Glavni povod za najavljene obilne padavine jeste zanimljiva „fuzija”, odnosno spoj hladnog fronta i doline koja se sa severozapada spušta prema Balkanu, i pomalo zaboravljenog ciklona koji je teturao južnim rubom Sredozemlja, oko obala Afrike. Taj upliv nove količine hladnijeg vazduha sa zadnje strane pojačava temperaturni kontrast, što i jeste glavno gorivo ciklona umerenih širina, te on ekspresno jača u kombinaciji sa dostupnom toplotom prednje strane i ubrzava svoju novu trasiranu putanju prema severoistoku.

Dugo očekivani konkretniji prodor sa severozapada se ostvaruje, uz obrazovanje sekundarnog ciklona u Jadranu. Isprva će se on izmestiti preko nas dalje na istok i severoistok, ali će nastaviti da tumara nakon toga u neposrednoj blizini što će omogućiti više talasa, tj. višednevne snežne padavine. Prema kraju termina, po svemu sudeći još jedan prodor sa severozapada dolazi prema našim krajevima.

Konkretno za ovu predstojeću promenu, nakon tipičnog vremena po jugu u četvrtak sa dosta oblaka, jakim vetrom te maglom u višim zonama, kasno veče i u noći očekuje se prvi talas padavina. Padavinska linija je uzana, ali izražena pa treba računati na dobar intenzitet padavina na momente. Vetar će sa istom popustiti i okrenuti na zapadni.

Dominacija anticiklonarnog, stabilnog i uglavnom toplijeg vremena od proseka dolazi svom kraju. Azorski anticiklon jača prema severu Atlantika, remeti odnosno usporava ciklonsku seriju na okeanu, strujanje postaje meridionalnije pa se samim time ozbiljnija dolina ciklona oko Skandinavije ustremljuje prema Alpima i formira sekundardnu ciklogenezu u Jadranu. Kako je zbog toplotnog kapaciteta vodenih površi stanje da se one za razliku od kopna tek sad ponovo zagrevaju, ima dovoljno hladnoće za sneg ponegde i do nizija širom kontinenta.

Najlakši opis sinoptike u posmatranom periodu jeste ciklonska aktivnost iznad morskih oblasti, dok će anticiklon biti iznad velikog kontinentalnog dela. Jedan minimum je daleko na severu Atlantika, drugi ispred Pirineja, a treći će biti prisutan na jugu Mediterana. Anticiklon centrom sa istoka ide na zapad, ka Baltiku da bi se zatim ponovo vratio na istok krajem termina. Zanimljivo da nekih značajnih temperaturnih anomalija neće biti, nešto hladniji vazduh nalaziće se iznad centralne, istočne Evrope i dela Balkana, dok će toplije biti na zapadu i severu.

Dominacija anticiklona nad kontinentom, prema vikendu biće narušena od strane jednog od jačih ciklona u ciklonskoj seriji severnog Atlantika, koji svoj dolinu spušta preko Biskaja dalje ka zapadnom Sredozemlju i zapadnim obroncima Alpa. Usled toga, doći će do ciklogeneze u Đenovi, ali se taj poremećaj spušta brzo na jug prema obali Libije. U tim oblastima se očekuju konkretnije padavine, u nizijama kiša dok će u brdsko-planinskim padati sneg, dok ćemo mi ostati na rubu uticaja svega.

Primat nad vremenom u posmatranom periodu zadržava anticiklon sa središtem iznad centralnih i južnih delova kontinenta. Ciklonska serija će se držati krajnjih severnih predela Evrope, dok će dolina i nestabilno vreme južnije biti jedino u oblasti Pirineja. Temperature ostaju iznadprosečne, prava zima je oterana skroz na istočni rub kontinenta.

