Prilično snažan ciklon sa Atlantika, preko Biskaja se premešta dalje ka zapadnom Sredozemlju, gde će biti aktivan tokom vikenda. Hladnija vazdušna masa, odnosno hladniji sektor ostaje prvobitno zapadno od Alpa, dok se istočno i južno od njih očekuje intenzivna topla advekcija u prednjem sektoru ciklona. Tek u nedelju hladniji vazduh počeće da se lagano širi istočnije, zahvatajući u ponedeljak i delove centralne Evrope i zapadnog Balkana, ali će intenzitet hladnoće slabiti kao i jačina ciklonske cirkulacije u Sredozemlju.

U toku ponedeljka sledi klasičan severozapadni prodor na tlu Evrope. Primarni ciklon se izmešta iz oblasti Britanije ka Skandinaviji, sa izraženom dolinom i pripadajućim hladnim frontom preko središnjeg dana Evrope ka Alpima. Tu nastaje plitak sekundarni ciklon, koji će se sutra uveče premeštati preko južnog dela naše zemlje dalje na istok. Zatim, u narednim danima dolazi do jačanja azorskog anticiklona, te širenja njegovog grebena nad veći deo zapadne i centralne Evrope. U toj oblasti doći će do brzog porasta temperatura, dok će hladnije vreme biti istočnije, u delu Balkana i na istoku Evrope.

Glavni utisak na vreme narednih dana iznad Evrope ostavlja vrlo izražena ciklonska aktivnost u oblasti Sredozemlja, tj. pojava ciklona izuzetne jačine, sa vrlo niskim pritiskom u svom centru. Upravo taj takav ciklon će biti odgovoran za vrlo obilne snežne padavine u centralnom delu Balkana u narednim danima, jer će se premeštati iz oblasti Tunisa ka Egejskom moru. Zahvaljujući prisutnoj hladnoći iznad većeg dela Evrope, pored planina obilnom snegu obradovaće se i veći deo nizijskih krajeva.

Najupečatljivija stvar što se vremena nad Evropom tiče u narednim danima biće aktivno Sredozemlje, odnosno česta pojava ciklonske aktivnosti iznad njega i njemu pripadajućih mora. Iznad većeg dela kontinenta biće prisutna hladna vazdušna masa, u početku posebno iznad severnog i istočnog dela Evrope, dok će se zatim ona postepeno širiti i na delove centralne i zapadne Evrope. Što se Balkana tiče, zbog ozbiljnije ciklonske aktivnosti u blizini, glavnina hladnoće će se držati severnije i istočnije, dublje unutar Evrope, ali i to je dovoljno za pravo zimsko vreme sa snegom na planinama, a u pojedinim danima i do nizija.

Sinoptičku situaciju iznad Evrope narednih dana krojiće dva dominanta sinoptička sistema- prvi, azorski anticiklon, rasprostranjen iznad istočnih obala Atlantika i zapadnih i jugozapadnih obala Evrope. Drugi- postepeno jačanje ciklonske aktivnosti na severu Evrope, u sklopu islandskog minimuma. Na zapadu Evrope biće mirno i relativno  toplo, dok će hladan vazduh biti skoncentrisan primarno na severu i istoku Evrope. Balkan i centralna Evropa biće u nekoj vrsti prelazne oblasti između dveju različitih vazdušnih masa. Dominantno strujanje iznad većeg dela kontinenta biće severozapadno, jer će ciklonska serija na severu Evrope stalno svojim frontovima na rubu anticiklona da se spušta ka oblasti Crnog Mora.

Nad vremenom u Evropi dominantan uticaj ima razvijeni azorski anticiklon u istočnom delu Atlantika, odnosno uz obale zapadne Evrope. On onemogućuje da jači ciklonski sistemi sa okeana, tj. sa zapada donose nad kontinent toplu vazdušnu masu maritimnog porekla. Dakle, posredstvom njega, strujanje nije zonalno(zapad-istok) već usled spomenute "blokade" na okeanu dublje u unutrašnosti Evrope preovlađuje meridonalni pravac strujanja (sever - jug). To omogućuje da veći deo kontinenta ima prave zimske uslove, sa  hladnim vremenom i široko rasprostranjenim snežnim pokrivačem u nižim predelima.

