Kopaonik je konačno razminiran. Ako ne računamo cene piva i ski-pasa. Legenda mitske planine Srećko zvani Kavurma, kandidat za Jetija poreklom iz Raške, koji može da pronađe slobodan apartman čak i ako bi se sva Srbija s pokrajinama, uključujući i podanike Ujedinjenog Kraljevstva, odjednom našla na nadmorskoj visini od 2.000 metara, javlja da je 40 dana asistirao pešadincima hrvatske firme dok su na „srpskom Kilimandžaru” pokupili preostale kasetne bombe koje su na ski-staze istresli Ameri. Možda će retki heroji na skijama ove zime potražiti nove izazove i krenuti u istraživanje Stare planine, Meke svetskog turizma u najavi, koju će, prema investicionim i ostalim predizbornim planovima, da zatrpa lavina od mnogo miliona evra.

          Ne računajući istraživanja po tajnovitim vrletima istočne Srbije, ili držanje kasetnih mina u rukama na Pančićevom vrhu, gde caruju magle, ledeni vetrovi, tajkuni na motornim sankama bez vozačke dozvole, zli ugostitelji , najekstremniji sport ove tranziciono-istorijsko-izborne zime okupane suncem biće – odlazak na planinu. Kopaonik, Zlatibor, Divčibare, Jahorina, ili patriotski odmor na padinama Brezovice biće nedostupni ogromnoj većini Srba i pripadnika ostalih etničkih zajednica. Naravno, postoje četvoročlane porodice koje su u stanju da ostvare taj podvig, bez uloge statista u epsko-kamatnom ciklusu pod nazivom „praznični keš kredit”, koji je moguće vratiti tek u januaru 3007. godine, ali njima ova sonetna ispovest ionako neće biti interesantna.

          Za „sirotinjsku” zabavu, skromni smeštaj i grickanje grisina, za sedam dana na Kopaoniku potrebno je poneti bar 2.500 evra. Mnogo više od 4.000 evrića neophodno je za luksuzno zimovanje: apartman u „Grandu”, najbolja ski-oprema, iznajmljivanje motornih sanki, ishrana u najboljim restoranima. Gledaćemo snežni košmar u kome se odvija bergmanovska drama osiromašenih Srba koji bi da skijaju i prave Sneška Belića. Zima vlada u našim džepovima, kao što je sibirski pusto i u većini frižidera.

          Ako je letovanje omiljeni nacionalni hobi, koji najbolje definiše populističko-suicidna mantra „Šta košta da košta” – zimovanja u planinskim centrima ipak su elitističko nasleđe, ukoliko izuzmemo odlazak kod babe i dede na selo gde snežne nanose raščišćavaju traktori, a namirnice stižu humanitarnom akcijom „pomoć iz vazduha”.

          Ipak, zadrti skijaši su čudna i retka vrsta. Oni ni po koju cenu ne propuštaju da sedam dana provedu na snegu. Ova vrsta kuka na svoje nesrećno detinjstvo dok kuva supu iz kesice i jede zalihe narezaka prošvercovanih iz Beograda, kune najskuplji čaj u Evropi i namerava svake sezone da gospodu iz privatnih apartmana, dežurne lekare i vlasnike kafića prijavi Specijalnom sudu. Deca uništene srednje klase se ne predaju. Sve dok je lakog keša, moj Marko će na Kop da skija na rate.

          Jedna od skijaških socioloških teorija nas vraća u početke devedesetih, kada prvi srpski novobogataši nisu smeli da odlaze u zimske mondenske centre po svetu, što zbog poternica Interpola, što zbog čuvenog spiska američke administracije o zabrani ulaska u SAD. I, kuda su mogli da odu petrolejski i „marlboro” heroji, koji su načuli da i skije s vezovima mogu biti firmirane. Na Avalu ili možda na snežne i strme padine Kosmaja? Kopaonik, prelepa, divlja planina, bila je idealni krajolik za prikazivanje skupe skijaške opreme, novih „bembara”, s lažnim brojem motora, i mladih lepotica koje su u to vreme prvi put čule za reč – „silikon” – misleći da je zapravo reč o nadimku misterioznog vlasnika fabrike čipova iz Kalifornije. Kopaonik je bio jedan od prvih belih poligona na kome su se raspoznavali znaci nepravedne preraspodele društvenog bogatstva. Sirotinja je ostala u podnožju. Ni sankanje na Zvezdari nije sramota.

