Srbiju je u prva četiri meseca ove godine posetilo 557.680 turista, što je osam odsto manje nego u istom periodu lane, saopštila je Turistička organizacija Srbije (TOS). Evidentirano je nešto više od 395.000 domaćih turista, koji inače čine 71 odsto ukupnog broja posetilaca, što je 12 odsto manje nego u prva četiri meseca prošle godine.

          Istovremeno, broj stranih posetilaca (ukupno 162.289) porastao je za dva procenta. Najviše turista boravilo je u većim gradovima (173.705), ali je zabeležen i pad poseta za 15 odsto, dok je planinske centre posetilo ukupno 150.389 turista ili tri odsto manje nego lane. U periodu od januara do kraja aprila ostvareno je 1,97 miliona noćenja ili sedam odsto manje nego u prva četiri meseca prošle godine, navodi se u saopštenju.

          U Turističkoj organizaciji Srbije kažu da su domaći turisti, imajući u vidu broj ostvarenih noćenja, najviše boravili na Kopaoniku, (njih oko 216.000, a na listi popularnih destinacija našli su se i Zlatibor, Vrnjačka Banja i Beograd. Kad je reč o stranim turistima, najviše noćenja (197.826) ostvareno je u Beogradu, slede Novi Sad, Kopaonik i Zlatibor. Po broju ostvarenih noćenja (39.000), Srbiju je posetilo najviše građana Crne Gore, ali je njihov broj bio 23 odsto manji nego prošle godine. Turisti iz Bosne i Hercegovine ostvarili su 38.875 noćenja do kraja aprila ili jedan procenat manje nego u isto vreme prošle godine, dok su porast broja noćenja, od četiri do 23 procenta, zabeležili turisti iz Slovenije, Hrvatske, Italije, Nemačke, Makedonije, Rusije, Bugarske i Grčke.

Izvor: Danas

          Na ulazu u Nacionalni park „Kopaonik”, u Jošaničkoj banji, nalazi se izvor termalne i lekovite vode koja već decenijama nepovratno otiče u reku Jošanicu, a potom u Ibar. Josif Pančić je svojevremeno govorio da je ta voda možda najlekovitija u Evropi, ali je njena iskorišćenost gotovo zanemarljiva. Umesto što odlazi u nepovrat, ovo bogatstvo moglo bi da ugreje ceo turistički centar na Kopaoniku. 

          Šef Meteorološke stanice "Kopaonik" Bratislav Marić izjavio je za Internet portal RTS-a da je Kopaonik takva planina gde je moguće da se "u toku jednog dana promene sva godišnja doba".

          Marić navodi podatke o tome da je sneg na toj planini padao, između ostalog, i 9. jula 1998. godine. "Snežni pokrivač 29. maja 1991. godine, bio je debeo čak 29 centimetara", dodaje šef stanice na Kopaoniku.

          "Sneg krajem maja jeste neobična pojava, ali to zapravo nije ništa nenormalno i nema posledica za funkcionisanje eko sistema na planini", rekao je Marić. Pema njegovim rečima, u maju prošle godine na Kopaoniku je bilo 12 centimetara snežnog pokrivača, a sneg je padao i 7. juna 2006. godine, kao i u maju i junu 2005. godine.

           Turisti na planini su se nekako snašli po "majskom snegu", iako ih je prema Marićevim rečima trenutno malo. "Dobro je što je ipak najavljeno da će ovih dana na planini biti hladno, pa su se gosti i pripremili", naveo je Marić.

           Snegovi na Kopaoniku padaju krajem novembra i traju do meseca maja, prosečno 159 dana godišnje. Padavine su u proseku veće od 1.000 mm godišnje. Klima Kopaonika obeležena je sa blizu 200 sunčanih dana godišnje zbog čega sa pravom nosi naziv „planina sunca". Južni položaj masiva, zaravnjenost i otvorenost terena sprečava dugotrajno zadržavanje oblačnosti nad planinom. Hladni i teži vazduh kreće se okolnim dolinama i kotlinama tako da zimske temperature nisu mnogo niske.

           Kopaonik ima subalpsku klimu. Srednja godišnja temperatura Ravnog Kopaonika je 3,7 Celzijusovih stepeni.

Izvor: RTS

          Predstojeći praznični vikend će biti poslednji ski vikend ove sezone u ski centru Kopaonik. JP «Skijališta Srbije» je pripremilo staze Karaman greben A i B, koje će biti na usluzi skijašima tokom praznika od 9 do 17 časova. Žičara Karaman greben će takođe biti na raspolaganju gostima ski centra za panoramsko razgledanje i šetnju.
          JP "Skijališta Srbije" se zahvaljuje svima koji su posetili naše ski centre i osetili radost dobrog skijanja.

