| Vodozahvat "Suvo Rudište": Pretvaranje površinskog kopa u vodenu akumulaciju |
| 03.03.2016 | 01:21 -> 03.03.2016 | 04:14 | |||||||||||||||||||||
 Povod za izradu ove Studije je iznalaženje rešenja za obezbeđivanje dovoljnih količina vode za veštačko osnežavanje skijaških staza na prostoru zimskog centra na Kopaoniku. Studija opravdanosti je urađena na zahtev JP "Skijališta Srbije", o čemu je sklopljen ugovor sa Rudarsko-geološkim fakultetom. O aktivnostima koje su prethodile izradi Studije, pozitivno mišljenje su dale i sledeće institucije: JP Nacionalni Park Kopaonik, Opština Raška i Zavod za zaštitu prirode Srbije, a u realizaciju Idejnog Projekta sanacije i revitalizacije napuštenog površinskog kopa Suvo Rudište uključeno je bilo i Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije. 
U trenutku izrade Studije površina rezervisanog prostora za skijalište je bila 44ha. Potreba za debljinom veštačkog snega prosečne debljine 30-35 cm je oko 140.000 m3 snega, tj. oko 55.000 m3 vode (uz rezervu od 10%) i to iznosi oko 60.000 m3 ili 60.000.000 litara vode za period osnežavanja od 100 sati.
Stručna ekipa Rudarsko - geološkog fakulteta sa saradnicima iz preduzeća GECO-inženjering, potpomognuta rudarskim inženjerom i tehničkim direktorom nekadašnjeg rudnika Suvo Rudište izvršila stručnu opservaciju i obilazak terena.
Na izlasku iz potkopa na koti 1740 mnv izvršeno je merenje izdašnosti podzemnih voda. U trenutku merenja na prelivu je isticalo 12,5 l/s vode, temperature 5,8 C. Rezultati analize Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja Beograd pokazali su da je ispitivani uzorak vode mikorbiološki ispravan prema pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće.
Sanacija ovog dela hodnika morala bi se izvesti na način koji će
omogućiti instalaciju neophodne vodozahvatne opreme za zahvatanje i
transport podzemnih voda i mogao bu se potpuno koristiti za dalju izgradnju vodozahvatnog sistema.
Generalno, svi pomenuti izlazni-ulazni hodnici koji bi se koristili za vodozahvat su u takvom stanju koji implicira najpre njihovo čišćenje i zaštitu. Ovo je donekle i logično, obzirom na njihovu godinu izgradnje 70-tih godina prošlog veka, ali i istovremeno i ohrabruje jer posle svih poznatih dešavanja na prostoru Kopaonika u delu jačih potresa isti i dalje funkcionišu i uz manje intervencije se relativno brzo mogu privesti nameni i koristiti.
U periodu istraživanja izvršen je i obilazak napuštenog površinskog kopa Suvo Rudište na vrhu planine. Tom prilikom je konstatovana izuzetna stabilnost kosina površinskog kopa, iako je isti napušten pre više od 30 godina. Na najnižoj etaži – 1880 mnv, uočena je drvena podgrada, koja najverovatnije predstavlja ulaz u najviši horizont podzemnih radova na već pomenutoj koti na 1867 mnv.
Zahvat podzemnih voda vršio bi se u postojećem ulazno-izlaznom, glavnom potkopu na koti 1740 mnv., u režimu slobodnog isticanja. Ukupni mereni kapacitet na postavljenom Tompsonovom prelivu (u višegodišnjem periodu osmatranja je Qmin=12 l/s, a Qmax=25 l/s) tako da je i sam vodozahvat projektovan uzimajući merene vrednosti. 
Zahvaćena i pripremljena voda bi se putem instalisane pumpne stanice (koja bi se takođe nalazila unutar pomenutog rudarskog objekta), dalje transportovala postojećom trasom zaobilaznog puta ka Pančićevom vrhu i bila bi uklopljena u postojećI ambijent okruženja. Sam transport podzemnih voda odvijao bi se putem pumpnih agregata i cevovodom za visoke pritiske u uslovima koji vladaju na Kopaoniku.
U istom periodu, paralelno sa prethodnim radovima, odvijao bi se proces čišćenja, pripreme, torkretiranja i oblaganja geo-membranom površinskog kopa Suvo Rudište u kome je planirano da se izvrši akumuliranje zahvaćenih i tretiranih podzemnih voda.
Prihodovalo bi se od vode za piće (190 000 metara kubnih godišnje / 230 000 eura godišnje) i od tehničke vode za pravljenje veštačkog snega (180 000 metara kubnih godišnje / povećanje prodatih ski karti).