          Eksponenti nove klase i na Kopu sklapaju poslove. Žene skijaju ili nabacuju boju u ležaljkama, dok paparaci tragaju za prerušenom pevaljkom koju će jedan od novih junaka privatizacije posaditi na zadnje sedište motornih sanki i odvesti u apartmansku, svetlu budućnost.

          Na internetu instruktor skijanja iz Sent Morica poručuje:

          – Dosta mi je ovdašnjeg perfekcionizma i prepariranih staza. Željan sam divljih balkanskih avantura i ludačkog provoda uz turbo folk. Nameravam zato da prvi put posetim slavni Kop.

          Dođi, brate. Samo pazi na konobare. Za dve nedelje, dve nove četvorosedne žičare na ski-stazama „Duboka jedan” i „Duboka dva” biće puštene u rad. Kop će postati najmoćniji ski-centar u Evropi, sa kapacitetom žičara od 27.500 skijaša na sat. Najavljuje se i masovni dolazak engleskih turista. Čak i ako se među njima prošvercuje huligan, neće smeti ni da pomisli da zapali baklju. Na „Jatovim” apartmanima nedavno je instalirana digitalna kamera koja pokriva skijališta. I Veliki brat ima dušu. Đuvegija Miki, pčelar iz Kupinova, reklamiraće nepromočive argentinske uloške, dok se spušta na „klisku” ili drvenim sankama.

          Kavurma, „Politikin” nezaštićeni svedok sa Kopa, analizira cene predstojeće sezone i sumornim glasom javlja:

          – Običan svet se ove zime neće najesti snega.

          Zaista, teško je poverovati da će porodice koje su letovale, imati nerava i novca da se upuste u zimsku avanturu. Šta nam onda preostaje? Kako da zimujemo? Kada bi Deda Mraz zaista ispunjavao želje, mnogi bi verovatno poželeli da se za novogodišnju noć pretvore u Željka Joksimovića i probude se prvog januara 2007. godine sa najmanje 50.000 evra u džepu. Toliko će Željko dobiti za nastup na Zlatiboru.

          Sledeća solucija je da se hitno učlanimo u stranku koja je favorit na kladionicama. Ali, dok se formira vlada, otopiće se sneg. Ako uopšte padne.

Izvor: Politika - Aleksandar Apostolovski 

          Gotovo letnje vreme na početku decembra suviše ne brine turističke radnike na Kopaoniku, jer su gotovo svi uvereni da će do zvaničnog početka ski-sezone snega biti u izobilju. Ipak, svi bi voleli da Pančić obeli što pre, jer će, zbog raznih seminara i simpozijuma, gostiju biti tokom celog decembra.

          Naš hotel je i sada skoro pun, vreme jeste neuobičajeno lepo, ali mi se za sneg ne brinemo, jer iz iskustva znamo da će prave padavine uslediti u periodu od 17. do 25. decembra. I meteorološke prognoze su slične prvi veći sneg očekuje se 15. zatim 17. i 25. decembra kaže Andreja Jeremijević, upravnik hotela "Grand".

          Za svaki slučaj u "Genexu" pripremaju i specijalne "topove" za proizvodnju veštačkog snega.

          Sigurni smo da neće trebati, ali, ako sve prognoze omanu, Kopaonik, ipak, neće biti bez snega i skijanja - naglašava Jeremijević i podseća da prva grupa Engleza na Kopaonik stiže 24. decembra.

          Strepnja na Kopaoniku ipak postoji: Iskreno, zabrinuti smo, ali se nadamo da će do početka sezone napadati dovoljno snega. Potpuno smo spremni za start sezone, aranžmani se dobro prodaju, zbog snega niko ne odkazuje rezervacije kaže Miroljub Milivojević iz hotela "Nebeske stolice" i naglašava da je na Koaponiku bilo i Novih godina bez snega, a sezone su na kraju bile uspešne.

Izvor: Večernje novosti - M. Nićiforović

          U subotu 9. decembra 2006. godine u 11:00h preporučujemo da pogledate emisiju "Knjiga utisaka" na RTS2 kanalu. Pored raznovrsnih turističkih tema biće prikazan i akcioni film o montaži novih žičara na Kopaoniku. Urednik emisije je Svetlana Zrnjić.