Sinoptička situacija u posmatranom periodu biće u tranziciji iz relativno zimske u reklo bi se pravu prolećnu. Jača greben azorskog anticiklona sa zapada kako termin odmiče, što će uzrokovati stabilizaciju i sve toplije vreme koje će se širi od zapadnih obala Evrope na istok. Prisutna hladnoća od aktuelnog prodora se povlači na sever i severoistok, u Skandinaviju te severozapadni deo Rusije.

Sinoptička šema iznad Evrope polako ulazi u takozvani severozapadni režim. Šta to znači? Ciklonska serija sa Islanda preko Britanije nastavlja ka Severnom moru i Baltiku, tako da je izražena dolina uvek usmerena prema Alpima uz razvoj sekundarne ciklogeneze u Jadranu. Prodori nailaze u talasima, nakon prelaska jednog, zahlađenja i padavina usledi kratkotrajno zatišje uz suvoću i porast temperature, pa opet. Zato i temperaturni prikaz ima tipičan talasasti karakter. U ovakvom režimu stvaraju se konačno uslovi da i van zavetrine Dinarida zbog povoljne ciklonske putanje i izostanka dugotrajnog juga bude značajnijih padavina.

Kratkotrajni razvoj istočnoevropskog anticiklona povratiće nešto hladniju vazdušnu masu natrag sa severoistoka do navetrine Karpata, ali se ubrzo ona povlači te se očekuje novi udar jakog ciklona sa Atlantika na kopno zapada Evrope. Sa njim, toplija vazdušna masa ponovo osvaja kontinent, ali zbog prostrane oblasti sniženog pritiska gradijent će biti veliki a posmatrane temperaturne zone na nižim visinama, pa će iznad 1550-1600m otopljenje biti manjeg obima.

Sinoptičku situaciju iznad Evrope u posmatranom periodu najviše će krojiti novi jak, prostrani ciklon koji sa Atlatnika "udara" na zapadne obale kontinenta. Zbog uspostavljanja  jugozapadnog strujanja, dolazi do otopljenja i ledara sa istoka Evrope se brzo povlači nazad prema severoistoku. Iznad većeg dela kontinenta pritisak će biti znatnije ispod normale, pa će se i 850 milibarska površ naći na nižoj visini, što znači da bar u predelima iznad 1500-1600m otopljenje neće biti tako izraženo kako se na prvi pogled čini.

Sinoptičku situaciju u posmatranom periodu obeležava povratak stabilnog skandinavskog anticiklona nad sever Evrope. Zaista se može reći da se ova zima bar trudi da vrati i oponaša postavke iz nekih ranijih perioda u prošlosti. Čitava oblast severno i istočno od Tatra i Karpata ima zaista pristojne zimske uslove za "novo normalno“. Jedini problem za južnije oblasti Evrope, izuzev dela oko Crnog mora, jeste to što je greben preslab, te nedovoljan da obuzda pritisak ciklonalne aktivnosti na Atlantiku, koja je u zamahu usled impulsa koje toj ciklogenezi daju aktuelni hladni prodori u Severnoj Americi. Oblast niskog pritiska se dalje produžava na Sredozemlje, ali se nešto značajnije padavine očekuju samo na navetrinama.

Sinoptička situacija iznad Evrope u posmatranom periodu za "zimoljupce" olako ide iz potencijalno zanimljive u nepovoljnu. Na prvu, anticiklon je iznad severnih delova Evrope uz puno hladnoće, ali nije dovoljno snažan i olako se otiskuje još dalje prema severu (Arktiku). Sa druge strane, ojačanim aktuelnim izlivom hladnoće u Severnoj Americi, okean ozbiljno dodaje gas i preko Biskaja formira prostrano polje niskog pritiska južno od Baltika. Ovo za posledicu ima rast temperatura, prvo u Sredozemlju, zatim i severnije u središtu kontinenta. Oblačnost i padavine biće prisutni, pogotovo u Jadranu, ali primarno na navetrinama Dinarida, dok će dublje na kopnu biti značajno manje padavina.