Nakon više od 11 godina od kako je postavljena instalacija žičare Struga, zbog nerešenih imovonsko-pravnih odnosa, staza nikada nije bila u funkciji. Sada su svi problemi rešeni, i ove zime će Struga biti dostupna skijašima. Prema informacijama dobijenim od čelnih ljudi hotela Junior u Brzeću, skijaši će moći da se sa vrha Struge spuste i direktno do hotela Junior.

           Šef ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović izjavio je da bi u oktobru trebalo da počnu pripremni radovi za izgradnju žičare na kosovskoj strani Kopaonika, u naselju Belo Brdo u opštini Leposavić, što će doprineti privrednom razvoju tog kraja. „Izgradnjom samo četiri kilometra žičare i 2,5 kilometra puta povezaćemo najlepšu, najsunčaniju, južnu padinu Kopaonika, sa ostatkom ski centra Nacionalnog parka Kopaonik i na taj način pokrenuti privredni razvoj opštine Leposavić, od čega bi koristi imali svi građani Kosova i Metohije, i Srbi i Albanci”, kazao je Popović tokom posete Belom Brdu. On je najavio da prve skijaše na južnoj strani Kopaonika možemo da očekujemo već u zimskoj sezoni 2007/2008.godine. Prema Popovićevim rečima, to bi u veoma kratkom roku dovelo do otvaranja 1.000 novih radnih mesta i privlačenja direktnih stranih investicija. 
           U planu je izgradnja nekoliko ski liftova i sedam ski staza i razvoj hotelijerstva sa akcentom na apartmanski i pansionski smeštaj, ugostiteljstvo i ostale uslužne delatnosti, kazao je Popović, koji je i potpredsednik Koordinacionog centra. 
           Popović je istakao da je taj projekat Ekonomskog tima, Koordinacionog centra i opštine Leposavić od vitalnog značaja za opstanak srpskog naroda na ovim prostorima i da za njegovu realizaciju postoji puna podrška svih resornih ministarstava Vlade Srbije. On je podsetio da takva ideja postoji više od 30 godina.

          Ministri finansija, turizma i kapitalnih investicija u Vladi Srbije Mlađan Dinkić, Bojan Dimitrijević i Velimir Ilić otvorili su juče radove na izgradnji dve nove žičare na Kopaoniku, čija je ukupna vrednost 7,8 miliona evra. Za ovaj projekat Vlada je iz Nacionalnog investicionog fonda izdvojila četiri miliona evra.
          Ministar trgovine i turizma Bojan Dimitrijević najavio je da će do kraja ove godine iz redovnih prihoda Vlade u zimske turističke centre biti uloženo 400 miliona dinara. "U narednih godinu i po dana, dodao je on, iz Nacionalnog investicionog fonda biće izdvojeno oko 12 miliona evra za izgradnju skijališta, pošto je, kako je rekao, razvoj zimskog turizma jedan od prioriteta Vlade."
          Ministar finansija Mlađan Dinkić podsetio je da bi u narednih mesec dana trebalo da bude raspisan tender za izgradnju luksuznog hotela na mestu hotela Bačište na Kopaoniku. "Vlada je izdvojila sredstva da do početka zimske sezone skijalište Krčmar bude očišćeno od zaostalih kasetnih bombi. Javno preduzeće Skijališta Srbije preuzelo je sva skijališta koja će biti u državnom vlasništvu i čiji će prihodi biti korišćeni za dalji razvoj turizma", naveo je Dinkić i dodao da bi do kraja godine trebalo da budu privatizovani Geneksovi hoteli na Kopaoniku.
          Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić rekao je da je u putnu infrastrukturu ka zimskim turističkim centrima Srbije do sada uloženo više od 50 miliona evra. "Za privlačenje stranih investitora da ulažu u turizam najvažnija je izgradnja putne infrastrukture, jer sam put do neke planine nekada vredi više nego hoteli na njoj", naglasio je Ilić.
          Prva faza radova na žičarama Duboka 1 i Duboka 2 trebalo bi da bude završena do sredine decembra, kada će svaka od njih moći da primi 1.800 skijaša na sat, a posle završetka kompletnih radova, kapacitet će biti 2.400 na sat.