          Sveti Metodije pomozi i spasi me od bankrota. Neka ova kriza što pre prođe, da živimo mirno i normalno!
          Ovu tihu molitvu je prošle nedelje ispod ikone svetog Metodija izgovorio Ljuba Zdravić, čuveni župski vinogradar i vinar. Ništa u toj molitivi ne bi bilo neobično, da ona nije izgovorena u divljini Kopaonika, na visini od 1.540 metara. I u malom drvenom hramu koji narod zove svetilište Metođe.
Mala crkvica smeštena u steni nastala je u tursko vreme. Tu su ljudi ovih krajeva, krijući se od Turaka, dolazili u zbegove, pa i crkvicu uredili u samoj litici. Posvetili su je svetom Metodiju, velikomučeniku, episkopu grada Patre Likijske.
          Po nekim predanjima to kultno mesto je nastalo još u trećem veku. Vekovima, svakog 3. jula, na dan Sv. sveštenomučenika Metodija, sakupljao se ovde silan svet, dolazio u pećinu, molio se Bogu i iz malog slapa vode koja izvire u samoj crkvici tražio leka raznim boljkama i slabostima. Tradicija je ostala, narod dolazi i danas. Na zidu je nova freska svetog Metodija. A na komadu kamena slika Bogorodice sa malim Hristom. Autor je Mirjana Jablanović iz Mataruga - objašnjava nam istoričar Raka Jeličić.
          Ovo svetilište se nalazi kod velike desne krivine na 14. kilometru
puta Brzeće - Kopaonik. To je stari makadamski put koji se spušta od prevoja Jaram i koji počinje zelenom rampom. Ali, pravi vernici više vole da do svetilišta dolaze strmim šumskim stazama, da bi doživeli iskušenje i osetiti čari divljine. Posle šetnje kroz tek ozelenelu šumu, staza se spušta levo niz stranu preko doline potoka. Tu, pored potoka koji prolazi ispod mostića na putu i mnoštva izvora, levo je svetilište. A desno gejzir hladne planinske vode, koji izbija 15 metara uvis i para nebo.
          Došao sam da se pomolim Bogu za mir i blagostanje, jer mi je kriza nanela veliku štetu. Izgubio sam poslove, a nove nisam sklopio. Moram da se molim bogu, drugačije nemam čemu da se nadam - priznao nam je vernik Ljuba Zdravić.
Nije ovaj župski vinar jedini biznismen koji dolazi u Metođe. Ovo svetilište posećuju, naročito noću i u zoru, mnogi srpski tajkuni koji borave na vrhu Kopaonika, da bi se tajno molili bogu, otkrivaju nam ljudi iz Brzeća. Tokom praznika Metođe je posetilo preko hiljadu ljudi.
          Do hrama Metođe je stigao kroz tamnu šumu smrče i jele. Tamu razbijaju predivna srebrnosiva stabla bukve i poneki javor. U steni sa izvorom vode, koja se nalazi na oko 1.540 metara nadmorske visine, blista lice svetog Metodija.
          Metođe je narodno svetilište lokalnog stanovništva koje se od davnina tu okuplja. Vernici se poklanjaju sv. velikomučeniku Metodiju, jer su po predanju 3. jula 1504. godine, na dan slave, kada se nije radilo, Turci prisilili rudare da uđu u okna i kopaju rudu. Istog dana u velikom nevremenu grom je zapalio rudnik, mnogi rudari su izginuli, pa je rudnik zatvoren. Danas biznismeni misle da je svetilište hram za poslovne ljude, pa ga zato i srpski tajkuni obožavaju i posećuju - otkriva nam istoričar Raka Jeličić iz Brusa.

          OBOŽAVAOCI planine priznaju da je Metođe jedno od najmističnijih mesta Nacionalnog parka Kopaonik. Ovaj prirodni rezervat pod prvim stepenom zaštite obuhvata desnu stranu Brzećke reke. To je mesto na kojem se nalaze ostaci starih napuštenih rudnika, čak iz predrimskog perioda, zanimljive stene, mnogobrojni izvori, potoci i gejzir. Ceo rezervat je prirodno stanište sivog sokola.

Izvor: Večernje novosti

          Na Kopaoniku će se od 3. do 5. marta održati 16. Kopaonik biznis forum 2009. koji organizuje Savez ekonomista Srbije (SES) i Udruženje korporativnih direktora Srbije (UKDS). Na seminaru se očekuje veliki broj gostiju iz sveta privrede i bankarstva, a na skup su pozvani relevantni učesnici kao i strani investitori iz Austrije, Ruske Federacije i Grčke.
          Vise informacija o programu Koaponik biznis foruma 2009. možete pogledati na web stranici http://www.ses.org.yu/.

Izvor: Poslovni magazin

          Generalni direktor Nebojša Skorić i pomoćnik generalnog direktora za razvoj i organizaciju skijališta Jurica Stanković dali su izjave za B92 i agenciju Beta.
          Klikom na opširnije možete pogledati ove tri izjave.

          Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko sa sinovima, njihovim porodicama i pratnjom od oko 150 ljudi u petak stigao na Kopaonik

          Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko zimuje na Kopaoniku u htelu „Grand" sa sinovima, snajama, unucima, obezbeđenjem i ostalim osobljem iz pratnje, otkriva Press. Predsednik Lukašenko je sa svitom doleteo svojim „boingom 737" na niški aerodrom „Konstantin Veliki" u petak i odatle se u koloni od 50 automobila odvezao na Kopaonik, gde će ostati do 8. marta.

          Pripadnici jedinice žandarmerije MUP-a Republike Srbije u saradnji sa Turističkom inspekcijom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, redarskom službom JP "Skijališta Srbije" kao i JP Nacionalni park Kopaonik, zajednički su angažovani na očuvanju javnog reda i mira i bezbednosti posetilaca ski centra Kopaonik.
          Oni se takođe brinu o sprovođenju propisa koji uređuju sprečavanje upotrebe motornih sanki i zabranu nelegalnog podučavanja skijanju u ski centru kako bi boravak turista učinili što komfornijim i bezbednijim.

Izvor: Skijališta Srbije

          Svetske zvezde snoubordinga Mark Andre Tart, Deni Larsen, Beni Mosl, Joki Kofler i Miki Stankiz kao i 'freestyle' skijaši Denis Elert, Tedi Ber i Rafael Švajger potvrdili su svoj nastup na 'Whoops Battery' festivalu koji će se održati od 9. do 11. februara na Kopaoniku.