Poređenja radi trenutne veličine akumulacija na Kopaoniku su: akumulacija na Malom Karamanu 11.000 m3, akumulacija na Krčmaru: 4.500 m3 i akumulacija na Crvenim barama 9.500 m3. Dakle vodozahvat Suvo Rudište bi imao 10 puta veću količinu akumulirane vode u odnosu trenutne akumulacije!
Ono što postoji kao potencijalni problem, koji nije postojao pri izradi studije 2007. godine, je da su od prošlog leta veliki investitori
na Kopaoniku počeli da koriste kop kao mesto za odlaganje šuta koji nastaje prilikom građevinskih radova.
Na osnovu svega navedenog, tadašnje rukovodstvo JP "Skijlaišta Srbije" sa predstavnicima resornog ministarstva je procenilo da su ulaganja previsoka u odnosu na mogućnosti i potrebe preduzeća. Od tada je prošlo skoro 10 godina, a velikim ulaganjima u infrastrukturu Kopaonik je kompletno promenio svoj izgled. Nije li možda sada pravi trenutak da se razmišlja o ponovnom pokretanju ideje o vodozahvatu "Suvo Rudište", kada u godinama iza nas imamo velike probleme u vodosnadbevanju ali i zbog velikog nedostatka prirodnog snega na Kopaoniku?
Pročitajte još:
Komentari (31)
1 2
1 2
|
|||||||||||||||||||||
| 29.04.2024. 20:20 | Temperatura Sunčana dol. |
Temperatura tačke rose |
vetar | vlažnost | sneg |
 |
6,6°C | -0,1°C |  |
62% | 0cm |
| Vedro | sub.osećaj 4°C |
temp. Pančić 5°C |
5,3 m/s (NE) |
pritisak 835,5 hPa | staze 0 cm |
29.04. 7 / 13 Sunčano | 30.04. 5 / 11 Sunčano | 01.05. 4 / 13 Sunčano | 02.05. 8 / 13 Promenljivo oblačno sa kišom | 03.05. 2 / 10 Promenljivo oblačno sa kišom | 04.05. 0 / 10 Malo oblačno | 05.05. 3 / 7 Promenljivo oblačno sa kišom |
Kopaonik WebCAM arhiva
| INSTALACIJE | SKI STAZE | SKI PUTEVI | UKUPNO KM |
| 0/24 | 0/49 | 0/30 | 0/58.5 |
| (0%) | (0%) | (0%) | (0%) |
| Sunčana dolina Malo jezero Krst Pančićev vrh Treska Duboka 1 Karaman greben Mali karaman Mali karaman A Marine vode A Marine vode | Karaman Jaram Gobelja relej Gobelja Kneževske bare Gondola Brzeće Gvozdac Duboka 2 Krčmar Mašinac Vučak 2 | Traka Jaram Traka Ski vrtić Dečji park Noćna M.jezero Noćna KGB Noćna Pančić Detaljnije >>> Statistika >>> Ski mapa >>> |
| Besplatna turistička tura za goste Kopaonika - "V... |
SKI Info |
SKI Info |
SKI kamere |
Velika prolećna akcija čišćenja Kopaonika | 10... |
Velika prolećna akcija čišćenja Kopaonika | 10... |
Besplatna turistička tura za goste Kopaonika - "V... |
Velika prolećna akcija čišćenja Kopaonika | 10... |
Velika prolećna akcija čišćenja Kopaonika | 10... |
Prolećna akcija: Apartmani "Konaci Kopaonik" (23.... |
Prolećna akcija: Apartmani "Konaci Kopaonik" (23.... |
1.
Kopaonik bi napokon imao u svim hotelima i objektima pitku vodu. Sramota je sto je i do sad nije imao.
2.
Dobija se pristojna akumulacija na vrhu planine kojom se resava ekoloski problem koji sada realno postoji sa tom rupom i koja se moze koristiti u slucaju ne daj boze pozara.
3.
I naravno osnezavanje staza. Nema redovnog godisnjeg ciscenja malih akumulacija koje sada sluze u te svrhe. Nema situacija da zbog nedostatka vode ili zbog mulja u sistemu osnezavanje ne moze da radi a to se desavalo. Gravitacionim putem se voda dovodi do svake staze na Kopaoniku. Velike pumpe koje trose ogromnu energiju i koje sada sluze za prepumpavanje vode za osnezavanje ne bi radile pa se i tu stedi.I naravno dovoljno vode da kada su povoljni uslovi rade svi topovi i zirafe a ne selektivno kao do sada zbog nedostatka dovoljne kolicine vode
Stvarno interesantan projekat i trebalo bi ga realizovati.