Sinoptička situacija nad kontinentom narednih dana otkriva postepeno povlačenje hladnog vazduha istočnije, pod naletom toplih frontova sa zapada ciklona koji se izmeštaju preko severozapada Evrope.

Glavno obeležje vremena nad kontinentom biće dalje jačanje anticiklona na severu Evrope. Kako se njegov greben širi ka jugu Evrope, zatvara se ciklonski "autoput" sa Atlantika preko Sredozemlja, te se omogućava da rastom pritiska nad našim područjem krene da se sliva velika nagomilana hladnoća prisutna severnije.

Nakon veoma toplog, stabilnog i anticiklonarnog vremena, sledi prolazni povratak temperature u koliko-toliko primerenije vrednosti za ovo doba godine. Zahlađenje stiže na rubu anticiklona, sa Severnog mora, pa će se vazdušna masa kao takva po zahlađenju najviše iskazati u višim predelima. Pošto povišeni pritisak ostaje na snazi, ne očekuju se nikakve značajne padavine.

I dok će, zbog razvoja prostranog anticiklona na dalekom severu Evrope, Skandinavija, Rusija i oblast oko Balktika imati pravu zimu, za južni deo Evrope važiće totalno suprotno. Usled doline koja se "odseca" sa okeana ka Pirinejima, uspostavlja se južno strujanje u Sredozemlju uz dotok velike količine toplog vazduha.

Sneg koji je neprestano padao tokom noći i jutra dostigao je visinu od 120 cm. Pojačan vetar je stvorio snežne nanose, koji su usporili sabobraćaj na prilazima Kopaoniku i onemogućili brže sređivanje celog skijališta. Staze se ubrazno pripremaju, te se uskoro može oečivati suksecivno puštanje u rad celog skijališta. Zbog potencijalno opasnih stabala, koje zbog težine snega ugrožavaju bezbednost skijaša i ski instalacija, pojedine žičare i ski liftovi povremeno neće raditi.

Vremenska situacija nad Evropom biće dinamična narednih dana. Hladni vazduh biće prisutan na severu i istoku, dok se preko središnjeg dela kontinenta i Sredozemlja izmešta ciklonska serija sa zapada (sa Atlantika).

Iznad većeg dela Evrope biće prisutno polje niskog pritiska. Primarna ciklonska serija se izmešta severom Evrope, ali se njihova dolina, odnosno hladni front izmešta iz oblasti zapadne i centralne Evrope ka istoku, uz zahlađenje na Balkanu i u oblasti Crnog mora, koje će se, kao i uvek kada je hladniji vazduh poreklom sa Severnog mora, najviše osetiti u planinskim oblastima.

Nakon ovog prvog pravog zahlađenja sa severa i severoistoka Evrope, kada su i maksimalne temperature bile debelo ispod nule, sledi značajnije otopljenje. Ciklonska aktivnost na Atlantiku dodaje gas, znatno toplija vazdušna masa sa okeana brzo se širi sa zapada i jugozapada i potiskuje ovaj hladan vazduh daleko na sever Evrope.

Uz nastavak povoljne sinoptičke situacije za Evropu, sa "mirnim" Atlantikom, na red dolazi prvo pravo jako zahlađenje sa severa ka oblasti Jadrana i Crnog mora. Padavine će uglavnom biti vezane za navetrene strane visokih planinskih masiva u sistemu spomenute izražene severne struje.

Nad Evropom, pogotovo u delu bliže nama se napokon ustavlja sinoptički zimska situacija. Nizak pritisak i ciklonska aktivnost ostaju u Sredozemlju, ali raste pritisak iznad zapadnih i centralnih delova kontinenta pa hladniji vazduh koji je tamo prisutan već neki period može da se pokrene južnije, ka oblasti Balkana i naše zemlje.

Nastavlja se period sa izraženom ciklonskom aktivnošću u oblasti Sredozemlja, posebno u njegovom zapadnom delu. Hladno vreme se zadržava u zapadnoj polovini Evrope, dok je drugde znatno toplije od proseka, posebno na istoku Balkana i istoku Evrope. Spomenuta ciklonska aktivnost doneće većem delu Balkana česte padavine u narednom periodu.

Veći deo kontinenta u narednih nekoliko dana biće pod uticajem prostranog polja niskog pritiska vezanog za jaku oluju nazvanu "Bella", koja se od Britanije i Francuske premešta dalje ka Skandinaviji postepeno slabeći. S obzirom da se vazdušna masa "doprema" sa zapada tj. direktno sa okeana, nema tu nikakve posebne hladnoće. Očekuje se dosta padavina na navetrenim planinama Sredozemlja. Naš predeo će isprva biti u toplom sektoru svega, dok se prema vikendu očekuje manji pad temperature.

Kratkotrajni "raskorak" u ciklonskoj seriji na okeanu, omogućuje azorskom anticiklonu da svoj greben raširi ka Britaniji, što stvara uslove da na kontinentu kratkotrajno strujanje pređe sa zonalnog (zapad - istok) na meridionalno (sever - jug). Najveću korist od takve situacije imaće upravo naš deo Balkana, zbog formiranja sekundarnog centra ciklona u Jadranu i "uparivanja" dotoka hladnog vazduha sa severa i padavina.