Sedamnaesti Poslovni forum Kopaonik biće održan od 9. do 11. marta u kongresnom centru Sunčani vrhovi na Kopaoniku, saopštili organizatori, Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije.
          Prema navodima organizatora, na strukturu programa, pod nazivom Srbija posle krize, kako se pozicionirati u globalnoj ekonomiji koja izlazi iz krize, uticala je činjenica da je Srbija početkom 2010. na novoj tački strategijskog zaokreta, na koju presudno utiču efekti globalne recesije i preovlađujuć način izlaska iz nje.
          Zaglavljivanje banaka i pad tražnje na globalnom nivou uz rast značaja geoekonomskog faktora usložnjavaju završetak ekonomske tranzicije Srbije i njenu integraciju u EU, navedeno je u saopštenju organizatora.
          Na skupu će, kako je saopšteno, učestvovati relevantni donosioci ekonomskih odluka iz zemlje i diplomate i investitori iz SAD, Rusije, Nemačke, Grčke, Italije, Austrije i Slovenije.

Izvor: Emg.rs

         Danijel Ilić slomio nogu, a za nesreću, kako kažu nadležni na Kopaoniku, kriv skijaš na bordu koji se pre vremena otkačio sa sajle.

          Danijel Ilić (29) iz Brčkog teže je povređen prekjuče oko 16 časova na kopaoničkom skijalištu. U iznenadnoj havariji žičare (tanjirače) na stazi Karaman zadobio je prelom butne kosti desne noge. Brzo je reagovala Gorska služba, a i medicinsko osoblje u ambulanti skijaškog centra, uprkos lošoj tehničkoj opremljenosti ove ustanove. Tako je povređeni skijaš blagovremeno prebačen u kraljevački medicinski centar.
          Ilić je došao na odmor sa bratom dan pre nezgode.
          Ne znam kako i zašto se desilo da se iznenada otkači sajla uspinjače.
          Istina, na „tanjiru” ispred mene bio je jedan border. Pred izlaznom stanicom, taman na ravnom delu ove staze, on je pao i tada se otkačila sajla i svi su popadali. Na sreću, niko drugi osim mene nije povređen, a kako sam slomio nogu ni sam tačno ne znam, da li od udarca sajle, ili nezgodnog pada… – objasnio je za „Politiku” povređeni Ilić.
          U JP „Skijališta Srbije”, koje upravlja sistemom žičara na Kopaoniku, od Dejana Ljevnaića, izvršnog direktora u ovom preduzeću dobili smo objašnjenje da je do havarije došlo usled krivice jednog od skijaša.
          To je u svom izveštaju konstatovala i policija. Naime, protivno pisanim upozorenjima i jasno postavljenoj signalizaciji jedan od skijaša koji je vozio bord pokušao je da se otkači sa uspinjače pre izlazne rampe. Pri tome je pao i snažno povukao sajlu na stranu, pa je ona spala sa okretnog točka. Zato apelujemo na sve skijaše da se pridržavaju pravila ponašanja na ovom skijalištu kako bi se predupredile ovakve i slične opasnosti – ističe Ljevnaić.