          Skoro polovinu gostiju elitnog hotela “Grand” na Kopaoniku ove zime činiće stranci, mahom Englezi, Grci, Rusi, Makedonci... Prva grupa engleskih turista koje dovode poznate agencije “Tomson” i “Kristal”, sleteće na niški aerodrum 24. decembra.
          Sva mesta u “Grandu” popunjena su do marta iduće godine. Veliko interesovanje vlada i za konake “Sunčani vrhovi” i druge kopaoničke hotela - kaže Andreja Jeremijević, upravnik hotela “Grand”, i naglašavajući da su turistički radnici spremni da strancima pruže kvalitetnu uslugu.
          Osamnaestog decembra ovom hotelu biće uručena “Zlatna medalja”, koju je, kao najboljem mestu za odmor u regionu, dodelio britanski “Tomson”. Reč je o priznanju koje, u stvari, dodeljuju gosti iz Engleske koji su prošle zime boravili u “Grandu” i supervizori iz Britanije, koji su kontrolisali ugostiteljske usluge. 
          Dobili smo maksimalnih 86,5 poena, što još nije pošlo za rukom nikome u širem regionu - ističe Jeremijević. Na niški aerodrum nedeljno će sletati grupa od po 185 Engleza.
          Znatan broj stranaca doći će u “solo” aranžmanima. Raduju povratak Rusa, mahom sa dubljim džepom, koje dovodi “Er-turs” iz Moskve, i dolazak gostiju iz Grčke, koji su ranijih godina bili naša glavna klijentela. Naravno, tu su i domaći gosti koji, uprkos sve većem broju stranaca, neće biti zapostavljeni.

          Goste Kopaonika ove zime dočekaće još dve nove žičare - četvorosedi “Duboka 1” i “Duboka 2” koje će, sa prošle godine modernizovanoim žičarama “Mali Karaman” i “Pančić”, znatno ubrzati prevoze skijaša do Pančićevog vrha, Suvog rudišta i drugih staza na vrhu planine.
          Goste čeka i novi parking sa dodatnih 100 mesta.

Izvor: Večernje Novosti

           Hotel 'Grand' na Kopaoniku dobio je veliko priznanje - zlatnu medalju poznate svetske Turističke agencije 'Tomson', izjavio je upravnik tog hotela Andrija Jeremijević. On je naglasio da je veliko priznanje 'Grand' dobio zahvaljujući pohvalama turista iz Velike Britanije koji su prošle zime boravili u ovom hotelu i visokim ocenama supervizora 'Tomsona'.

           'Nikome u regionu nije uspelo da osvojio 86, 5 poena koliko je Grand dobio', rekao je Jeremijević i istakao da je prošle zime 35 odsto gostiju ovog hotela bilo iz inostranstva, uglavnom iz Velike Britanije.

           Prema rečima Jeremijevića zlatna medalja 'Tomsona' biće uručena 'Grandu' krajem novembra na Kopaoniku.

