Iz kanjona, pa preko brda i prevoja, strmim kozjim stazicama stiže se pod samu liticu, vertikalno uspravljenu i skrivenu u gustišu. U njenom donjem delu je nevelika pećina, a u pećini svetilišta. Mala crkva smeštena u steni nastala je svakako u tursko vreme. Tu su ljudi ovih krajeva, krijući se od Turaka, dolazili u zbegove, pa i crkvicu uredili u samoj litici. Posvetili su je svetom Metodiju, velikomučeniku, episkopu grada Patre Likijske.

Vekovima, svakog 3. jula, na dan Sv. sveštenomučenika Metodija, sakupljao se ovde silan svet, dolazio u pećinu, molio se Bogu i iz malog slapa vode koja izvire u samoj crkvici tražio leka raznim boljkama i slabostima. Taj datum je 1504. godine za rudare bio sveti dan. Turci su ih naterali da uđu u okna i kopaju rudu. Nastupilo je veliko nevreme. Grom je zapalio rudnik. Mnogo je rudara našlo smrt u požaru i urušenim oknima. Ostalo je sećanje i saborovanje do današnjih dana, a prilaze i ulaz u pećinu uredio je Nacionalni park.

Inače, na Kopaoniku je 180 napuštenih i zatrpanih rudarskih jama.

Crkvica i ovaj kraj nazivaju se Metođe, pećina se nalazi na visini od 1.450 metara, a po nekim predanjima to kultno mesto je nastalo još u trećem veku. Na zidu je freska sv. Metodija, a na komadu kamena slika Bogorodice sa malim Hristom. Autor je Mirjana Jablanović iz Mataruga.

Kad se sa obronaka Metođa pođe uz Gvozdačku reku, gore pri vrhu, nalazi se gejzir. Visok je nekoliko metara, mlaz vode pod pritiskom diže se u visinu, okolo je gusta listopadna šuma i prizor je zaista očaravajući. Gejzir se, kažu, pojavio pre nekoliko decenija i ustalio se. Količina vode koja šiklja iz zemlje i njegova visina se ne menjaju.