          JP „Skijališta Srbije“ obezbedilo je nove punktove za prodaju ski karata u ski centru Kopaonik. Pored postojećih u hotelima Konaci, Grand, Jat apartmanima i kod polazne stanice žičare „Bela reka“, nova prodajna mesta nalaze se u „Klubu A“ i kod polazne stanice žičare „Centar“.

          Dodatni punktovi za prodaju ski karata obezbeđeni su kako bi se izbegle gužve i čekanje na prodajnim mestima. U predstojećoj sezoni, posetioce skijališta na Kopaoniku očekuje značajno poboljšan nivo usluge, što znači manje gužvi na žičarama i ski liftovima kao i bolje pripremljene staze.

Izvor: Skijališta Srbije

          Kopaonik je konačno razminiran. Ako ne računamo cene piva i ski-pasa. Legenda mitske planine Srećko zvani Kavurma, kandidat za Jetija poreklom iz Raške, koji može da pronađe slobodan apartman čak i ako bi se sva Srbija s pokrajinama, uključujući i podanike Ujedinjenog Kraljevstva, odjednom našla na nadmorskoj visini od 2.000 metara, javlja da je 40 dana asistirao pešadincima hrvatske firme dok su na „srpskom Kilimandžaru” pokupili preostale kasetne bombe koje su na ski-staze istresli Ameri. Možda će retki heroji na skijama ove zime potražiti nove izazove i krenuti u istraživanje Stare planine, Meke svetskog turizma u najavi, koju će, prema investicionim i ostalim predizbornim planovima, da zatrpa lavina od mnogo miliona evra.

          Ne računajući istraživanja po tajnovitim vrletima istočne Srbije, ili držanje kasetnih mina u rukama na Pančićevom vrhu, gde caruju magle, ledeni vetrovi, tajkuni na motornim sankama bez vozačke dozvole, zli ugostitelji , najekstremniji sport ove tranziciono-istorijsko-izborne zime okupane suncem biće – odlazak na planinu. Kopaonik, Zlatibor, Divčibare, Jahorina, ili patriotski odmor na padinama Brezovice biće nedostupni ogromnoj većini Srba i pripadnika ostalih etničkih zajednica. Naravno, postoje četvoročlane porodice koje su u stanju da ostvare taj podvig, bez uloge statista u epsko-kamatnom ciklusu pod nazivom „praznični keš kredit”, koji je moguće vratiti tek u januaru 3007. godine, ali njima ova sonetna ispovest ionako neće biti interesantna.

          Za „sirotinjsku” zabavu, skromni smeštaj i grickanje grisina, za sedam dana na Kopaoniku potrebno je poneti bar 2.500 evra. Mnogo više od 4.000 evrića neophodno je za luksuzno zimovanje: apartman u „Grandu”, najbolja ski-oprema, iznajmljivanje motornih sanki, ishrana u najboljim restoranima. Gledaćemo snežni košmar u kome se odvija bergmanovska drama osiromašenih Srba koji bi da skijaju i prave Sneška Belića. Zima vlada u našim džepovima, kao što je sibirski pusto i u većini frižidera.

          Ako je letovanje omiljeni nacionalni hobi, koji najbolje definiše populističko-suicidna mantra „Šta košta da košta” – zimovanja u planinskim centrima ipak su elitističko nasleđe, ukoliko izuzmemo odlazak kod babe i dede na selo gde snežne nanose raščišćavaju traktori, a namirnice stižu humanitarnom akcijom „pomoć iz vazduha”.

          Ipak, zadrti skijaši su čudna i retka vrsta. Oni ni po koju cenu ne propuštaju da sedam dana provedu na snegu. Ova vrsta kuka na svoje nesrećno detinjstvo dok kuva supu iz kesice i jede zalihe narezaka prošvercovanih iz Beograda, kune najskuplji čaj u Evropi i namerava svake sezone da gospodu iz privatnih apartmana, dežurne lekare i vlasnike kafića prijavi Specijalnom sudu. Deca uništene srednje klase se ne predaju. Sve dok je lakog keša, moj Marko će na Kop da skija na rate.