Izvor: RTS

          Mesta koja se nalaze na poslednjim stanicama, na okretnicama vozova ili autobusa, uvek privlače pažnju - svako na svoj način i morate da se zapitate zašto su podjednako važna kao prva.
          Kao što vas u svetu neka lepa ulica ili zgrada osvoji nečim poznatim i familijarnim, tako vas Konaci Sunčani vrhovi na 1.500 metara na Kopaoniku, upravo "zarobe" svojom neobičnom lepotom. Kao i sva najuzbudljivija mesta, nastali su u u nepristupačnim, nenaseljenim ili napuštenim ambijentima, da potom žive punim životom. Retko gde postoji takvo prirodno okruženje i takav način gradnje i takav pogled ... Sa ovih visina maltene možete i da vidite more tamo na jugu...
          Posle gotovo četiri sata vožnje, južno od Beograda, skretanjem sa pravog autoputa počinje uspon, a kada prođete ispod masivne "trijumfalne" kapije od borovih greda na kojoj piše: Nacionalni park Kopaonik - Dobrodošli, osetite ponos. Kao Amerikanci kad vide natpis na brdu - Holivud.
          Zatim, oko jednog sata vožnje pored vas promiču strme kamene kosine i čistine prekrivene minijaturnim borićima, dokle god pogled dopire, a kada stignete, na kraju doline, na samom vrhu planine u kojoj je smešteno apartmansko naselje, shvatite koliko je konak ili prenoćište bio važan u ovim krajevima, posebno u vremenima teškim...
          Prema staroj tradiciji građenja naših manastirskih konaka, spajanjem više građevina u polukrugu, formiran je pravi novi srednjovekovni trg, koji će jednog dana biti star, okružen strmim tremovima na debelim borovim stubovima, kao prvi "javni" zeleni prostor. Nazvani po našim srednjovekovnim gradovima, Ras, Maglić, Koznik, Brvenik, Zvečan i Jelač, Konaci se završavaju masivnim četvorougaonim drvenim tornjem, koji zatvara krug. Tako je celo naselje stilski jedinstveno, kao pravi mali grad na poslednjoj stanici, koji ima svoj skver sa cvećem, veliku okruglu fontanu, spomenik od visokog osušenog bora i svoju kulu, koja liči na kulu - časovnik. Formirana je i ulica ili "korzo" od tornja, pored spomenika medvedu u mramoru, pa oko nacionalne kuće Zvrk i hotela Grand do autobuske stanice.
          Po uzoru na Konake, građeni su kasnije novi objekti, svaki sa ciljem da bude veći, lepši i luksuzniji, ali su svi do danas ostali u senci prvih, i zato svi žele da budu baš ovde.

Izvor: Danas - Ljubica Đurić

          Milan Danilović, menadžer u engleskoj kompaniji „Tompson”, koja poslednjih nekoliko godina čarterima dovodi turiste iz Velike Britanije, izjavio je za „Politiku”, na nedavno završenoj Svetskoj turističkoj berzi u Londonu, da je ove godine interesovanje za skijanje na Kopaoniku veće nego lane. Postoje dve grupe britanskih turista koje posećuju našu najlepšu planinu. Prvu grupu čine stariji ljudi kojima je to drugi ili treći odmor, dok su u drugoj mlađi bračni parovi koji vole jevtinije skijanje.

          U odnosu na isti period prošle godine interesovanje je povećano za 30 odsto. Zbog toga smo i kapacitet aviona koji će leteti za Niš povećali sa 148 na 188 sedišta. Naši udarni termini su tokom februara, odnosno za vreme zimskih raspusta, kada dolazi veći broj familija, i to smo već rasprodali. Osim toga, veliko interesovanje vlada i za mart, dok je januar problematičan – istakao je Danilović.

          Prema njegovim rečima, „Tompson” je sajam u Londonu iskoristio da stupi u kontakte sa svim relevantnim faktorima iz Srbije, kako bi zajedničkom akcijom pokušali da animiraju goste u Britaniji da rezervišu smeštaj u našoj zemlji.

          Britanci su, inače, veoma zadovoljni onim što Kopaonik trenutno nudi. Danilović kaže da su se desile velike promene nabolje u poslednjih nekoliko godina.

          Na primer, muzika u lokalima je nešto sasvim novo. Čak i tamo gde se ranije slušao turbo folk, počela je da se pušta strana muzika, tako da su i tu pomaci vidljivi. Naravno, postoje barovi u kojima se sluša druga vrsta muzike, ali to je za one koji to vole – napominje menadžer „Tompsona”.

          U periodu januar–septembar Srbiju je posetilo 12.451 turista iz Velike Britanije, što je za 11 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Izvor: Politika - Milan Brašanac

