Sinoptiku iznad Evrope u narednom periodu obeležava ciklonska serija sa okeana koja se premešta preko severa Evrope dalje na severoistok. Idući dalje na jug, sve je toplije i stabilnije. Kako prognostički termin odmiče, usled uzdizanja slabijeg grebena anticiklona sa Azora duž zapada Evrope, tako će se frontovi rubno sve više se spuštati na jug preko središnjeg dela kontinenta ka Panonskoj niziji, njenom obodu a zatim i ka oblasti Crnog mora.

Jedino vredno pomena za širu oblast Evrope u ovom prognostičkom periodu biće izraženiji hladni front koji se sa severozapada sutra premešta dalje preko središnjeg dela kontinenta i Balkana ka Crnom moru. Ciklonska serija preko severa Evrope će se nastaviti, ali će kasnije doline ići znatno zapadnije, zapadno od Pirineja usled čega će iznad većeg dela kontinenta gospodariti greben, odnosno anticiklon uz rast temperatura.

Prodor spomenutog hladnog fronta izazvaće reakciju u vidu sekundarne ciklogeneze u oblasti Jadrana, koja će se brzo izmeštati dalje na jugoistok i nama doneti padavine.

Sinoptička situacija iznad kontinenta ima obrise takozvane zonalne postavke, ali ne u potpunosti. Preko severa Evrope se izmešta ciklonska serija sa okeana, ali je prisutna i hladna vazdušna masa zbog kraka arktičke hladne doline. Kako se sve više ide na jug, tako i priliči zonalnoj raspodeli vazdušni pritisak raste i vreme je sve toplije. Središnji pojas Evrope, sve do oboda Panonske nizije biće neka prelazna zona, te će prema vikendu nakratko imati izraženiji hladni front.

Sinoptička slika u narednom periodu ostaje generalno povoljna. Anticiklon se zadržava na zapadu i severozapadu Evrope. U zapadnom Sredozemlju je prisutna "odsečena" ciklonska cirkulacija koja se postepeno premešta na istok u susret hladnoj dolini koja se spušta sa severa iz oblasti Skandinavije.

U našem okruženju temperaturno u skladu sa višegodišnjim prosekom. Prisutni ciklon iz Sredozemlja uslovljavaće značajnije padavine samo južnije ka Grčkoj.

Sinoptička situacija prava zimska. Anticiklon se razvija na zapadu i severozapadu Evrope, dok se na njegovom rubu istočnije preko središnje Evrope sa severa i severoistoka spušta dolina i osetno hladnija vazdušna masa ka oblasti Alpa i zapadnog Sredozemlja, uz značajniju ciklonsku aktivnost na moru kao posledicu toga. 

Glavna dešavanja se očekuju tik zapadnije i severozapadnije od naših predela, odnosno krajnji rub jačeg izliva hladnoće i jakih padavina nalaziće se tačno duž zapadnih delova Srbije, dok će dalje na istok i jug biti sve suvlje i toplije.

Vreme u narednom periodu iznad kontinenta biće u znaku dinamike, odnosno sinoptički sistemi biće veoma pokretni pa će biti česte smene ciklona i anticiklona. Isprva, izmeštanjem ciklona sa Baltika ka Crnom moru iza koga će se javiti anticiklon iznad Skandinavije usloviće znatniji izliv hladnoće na istoku Evrope. No, on se brzo gubi ali se obalama Evrope sa zapada približi prostrano anticiklonarno polje prisutno već danima iznad centralnog Atlantika. Ono će biti zaslužno da se i bliže sedištu odnosno središnjem delu Evrope, iz pravca severa advektira hladna vazdušna masa na kraju sedmice.

Vremenska situacija ostaje bez bitne promene. Iznad većeg dela kontinenta preovladava anticiklon uz mirno i stabilno vreme, te porast temperatura. Ciklonska aktivnost se postepeno premešta sa severozapada dalje na istok i severoistok kontinenta. Slična vremenska situacija kao i za veći deo kontinenta važiće i na Kopaoniku.

Sinoptičku situaciju iznad kontinenta u narednom periodu obeležiće anticiklon, koji se sa viših geografskih širina potiskuje na jug prema Sredozemlju dok njegovo mesto gore severnije zauzima ciklonska serija sa okeana. Dakle, iznad većeg dela kontinenta suvo i postepeno toplije.

Period pred nama obeležiće prava zimska postavka sistema.  Duž istočnih obala Atlantika i dalje prema Skandinaviji obrazuje se anticiklon, na čijem istočnom rubu se sa severa i severoistoka spušta ledena vazdušna masa preko središnje Evrope ka jugu odnosno Sredozemlju i oblasti Crnog Mora. Ovo će biti prvo pravo intenzivno zahlađenje sa severa i severoistoka u oblasti Balkana, odnosno kod nas ove zime. Iako će reakcija Sredozemlja u vidu ciklogeneze u našoj blizini potpuno izostati, strujanje sa severa preko kontinenta zadržava dovoljno vlage da zbog prisutnog izraženog gradijenta temperature u vertikalnom pravcu u hladnoj masi podari značajne padavine na navetrinama planina.

Ogromno polje niskog pritiska, sa vrlo promenjivim i dinamičnim vremenom koje je obeležilo početak sedmice, polako se stišava. Vazdušni pritisak iznad kontinenta počinje naglo da raste, pogotovo iznad severnih delova Evrope gde zatim dolazi do spajanja anticiklona sa Atlantika i Skandinavije u takozvanu formu blokinga. Nizak pritisak i ciklonska aktivnost ostaju primarno samo južnije, u Sredozemlju. Posledično razvoju anticiklona severno, sa severozapada se očekuje priliv hladnije vazdušne mase prema jugoistoku, odnosno našem području.

Sinoptička slika Evrope bez bitnije promene, na kontinentu dominira anticiklon, dok se slabija ciklonska aktivnost održava iznad Sredozemlja. Tek na kraju razmatranog perioda, sa severa očekuje se proboj doline ciklona koji se izmešta preko Skandinavije na jugoistok. Očekuje se postepeni povratak hladnoće iz pravca severoistoka ka našim predelima i oblasti oko Crnog Mora, kao i kasnije u središnjoj Evropi sa severa preko Skandinavije.

Sinoptičku situaciju na kontinentu ka kraju sedmice definitivno će obeležiti spuštanje ogromne doline sa severozapada, iz pravca Islanda preko maltene čitave Evrope, izuzev krajnjeg istoka. Vazdušni pritisak biće u naglom padu od drugog dana vikenda. Samim time, vreme će biti veoma dinamično, odnosno nestabilno. S obzirom da vazdušna masa prilazi sa severozapada preko okeana, trpi prilična ublažavanja pa će u početku pravu zimu doneti samo brdsko-planinskim predelima. Što se nas tiče, izuzev krajnjeg zapada Balkana, glavni problem je što će osa te doline biti dosta zapadnije, što automatski nama "podiže" topliji vazduh i naznačuje jaka strujanja sa jugozapada na prednjoj strani.