodor na tlu Evrope. Primarni ciklon se izmešta iz oblasti Britanije ka Skandinaviji, sa izraženom dolinom i pripadajućim hladnim frontom preko središnjeg dana Evrope ka Alpima. Tu nastaje plitak sekundarni ciklon, koji će se sutra uveče premeštati preko južnog dela naše zemlje dalje na istok. Zatim, u narednim danima dolazi do jačanja azorskog anticiklona, te širenja njegovog grebena nad veći deo zapadne i centralne Evrope. U toj oblasti doći će do brzog porasta temperatura, dok će hladnije vreme biti istočnije, u delu Balkana i na istoku Evrope.

Glavni utisak na vreme narednih dana iznad Evrope ostavlja vrlo izražena ciklonska aktivnost u oblasti Sredozemlja, tj. pojava ciklona izuzetne jačine, sa vrlo niskim pritiskom u svom centru. Upravo taj takav ciklon će biti odgovoran za vrlo obilne snežne padavine u centralnom delu Balkana u narednim danima, jer će se premeštati iz oblasti Tunisa ka Egejskom moru. Zahvaljujući prisutnoj hladnoći iznad većeg dela Evrope, pored planina obilnom snegu obradovaće se i veći deo nizijskih krajeva.

Najupečatljivija stvar što se vremena nad Evropom tiče u narednim danima biće aktivno Sredozemlje, odnosno česta pojava ciklonske aktivnosti iznad njega i njemu pripadajućih mora. Iznad većeg dela kontinenta biće prisutna hladna vazdušna masa, u početku posebno iznad severnog i istočnog dela Evrope, dok će se zatim ona postepeno širiti i na delove centralne i zapadne Evrope. Što se Balkana tiče, zbog ozbiljnije ciklonske aktivnosti u blizini, glavnina hladnoće će se držati severnije i istočnije, dublje unutar Evrope, ali i to je dovoljno za pravo zimsko vreme sa snegom na planinama, a u pojedinim danima i do nizija.

Sinoptičku situaciju iznad Evrope narednih dana krojiće dva dominanta sinoptička sistema- prvi, azorski anticiklon, rasprostranjen iznad istočnih obala Atlantika i zapadnih i jugozapadnih obala Evrope. Drugi- postepeno jačanje ciklonske aktivnosti na severu Evrope, u sklopu islandskog minimuma. Na zapadu Evrope biće mirno i relativno  toplo, dok će hladan vazduh biti skoncentrisan primarno na severu i istoku Evrope. Balkan i centralna Evropa biće u nekoj vrsti prelazne oblasti između dveju različitih vazdušnih masa. Dominantno strujanje iznad većeg dela kontinenta biće severozapadno, jer će ciklonska serija na severu Evrope stalno svojim frontovima na rubu anticiklona da se spušta ka oblasti Crnog Mora.

Nad vremenom u Evropi dominantan uticaj ima razvijeni azorski anticiklon u istočnom delu Atlantika, odnosno uz obale zapadne Evrope. On onemogućuje da jači ciklonski sistemi sa okeana, tj. sa zapada donose nad kontinent toplu vazdušnu masu maritimnog porekla. Dakle, posredstvom njega, strujanje nije zonalno(zapad-istok) već usled spomenute "blokade" na okeanu dublje u unutrašnosti Evrope preovlađuje meridonalni pravac strujanja (sever - jug). To omogućuje da veći deo kontinenta ima prave zimske uslove, sa  hladnim vremenom i široko rasprostranjenim snežnim pokrivačem u nižim predelima.