Izvor: Politika

         Usvajanjem novog Zakona o planiranju i izgradnji i odlukama opština Raška i Brus, stvorile su se mogućnosti za legalizaciju više od 2.000 vikendica, kuća i drugih objekata izgrađenih poslednjih godina u zoni Nacionalnog parka i na širem području Kopaonika. Kako ističe dr Bojan Milovanović, direktor JP „Nacionalni park Kopaonik“, interesovanje za legalizaciju je veliko.
          Gotovo svi vlasnici bespravno podignutih objekata prijavili su se za legalizaciju. U zoni Nacionalnog parka registrovali smo 134 bespravno podignuta objekta, a na širem području Kopaonika, na takozvanom seoskom području, čak 2.000, najviše u vikend-naseljima Treska, Čajetinska česma, Lisina i Ciganska reka. Očekujemo da će najveći broj divljih objekata biti legalizovan do kraja godine, i da će to biti kraj divlje gradnje
i urbanističkog haosa, na vrhu planine i na širem području Kopaonika - kaže dr Milovanović.
          Na vrhu Kopaonika nema mnogo boljih lokacija na kojima bi se mogli graditi veći hotelski i ugostiteljski objekti. Jedna od najboljih je prostor oko porušenog hotela „Bačište“ koji je u vlasništvu JP „Skijališta Srbije“. Za ovu lokaciju, koja se upravo urbanistički razrađuje, zainteresovano je više domaćih i stranih investitora.
          Milovanović očekuje da će se u kase opština Raška i Brus sliti podosta novca koji će se delom iskoristiti i za igradnju infrastrukturnih objekata na Kopaoniku, posebno u naseljima gde je najviše bespravno podignutih vikendica i kuća. Kasnije će i ove opštine imati koristi, jer će moći da naplaćuju komunalne usluge i takse, a meštani će imati bolje puteve, više vode za piće, kanalizaciju i drugu infrastrukturu.
          Na vrhu Kopaonika trenutno nema divlje gradnje, splasnula je i gradnja na rubnim delovima planine, ali, interesovanje za gradnju je i dalje veliko.
          Gradiće se i ubuduće, ali strogo po planu. Planina je već prebukirana, gradnju hotela, vila, vikendica i kuća, nisu pratili i infrastrukturni objekti, vodosnabdevanje je loše, nije rešen problem otpadnih voda, odnošenja smeća, kao i nekontrolisane seče šuma, nedostaju parkinzi i javne garaže...Sve ovo su nam prioriteti - naglašava dr Milovanović.
          Plac površine dva-tri ara na vrhu Kopaonika sa dozvolom za gradnju dosad se plaćao i do 100.000 evra. U podnožju planine, na takozvanom seoskom području, placevi su se mogli kupiti, zavisno od lokacije, od 1.000 do 3.000 evra po aru. Direktor JP „Nacionalni park Kopaonik“ dr Bojan Milovanović, veruje da će posle zavođenja urbanističkog reda, vrednost placeva skočiti.

Izvor: Novosti

         Vizna liberalizacija, ekonomska kriza i pomeranje školskog raspusta zbog pandemije uticali su da domaći zimski centri ove sezone budu manje-više pusti, a zaljubljenici u skijanje radije su birali destinacije u inostranstvu. Slaba sezona naterala je hotelijere na našim planinama da snize cene smeštaja, koje su neretko bile mnogo više nego slični aranžmani u Austriji, Francuskoj, Sloveniji... Čini se, međutim, da ni to nije spasilo zimsku sezonu, a skijališta na Kopaoniku i Zlatiboru sablasno su prazna.
          Nerealno je da noć u hotelima na našim planinama bude skuplja nego u nekom elitnom svetskom turističkom centru. S obzirom da nam vize više nisu potrebne, oni koji mogu da plate sve češće odlaze na skijanje u Zapadnu Evropu. Ideja za snižavanje cena je dobra, ali je došla kasno – komentariše Sandra Matić, turoperater sa Zlatibora.
          U Turističkoj organizaciji Srbije smatraju da je nekoliko faktora uzrok slabe posećenosti ovdašnjih zimskih centara – novi grip, finansijska kriza i ukidanje viza.
          U vreme kada se planira zimovanje, dosta se pričalo o pandemiji gripa, a školski raspusti stalno su „pretumbavani”. Bilo je slučajeva da porodice rezervišu aranžmane na nekoj planini, ali da ih potom otkažu jer se ispostavilo da im deca u tom periodu neće biti slobodna. Ekonomska kriza je uzdrmala svačiji budžet, što se svakako odrazilo i na turističku sezonu, a oni koji, ipak, imaju novac za putovanje, ove godine su radije birali inostrane destinacije – priča Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije.
          Tako je, na primer, posredstvom prestoničkih turističkih agencija u toku cele sezone moguće pronaći sedmodnevne aranžmane u hotelima B kategorije plus ski-pas već od 200 evra. Tradicionalno atraktivna skijališta u Austriji, Italiji, Bugarskoj, Sloveniji i Bosni i Hercegovini imaju povoljne ponude i za one sa plićim džepom.
          Da li po ugledu na kolege iz inostranstva, ili zbog straha za sopstveni profit, u poslednjih nekoliko dana smanjene su cene u gotovo svim zimovalištima. Ima i onih koji tvrde da je priča o visokim cenama na Kopaoniku – „prenaduvana”.
          U medijima je stvorena fama o skupoći na ovoj planini i u prvi plan se plasiraju cene smeštaja u najekskluzivnijim hotelima za vreme novogodišnjih praznika. A moguće je bukirati sedmodnevni aranžman sa ski-pasom i za manje od 200 evra – objašnjava Stevan Rosić, urednik sajta „Info-Kop”.