Vreme nad Evropom narednih dana obeležiće pre svega jačanje azorskog anticiklona, te širenje njegovog, isprva, istočnog ruba (grebena) dublje ka unutrašnjosti Evrope, a zatim i ka severu na samom početku nove godine, odnosno ka oblasti Britanije i Islanda. Sa druge strane, ciklonska serija se nastavlja na severu Evrope,  sa izraženim dolinama preko istočnog dela centralne Evrope i istoka Evrope ka oblasti Crnog Mora. To će u našoj oblasti Balkana usloviti takozvanu severozapadnu situaciju, sa dominantnim strujanjem iz tog pravca na svim visinama, odnosno nas će rubno kačiti gore spomenuta dolina ciklona koja će sa severa Evrope ići ka oblasti Crnog mora. To će značiti dosta oblaka u narednih 4 do 5 dana, uz povremene padavine, a kako je u takvim situacijama hladnoća posebno izražena iznad 1000 mnv, nastaviće se i pravo zimsko vreme na Kopaoniku.

Prolazna pojačana ciklonska aktivnost na Atlantiku koja će uslediti narednih par dana, doneće značajno otopljenje u čitavoj Evropi. Pošteđen će ostati jedino evropski deo Rusije, dok će na zapadu Evrope biti i pravih prolećnih temperatura. Osetniji porast temperature će uslediti naravno i na području Balkana, pre svega u nižim predelima, jer je porast temperature na visini već prisutan. Ipak, na našu sreću, takvo stanje neće potrajati dugo, jer se već početkom predstojeće sedmice očekuje širenje grebena azorskog anticiklona na sever, ka Britaniji, čime će se zaustaviti dotok toplog vazduha sa okeana i omogućiti da se meridonalno spusti opet hladnija vazdušna masa sa severa u oblast centralne i istočne Evrope.

Od danas je u ski centru Kopaonik u funkciji Mali karaman i pripadajuće staze 7 i 7a, u pripremi je crvena Duboka i vezna staza ka Dubokoj 2. Skijališta Srbije organizuju koncert Lexinton benda u petak, 14. decembra 2018. godine, od 14.30 časova na novom konceptu zabave “Zbrda zdola” u Dolini sportova u ski centru Kopaonik. Za zagrevanje i uvod u odličnu atmosferu biće zadužen DJ već od 13.30 časova. Kakve nas vremenske prilike očekuju tokom drugog Ski opening u sezoni 2018/2019., pogledajte u nastavku članka. 

Zahvaljujući sistemima za veštačko osnežavanje i povoljnim vremenskim uslovima, danas su u funkciji žičare Karaman greben, Krst, Malo jezero i Pančićev vrh kao pripadajuće staze 2, 3, 4b, 7 i 7a. Trenutno se pripremaju i staze uz žičaru Mali karaman. Visina snežnog pokrivača je 4 cm, a na snega na stazama ima od 10 do 30 cm. Juče je zvanično počeo prvi Ski opening, a u nastavku članka pogledajte kakvo nas vreme očekuje u narednim danima.

Iznad Evrope uspostavlja se zonalno (zapadno) strujanje, što znači dominaciju ciklonarnih sistema koji dolaze sa Atlantika, koji će putovati u takozvanoj ciklonskoj "seriji" duž severnih delova Evrope. Ti ciklonarni sistemi će rubno, svojim frontalnim sistemima uticati na vreme dublje unutar evropskog kopna. Samim time, iznad većeg dela kontinenta postaje sve toplije, te se prava hladnoća ponovo "gura" nazad daleko ka severu i istoku Evrope. 

Već duže vreme, na severoistoku Evrope, pa dalje na istok unutar azijskog dela Rusije je prisutna velika količina hladnog vazduha, koji je u te oblasti dospeo sa zaleđenog dela Arktika. S obzirom na prisutni anticiklon iznad severa Evrope, sa centrom između Islanda i Britanije, koji je "sprečavao" zonalno strujanje i snažne ciklone sa Atlantika, bilo je samo pitanje vremena kada će neki ciklon u Sredozemlju u svoju cirkulaciju "uvući" ovu gore spomenutu hladnoću. To će se upravo i desiti od sutrašnjeg dana. Ciklon koji se sada preko zapadnog Sredozemlja brzo premešta ka nama, u svoju cirkulaciju u hladnom sektoru, uz severna i istočna strujanja dovlačiće ovu hladnu kontinentalnu masu ka Balkanu.