Sveti Metodije pomozi i spasi me od bankrota. Neka ova kriza što pre prođe, da živimo mirno i normalno!
          Ovu tihu molitvu je prošle nedelje ispod ikone svetog Metodija izgovorio Ljuba Zdravić, čuveni župski vinogradar i vinar. Ništa u toj molitivi ne bi bilo neobično, da ona nije izgovorena u divljini Kopaonika, na visini od 1.540 metara. I u malom drvenom hramu koji narod zove svetilište Metođe.
Mala crkvica smeštena u steni nastala je u tursko vreme. Tu su ljudi ovih krajeva, krijući se od Turaka, dolazili u zbegove, pa i crkvicu uredili u samoj litici. Posvetili su je svetom Metodiju, velikomučeniku, episkopu grada Patre Likijske.
          Po nekim predanjima to kultno mesto je nastalo još u trećem veku. Vekovima, svakog 3. jula, na dan Sv. sveštenomučenika Metodija, sakupljao se ovde silan svet, dolazio u pećinu, molio se Bogu i iz malog slapa vode koja izvire u samoj crkvici tražio leka raznim boljkama i slabostima. Tradicija je ostala, narod dolazi i danas. Na zidu je nova freska svetog Metodija. A na komadu kamena slika Bogorodice sa malim Hristom. Autor je Mirjana Jablanović iz Mataruga - objašnjava nam istoričar Raka Jeličić.
          Ovo svetilište se nalazi kod velike desne krivine na 14. kilometru
puta Brzeće - Kopaonik. To je stari makadamski put koji se spušta od prevoja Jaram i koji počinje zelenom rampom. Ali, pravi vernici više vole da do svetilišta dolaze strmim šumskim stazama, da bi doživeli iskušenje i osetiti čari divljine. Posle šetnje kroz tek ozelenelu šumu, staza se spušta levo niz stranu preko doline potoka. Tu, pored potoka koji prolazi ispod mostića na putu i mnoštva izvora, levo je svetilište. A desno gejzir hladne planinske vode, koji izbija 15 metara uvis i para nebo.
          Došao sam da se pomolim Bogu za mir i blagostanje, jer mi je kriza nanela veliku štetu. Izgubio sam poslove, a nove nisam sklopio. Moram da se molim bogu, drugačije nemam čemu da se nadam - priznao nam je vernik Ljuba Zdravić.
Nije ovaj župski vinar jedini biznismen koji dolazi u Metođe. Ovo svetilište posećuju, naročito noću i u zoru, mnogi srpski tajkuni koji borave na vrhu Kopaonika, da bi se tajno molili bogu, otkrivaju nam ljudi iz Brzeća. Tokom praznika Metođe je posetilo preko hiljadu ljudi.
          Do hrama Metođe je stigao kroz tamnu šumu smrče i jele. Tamu razbijaju predivna srebrnosiva stabla bukve i poneki javor. U steni sa izvorom vode, koja se nalazi na oko 1.540 metara nadmorske visine, blista lice svetog Metodija.
          Metođe je narodno svetilište lokalnog stanovništva koje se od davnina tu okuplja. Vernici se poklanjaju sv. velikomučeniku Metodiju, jer su po predanju 3. jula 1504. godine, na dan slave, kada se nije radilo, Turci prisilili rudare da uđu u okna i kopaju rudu. Istog dana u velikom nevremenu grom je zapalio rudnik, mnogi rudari su izginuli, pa je rudnik zatvoren. Danas biznismeni misle da je svetilište hram za poslovne ljude, pa ga zato i srpski tajkuni obožavaju i posećuju - otkriva nam istoričar Raka Jeličić iz Brusa.

          OBOŽAVAOCI planine priznaju da je Metođe jedno od najmističnijih mesta Nacionalnog parka Kopaonik. Ovaj prirodni rezervat pod prvim stepenom zaštite obuhvata desnu stranu Brzećke reke. To je mesto na kojem se nalaze ostaci starih napuštenih rudnika, čak iz predrimskog perioda, zanimljive stene, mnogobrojni izvori, potoci i gejzir. Ceo rezervat je prirodno stanište sivog sokola.

Izvor: Večernje novosti