          Sredinom de­cem­bra se očekuje se­ri­ja čar­ter le­to­va ko­ji će do­vo­zi­ti bri­tan­ske tu­ri­ste na Ko­pa­o­nik.
          Avi­o­ni će sa lon­don­skog aero­dro­ma Ge­tvik ka ni­škom aero­dro­mu kretati svakih se­dam da­na, a en­gle­ski ski­ja­ši će aran­žma­ne upla­ći­va­ti u agen­ci­ja­ma "Tomp­son" i "Bal­kan ho­li­dejs". Tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja Sr­bi­je je, da bi Kopa­o­nik vra­ti­la na ski­ja­šku ma­pu Evro­pe, sa­mo 2004. i 2005. go­di­ne po­tro­ši­la 74.000 evra za pro­mo­ci­ju najlepše srpske pla­ni­ne.
          Oglašavanje u brošuri "Tompson ski" koštalo je 15.000 evra, ali se isplatilo jer se broj britanskih turista ove godine povećao, pa je u prvih osam meseci bilo 10.966 Engleza, što je za 12 odsto više nego lane.
          "Oni su uglavnom išli na zimovanje na Kopaonik, a Zlatibor i pored velike želje nismo uspeli da uvrstimo u ponudu, jer aerodrom u Ponikvama nije aktiviran, a vožnja autobusom od četiri sata je naporna", kaže Milan Danilović, menadžer u "Tompsonu".
           Britanski turisti koji stižu na Kopaonik mogu se podeliti u dve grupe: na starije kojima je to drugi ili treći odmor, i na mlađe bračne parove koji vole jeftinije skijanje. Na Kopaonik dolaze, pre svega, britanski skijaši - početnici koji imaju niža primanja. Tu je Srbija destinacija bez premca.
          "Srbija je sve popularnija, ali još se ne trudi kao Bugarska, koja već deceniju važi za jeftino i zabavno odredište", kaže Danilović. "U Borovecu su se ozbiljno pripremili za Engleze i otvarali su pabove za njih, pa su im ubrzo 90 odsto turista činili Britanci. Kopaonik je sa pet žičara postao ozbiljan skijaški centar, ali su hoteli problematičnog kvaliteta."
           Danilović smatra da je veliki nedostatak srpskog turizma manjak informacija koje se pružaju stranim turistima. Malo je dobrih i besplatnih brošura o Kopaoniku, mapa i internet sajtova.
          "Kada ukucate na pretraživaču 'Kopaonik' otvori se samo nekoliko sajtova od kojih one najbolje radi grupa entuzijasta. Te informacija se ipak, ne ažuriraju redovno: kolika je temperatura, snežni pokrivač, stanje na putevima, cene skilifta i slično. Neverovatno je da ne postoji 'onlajn' kamera koja će neprestano pokazivati šta se dešava na Kopaoniku. Potencijalne turiste treba 'zatrpavati' informacijama", kaže on.

Izvor: B92

          U opštem urbanističkom haosu, kad pred nemilosrdnim građevinarima stradaju čitavi parkovi i stoletni drvoredi, vest sa Kopaonika može se svrstati u rubriku tipa "verovali ili ne". Naime, radnici kraljevačke "Amige" delimično su izmenili trasu žičara na kopaoničkim stazama "Duboka jedan" i "Duboka dva" da bi sačuvali retku vrstu ljubičice, koja u Evropi cveta samo na "krovu Srbije", odnosno vrhu Kopaonika.

         Oni, inače. gotovo bez prestanka izvode građevinske radove na izgradnji najmodernijih žičara, isklopivih četvoroseda, koji prve smučare treba da prime polovinom decembara, na Svetog Nikolu, Najgrublji radovi su već pri kraju, a početkom narednog meseca treba da započne sklapanje opreme.

         Sudeći po tempu kojim radovi odmiču, gotovo da sam siguran da će sve biti gotovo kako je i predviđeno i dogovoreno. Radnici ne odlaze sa gradilišta ni kada pada kiša - naglašava Ljubiša Jovanović, direktor JP "Skijališta Srbije".

         Kada budu gotovi radovi kopaoničke žičare će moći da prevezu 26.000 smučara na čas, što je više nego u drugim balkanskim centrima - ističe Jovanović.

         Ovaj važan posao poveren je kraljevačkom preduzeću "Amiga", a na gradilištu se svakodnevno nalazi stotinak radnika i dvadesetak građevninski mašina. Nema zastoja u radu, obećali smo da će sve biti gotovo polovinom decembra i tako će i biti. Divim se svojim radnicima, koji građevinskim mašinama idu tamo gde neko ne bi smeo ni peške. Nadam se da nas u radovima neće omesti neočekivane snežne padavine, kaže Miroslav Tlačinac, vlasnik preduzeća "Amiga".

         Osim o ljubičicama, ranici iz Kraljeva moraju da vode računa i o bombama. Hvala Bogu, ovaj deo terena je očišćen pre našeg dolaska, ali vodimo računa o svakoj kretnji izvan obeleženog prostora. Svakog dana pregledamo teren, pa onda krenemo sa građevinskim radovima, kažu radnici "Amige".

Izvor: Kurir