          Jedna od skijaških socioloških teorija nas vraća u početke devedesetih, kada prvi srpski novobogataši nisu smeli da odlaze u zimske mondenske centre po svetu, što zbog poternica Interpola, što zbog čuvenog spiska američke administracije o zabrani ulaska u SAD. I, kuda su mogli da odu petrolejski i „marlboro” heroji, koji su načuli da i skije s vezovima mogu biti firmirane. Na Avalu ili možda na snežne i strme padine Kosmaja? Kopaonik, prelepa, divlja planina, bila je idealni krajolik za prikazivanje skupe skijaške opreme, novih „bembara”, s lažnim brojem motora, i mladih lepotica koje su u to vreme prvi put čule za reč – „silikon” – misleći da je zapravo reč o nadimku misterioznog vlasnika fabrike čipova iz Kalifornije. Kopaonik je bio jedan od prvih belih poligona na kome su se raspoznavali znaci nepravedne preraspodele društvenog bogatstva. Sirotinja je ostala u podnožju. Ni sankanje na Zvezdari nije sramota.

          Eksponenti nove klase i na Kopu sklapaju poslove. Žene skijaju ili nabacuju boju u ležaljkama, dok paparaci tragaju za prerušenom pevaljkom koju će jedan od novih junaka privatizacije posaditi na zadnje sedište motornih sanki i odvesti u apartmansku, svetlu budućnost.

          Na internetu instruktor skijanja iz Sent Morica poručuje:

          – Dosta mi je ovdašnjeg perfekcionizma i prepariranih staza. Željan sam divljih balkanskih avantura i ludačkog provoda uz turbo folk. Nameravam zato da prvi put posetim slavni Kop.

          Dođi, brate. Samo pazi na konobare. Za dve nedelje, dve nove četvorosedne žičare na ski-stazama „Duboka jedan” i „Duboka dva” biće puštene u rad. Kop će postati najmoćniji ski-centar u Evropi, sa kapacitetom žičara od 27.500 skijaša na sat. Najavljuje se i masovni dolazak engleskih turista. Čak i ako se među njima prošvercuje huligan, neće smeti ni da pomisli da zapali baklju. Na „Jatovim” apartmanima nedavno je instalirana digitalna kamera koja pokriva skijališta. I Veliki brat ima dušu. Đuvegija Miki, pčelar iz Kupinova, reklamiraće nepromočive argentinske uloške, dok se spušta na „klisku” ili drvenim sankama.

          Kavurma, „Politikin” nezaštićeni svedok sa Kopa, analizira cene predstojeće sezone i sumornim glasom javlja:

          – Običan svet se ove zime neće najesti snega.

          Zaista, teško je poverovati da će porodice koje su letovale, imati nerava i novca da se upuste u zimsku avanturu. Šta nam onda preostaje? Kako da zimujemo? Kada bi Deda Mraz zaista ispunjavao želje, mnogi bi verovatno poželeli da se za novogodišnju noć pretvore u Željka Joksimovića i probude se prvog januara 2007. godine sa najmanje 50.000 evra u džepu. Toliko će Željko dobiti za nastup na Zlatiboru.

          Sledeća solucija je da se hitno učlanimo u stranku koja je favorit na kladionicama. Ali, dok se formira vlada, otopiće se sneg. Ako uopšte padne.

Izvor: Politika - Aleksandar Apostolovski 

          Na Kopaoniku već dva dana neprekidno pada sneg čija je debljina dostigla oko tridesetak centimetara. V.d. direktora JAT apartmana, Milovan Perišić kaže da je sneg izuzetno obradovao kako hotelijere tako i oko 5.000 turista koji trenutno borave u ovom turističkom centru. Inače, juče je i zvanično na Kopaoniku otvorena zimska turistička sezona.

          Direktor Perišić napominje da snega još nema dovoljno za skijanje, ali da gosti Kopaonika trenutno uživaju u sankanju, grudvanju, kao i šetnji po čistom vazduhu.

          Što se cena zimovanja na Kopaoniku tiče, one su kako ovde ističu, pristupačne za sve. Ilustracije radi, polupansion u dvokrevetnoj sobi Hotela „Srebrnac“ od 12. do 30. decembra ove godine iznosi 2.800 dinara dnevno po osobi, dok u Hotelu „Jugobanka“ treba izdvojiti 2.850, „Olgi Dedijer“ 3.500 itd. Primamljive cene zimovanja nude i u Jatovim apartmanima. Tako na primer, najam apartmana u zavisnosti od tipa, u decembru iznosi od 2.730 do 5.280 dinara dnevno. Za doplatu polupansiona (doručak i ručak na švedskom stolu) treba izdvojiti 1.000 dinara dnevno po osobi. Na uplaćenih šest dana ishrane, u Jatu sedmi dan daju gratis hranu. Ovde ističu i značajna investiciona ulaganja koja će podići kvalitet ugostiteljskih usluga Jata. Počev od remonta parnih instalacija, nabavke novih dušeka, posteljine, kao i ulaganja u digitalni prijem TV slike putem satelita i uz korišćenje Internet veza. Osim toga, na krovu ovog apartmanskog naselja instalirana je WEB kamera preko koje gosti iz zemlje i inostranstva mogu u svakom trenutku da se na sajtu www.jatkopaonik.com informišu kolika je debljina snežnog pokrivača na ovoj planini, dnevna temperatura, brzina vetra i drugo.