Izvor: Politika

          U skladu sa očekivanjima u ski centru Kopaonik je ovog prazničnog vikenda zabeležena rekordna poseta skijaša. Na preko 50 cm utabanog i dobro pripremljenog snega na stazama, skijalo je oko 6800 skijaša koji su ostvarili gotovo 70.000 vožnji. Ski centar je radio punim kapacitetom i sve instalacije su bile u funkciji.
          Ovakva posećenost ski centra nije zabeležena od njegovog osnivanja. Imajući u vidu da popusti na cene ski karata važe i u preostalom delu sezone, Skijališta Srbije se nadaju da je ovaj vikend samo najava velikih poseta skijaša ovom ski centru.

Izvor: Skijališta Srbije

          Vedran Anelić hrvatski turistički vodič, zagriženi backpacker, zavisnik o putovanjima, ali i skijanju posetio je balkanska skijališta među kojima je i Kopaonik. Njegovu zanimljivu putopisnu priču o dvadeset dana provedenih na balkanskim skijalištima možete pogledati na hrvatskom skijaškom magazninu www.skijanje.hr.

          Jako je zanimljivo pročitati poređenje balkanskih skijališta iz rekli bi smo neutralnog ugla. Pogledajte >>>

          Sistem za proizvodnju veštačkog snega u skijaškom centru Kopaonik radi punim kapacitetom, saopštilo je danas Javno preduzeće "Skijališta Srbije". "U ski centru Kopaonik skijanje je moguće na stazama Karaman greben, Pančić, Duboka crvena i Duboka crna, Malo jezero i Mašinac na kojima je debljina utabanog snega 30 santimetra, navodi se u saopštenju. Kako je istaknuto, u ski centru je u funkciji i ski vrtići.

         Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić ocenio je danas da "Kopaonik nikada nije bio prljaviji i da bi status nacionalnog parka mogao da izgubi već u narednih nekoliko meseci".
          "Moguće je da ćemo u narednih nekoliko meseci ili godina izgubiti Nacionalni park Kopaonik i zato je potrebno pojačati nadzor i mere zaštite prirode", izjavio je Dulić Tanjugu posle sastanka s predstavnicima opština Brus i Raška, Nacionalnog parka Kopaonik, Skijališta Srbije i Zavoda za zaštitu prirode, održanog na Kopaoniku.
          Ministar je najavio da će kroz akciju "Očistimo Srbiju" Kopaonik dobiti kamion za odnošenje smeća, ali i dovoljan broj kontejnera i kanti za smeće da na toj planini ne bi bilo "djubreta na sve strane".
          Dulić je naveo da su predstavnici komunalnih preduzeća na sastanku obećali da će, u saradnji s privatnim hotelijerima, pojačati rad na čišćenju planine, jer do sada, kako je istakao, nije bilo nikakve saradnje.
           Prema njegovim rečima, na sastanku su dogovorena 24-satna dežurstva i čišćenje, a otvoreno je i pitanje velikog zagadjenja otpadnim vodama, jer su kapaciteti komunalnih preduzeća i komunalnih usluga na Kopaoniku davno prevazidjeni kada je reč o broju ležajeva, što je dovelo do toga da se "kanalizacija sliva niz planinu".
          "Problem kanalizacije je ogroman, a njeni kapaciteti su oko 40 odsto manji u odnosu na postojeće priključke koji su izgradjeni u poslednjih 20 godina", naveo je Dulić.
          On je ocenio da je neophodno izgraditi postrojenje koje bi preradjivalo otpadne vode, ali i novu fabriku za proizvodnju pijaće vode, što će, kako je najavio, biti investicija za ovu i narednu godinu, a projekat za to biće završen do februara.
          Ministar je ukazao da opština, privatni hotelijeri, ali i država moraju da ulože sredstva, kako bi se postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda izgradilo i time omogućilo da se u perspektivi na Kopaoniku gradi i povećavaju kapaciteti.
          Dulić je podsetio na obećanje svog ministarstva da će bespravna gradnja biti sprečena, tako što će nelegalni objekti biti srušeni i podnete krivične prijave.
          On je naveo da na Kopaoniku postoje hiljade bespravno sazidanih objekata i apelovao da gradjani predaju zahtev za legalizaciju, jer će im to "biti jednostavnije i jeftinije, nego da plaćaju ogromne poreze na kuće koje će im u perspektivi biti srušene".
          "Svaka vrsta divlje gradnje je apsolutno neprihvatljiva", rekao je Dulić i dodao da je do sada predato samo 120 zahteva za legalizaciju.

          Nakon otvaranja ski sezone i hotelijeri su na Kopaoniku otvorili vrata novih smeštajnih kapaciteta.

          Kompanija MK Group je danas simboličnim presecanjem vrpce označila početak rada hotela Angela, koji je nastao spajanjem dva konaka - Zvečan i Ras. Novi hotel je u potpunosti renoviran, kategorisan je sa četiri zvezdice i ima ponudu na nivou polupansiona, a nalazi se u neposrednoj blizini Kongresnog centra.

          Ovo je samo jedan deo onoga što se od započetih radova na Kopaoniku pod pokroviteljstvom  MK Grupe odvija vrlo aktivno u poslednjih godinu dana. Naime MK Group je u tom periodu uložila preko 8 miliona eura u rekonstrukciju i modernizaciju čitavog turističkog kompleksa na Kopaoniku.

          Novo ruho hotela Grand će krasiti 75 potpuno renoviranih soba i 2 nova ekskluzivna predsednička apartmana. Nova dizajnersko arhitektonska rešenja dala su nov autentičan planinski izgled Aperitiv baru, Havana baru, kao i klubu restorana Garden. U izvođenju radova vrlo se vodilo računa o podizanju energetske efikasnosti, uštede struje, poboljšanja grejanja i zameni vodovodnih  instalacija. Postavljeni su i novi liftovi, a komplatan pansionski restoran je nov, sa novom kuhinjom i ventilacionim sistemima.

          Ipak MK Group je najponosnija na novi welness i spa centra Grand Oaza koji se prostire na 2.200 kvadratnih metara. Tu su i nove i savremene nove igraonice za decu, nova kuglane sa osam staza,fitnes I biznis centar.

          Kopaonik je i ove godine najprimamljivija destinacija za zimski odmor iako se zbog visokih cena aranžmana, koje se kreću od 16.000 do 160.000 dinara, manji broj građana odlučuje za tu planinu, istakli su predstavnici turističkih agencija. Direktor „Jute“ Radisav Stanković kaže da će ipak biti manje gostiju nego prethodnih godina van sezone, jer vizne olakšice pogoduju onima koji žele da otputuju na skijanje u Austriju, Italiju, Francusku ili Sloveniju. Prema proceni „Jute“, prošlog meseca prodato je oko 10 odsto aranžmana manje nego prethodne sezone, ali je prodaja za prve dve sedmice decembra već dostigla prošlogodišnji nivo.

Izvor: Beta