Svi smo se zadnjih nedelja, kao uostalom i svake godine, načitali raznih sezonskih prognoza, koje idu iz krajnosti u krajnost. Bilo bi veoma lepo kada bi toliko unapred videti kakvo nas približno vreme čeka. Nažalost realnost je bitno drugačija. Koji su glavni faktori, kakvi su maksimalni dometi vremenske prognoze odnosno kako se prognozira vreme za Srbiju i Kopaonik možete pogledati u nastavku članka.

Atmosfera je veoma složena celina, o kojoj i dan danas relativno malo znamo i puno stvari samo pretpostavljamo. Zato i ne čudi što je maksimalni domet neke solidne pouzdanosti u prognozi 6-7 dana. Sve nakon toga je neka naznaka ili verovatnoća, koja skoro pa eksponencijalno opada što je termin prognoze dalji. Sezonska prognoza svakako spada u taj domen. Sve je to "nešto što bi moglo biti" ali se nikad i nigde, sem u medijima, ne navodi kao nešto pouzdano.

Pogledajmo sada sve to sa malo realnije strane koristići čiste podatke koji samo na neki način mogu odrediti tok prestojeće zime. Na zimu u našim krajevima utiče mnogo faktora ali su dva najglavnija Atlantik i rasprostranenost anticiklona na severu i istoku Evrope. U vezi sa Atlantikom imamo njegovu aktivnost (Islandska ciklogeneza), Severnoatlantska oscilacija (NAO index) kao i sama temperatura Atlantika bliže obalama Evrope. Pre svega, u vezi sa ovim drugim imamo zastupljenost hladnoće i snežnog pokrivača u datim oblastima. Nijedan faktor nije potpuno dominantan, već je u korelaciji sa drugima. Svaka godina piše neku svoju zimu za odeđeni kraj Evrope.

Atlantik jeste izvor vlage ali takođe i toplote. Nama svakako ne ide na ruku činjenica da je on na vrhuncu svoje tople faze, a to znači da je njegova aktivnost vrlo intenzivna. To smo, u nižim predelima, itekako osetili u prethonoj zimi, koja je bila veoma topla. Sa druge strane, kada je on manje aktivan, manje je ciklona i hladnoća znatno lakše prodire dublje ka Evropi i ne postoji dominacija takozvane "zonalne" struje. Ipak, ima zima koje su bile veoma hladne i pored aktivnog Atlantika. Tada na rubu hladnih masa istočnije i severnije anticiklonarni greben nadjača Atlantik.

Sa druge strane, veća zastupljenost snega i hladnoće u severnim i istočnim predelima znači jači i rasprostranjeniji anticiklon (jer hladnoca uz nju i ide), ključ Sibirske hladnoće. Situacija je takva da ove godine inamo tople vode Atlantika, što verovatno znaći i dosta ciklona na Atlantiku ali sa druge strane i hladan Sibir sa impozatnom rasprostranjenošću snežnog pokrivača. Koja će kombinacija pobediti i kakva ce korelacija biti ostaje da vidimo!

I na kraju dolazimo do prostog zaključka. Ne nasedajte na sezonske prognoze jer su najčešće u pitanju želje medija da lansiraju što burnije vesti tako što reči meteorologa izvode iz konteksta, generalizuju ili čak potpuno izmišljaju, sve zarad što većeg tiraža.

Za InfoKOP Ivan Nikolendžić - KimiVB

Napišite komentar (7)

Vaše ime: Vaš e-mail: Svi komentari su vlasništvo samih autora. Nismo odgovorni za njihov sadržaj. Za uređenje i moderaciju plaćenih oglasa kao i komentara na iste odgovrni su oglašavači. Dodaj komentar