Izvor: Blic - G. Zdravić

          Čast nam je da Vas obavestimo da je posećenost infoKOP site-a svakog dana sve veća i veća. To nam sa jedne strane godi dok sa druge povećava odgovornost i obavezu da u narednim danima i mesecima budemo još bolji. Entuzijazam i ljubav prema Kopaoniku su najvažniji pokretači cele priče oko infoKOP site-a.

          Sa druge strane dosta velika poseta i veliki broj pozitivnih kritika, omogućava nam da ponudimo i pozovemo sve potencijalne oglašavače da nam se jave putem forme kontakt iz menija sa leve strane. Svaki oblik saradnje je dobrodošao - klasično oglašavanje, razmena banera ili bilo šta drugo što može biti obostrano korisno.

          Jučerašnja dnevna statistika infoKOP site-ova:

          Po objektivnoj proceni mesečni zbir pregleda je preko 250 000 i preko 60 000 poseta!

          Još jednom zahvaljujemo svim posetiocima na ukazanom poverenju!

          Prema meteorološkim podacima cela protekla jesen bila je znatno toplija od proseka i prilično suva. Palo je svega 30 do 40 odsto kiše od uobičajenih vrednosti. Tako je septembar bio za jedan stepen topliji od proseka, oktobar za 2,5 stepena, dok su novembar i decembar takođe imali po dva stepena više od uobičajenih vrednosti.

          Očekuje se da će do 23. januara prosek ostati na tom nivou. Ukoliko uključimo i prognoze za poslednjih sedam dana ovog meseca, kada će biti nešto hladnije, ovaj januar će svakako zauzeti prvo ili drugo mesto među najtoplijim januarima od 1887. godine, kada su uvedena redovna merenja.

          Veoma je toplo i na istoku i severoistoku Evrope, vrućine vladaju i u Skandinaviji i Rusiji. Tako su Moskovljani ovih dana u pravom čudu, jer se temperatura tek nekoliko puta spustila ispod nule, a najčešće je nekoliko stepeni “u plusu”. Za njihove pojmove, to je pravo proleće.

          Do 23. januara treba očekivati izuzetno toplo vreme, da bi od tada nastupile nešto niže temperature. Od tada će krenuti povratak temperatura “u normalu”.
          Ni jedan svetski centar koji se bavi dugoročnim prognozama ne najavljuje veća odstupanja od proseka u tom periodu - kaže Sparavalo.- Tako u februaru očekujemo prosečnih dva stepena u Beogradu. 
          Pošto je bila jaka suša tokom jeseni, dobra vest je da u februaru i martu treba očekivati više padavina, ali je teško verovati da će se nadoknaditi sve što je bilo manjak tokom protekla četiri meseca.
          Sneg možda treba očekivati krajem januara, dok ni u februaru nema nagoveštaja za obilnije padavine.

 Izvor: Novosti

           Konačno ponovo pada sneg na Kopaoniku. Nadamo se samo da neće statati u narednim satima kako bi ljudi koji dolaze u sledećoj smeni bar koliko toliko premostili ovih par dana do najavljenog zahlađenja. U te ljude spada i autor ovih stranica tako da očekujte u narednim danima detaljene izveštaje sa Kopaonika.

          Nakon par neverovatno toplih dana na Kopaoniku u kojim je živa u termometru prelazila i deseti podeok temperatura se koliko toliko spustila na normalniji nivo za ovo doba godine. Čak i na malim delovima skijališta gde je moguće praviti veštački sneg i to je nemoguće zbog visokih temeperatura. Međutim snega za skijanje još uvek ima.

          Većina staza je progledala ali se ipak uz određen napor i veštinu mogu zaobići goli delovi. Ljudi koji uređuju staze stvarno ulažu napor da se staze koliko toliko dovedu u red. I pored jako malo snega pronađu način da ga dopreme iz delova gde ga ima (severni delovi i šuma). 

          Najvuše snega za skijanje ima na Karamanu i Gobelji dok se staze koje vode ka Suvom rudištu koliko toliko održavaju mada ima puno leda i progledalih delova pri vrhu tako da je oprez neophodan uz naravno oštre skije. Što se tiče lakih staza na potezu Karaman greben Marine vode najgora je situacija na Malom karamanu gde radi i četvorosed i tanjir svakodnevno. Jedina teža staza koja je u funkciji je Gvozdac i u prilično je dobrom stanju. Gornji deo Krčmara je bez snega, a Bele reke naravno rade samo za izvlačenje dok su obe Duboke posebno crna, što zbog lošeg vremena što zbog radova, bez snega.

          Radovi na četvorosedu na Dubokoj I nisu ni pri kraju. Ni sajla nije postavljena tako da ako napravimo analogiju u odnosu na prošlu sezonu i žičaru Pančićev vrh teško je da će proraditi pre kraja februara.

         Od novosti koje su uočljive je kompletno "kostimiranje" ski odećom "Skijališta Srbije" svih radnika na skijalištu, zatim na početku svake žičare je istaknutno radno vreme skijališta, ljudi koji prodaju ski pass su jako ljubazni, a uz ski pass se dobija i par promotivnih materijala o Kopaoniku. Motorne sanke voze isključivo radnici Skijališta Srbije ili MUP ili GSS, a to se sada može lako uočiti zbog jednobrazne odeće.

          Uočljiva je i nova rasveta na Malom jezeru koja je stvarno korektno odrađena.

          Gužve praktično nigde nema jer je završen dečiji raspust. Posebno je prazno u jutarnjim satima kada su i staze tvrđe i bolje za skijanje.

          Sve u svemu s'obzirom na ovako slab snežni pokrivač i neverovatne temperature za ovo doba godine ipak se može skijati. Bilo je i dana sa više snega, ali sa lošijim stanjem na skijalištu.

          Svi gledamo u nebo u narednim danima.

         Na trećem po redu "Nikšićko Pivo SNOWBOARD Euro kupu" koji je proteklog vikenda održan na Kopaoniku za najboljeg u disciplini "Big Air" proglašen je Anže Suša iz Slovenije, i to na osnovu rejtinga u kvalifikacijama, s obzirom da finalni deo takmičenja nije održan zbog guste magle. Naime, rampa na kojoj su takmičari izvodili neverovatne akrobacije bila je postavljena na stazi Duboka na kojoj je u subotu vidljivost bila samo nekoliko metara, pa je takmičenje u ženskoj konkurenciji u ovoj disciplini otkazano.
         Drugog dana takmičenja u dnevnom programu, uz izvanredne vremenske uslove na stazi Malo jezero, održano je "Slope Style Session" takmičenje, kombinacija skokova i vožnje po gelenderima. Prvo mesto i nove FIS bodove osvojio je petnaestogidišnji Smit Sep iz Belgije. U okviru večernjeg i najatraktivnijeg takmičenja 15 najboljih takmičara iz dnevnih kvalifikacija demonstrirali su umeće u takozvanom "jam formatu". Na osnovu stila izvođenja trikova i umeća najboljim se pokazao Nejc Ferijan iz Slovenije koji je osvojio novčanu nagradu od 1000 evra. Drugo mesto zauzeo je Mario Benio iz Bugarske, a treće Anže Suša iz Slovenije. U juniorskoj konkurenciji, do 16 godina, pobedio je četrnaestogodišnji Aljoša Krivec iz Slovenije. Što se tiče naših takmičara Žolt Takač je u Big Air- u osvojio 14. mesto, a u okviru discipline "Slope Style" naši snowboarderi nisu uspeli da uđu u prvih petnaest.
         Ovogodišnje nadmetanje okupilo je više od 50 takmičara iz Finske, Bugarske, Slovenije, Južnoafričke Republike, kao i domaće učesnike. Organizatori takmičenja, koje je jedino kod nas pod okriljem FIS-a, svetske ski i snowboard federacije su Sportsko udruženje "Freestyler" i snowboard klub "Kobaz".

Izvor: Danas