Dejan Ljevnaić, na prvom mestu, za sebe ističe da je skijaš, iako iza sebe ima bogatu biografiju. Završio je Policijsku akademiju u Beogradu, a nakon toga i specijalističke studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Od 1997. godine do 2008. godine radio je MUP-u Republike Srbije, a od 2008. godine zaposlen je u JP „Skijališta Srbije“, najpre kao savetnik za bezbednost, a nakon toga i trenutno kao izvršni direktor. Oženjen je i otac dvoje dece.

Koje su novine u ski centru Kopaonik za sezonu 2010/2011.?

          Kopaonik je od ove sezone, zahvaljujući aktivnostima Skijališta Srbije, bogatiji za jednu šestosednu i dve četvorosedne žičare. Na lokaciji Karaman greben postavljena je nova šestosedna žičara, kapaciteta 3.000 skijaša na sat, čime je njen kapacitet povećan za 600 skijaša na sat. Četvorosed sa Karaman grebena premešten je na lokaciju Sunčana dolina. Kapacitet ovog četvoroseda je 2.070 skijaša na sat. Izgrađena je i nova četvorosedna žičara "Krst", kapaciteta 2.018 skijaša na sat. Uz pomenutu žičaru, napravljene su i dve nove staze, blage po kategoriji te tako prilagođene za skijaše početnike i one sa malo slabijim skijaškim umećem. Postavljena su i dva vezna ski lifta između Karamana i Malog karamana, kapaciteta po 700 skijaša na sat.   
          Sistemom za veštačko osnežavanje pokriveno je oko 70% skijališta. Sistem je od ove sezone proširen i na staze: Sunčana dolina, Malo jezero, Krst, Krčmar, Kneževske bare, Mali Karaman, Marine vode, Karaman i pripadajuće ski puteve, što čini dodatnih 20 km osneženih staza.

          Da bi veštački sneg mogao da se proizvodi potrebni su određeni meteorološki uslovi. Temperatura vazduha mora biti -3ºC temperature vlažnog termometra, ili niža. Temperatura vlažnog termometra je način merenja temperature vazduha koji uzima u obzir uticaj relativne vlage vazduha na temperaturu okolnog vazduha, tako da se smanjenjem relativne vlage vazduha snižava temperatura okolnog vazduha. U datom slučaju, za proizvodnju veštačkog snega pogodniji je što suvlji vazduh, tako da se voda brže kristališe i proces proizvodnje veštačkog snega je brži. Pogodna je i što veća udaljenost od tla radi što većeg vremena kristalizacije, pa su zato topovi i lanseri usmereni od tla na gore.
          Sistem za veštačko osnežavanje radi uglavnom u toku noći. Staze se zatim u toku noći pripremaju, kako bi ljubitelje skijanja ujutro dočekalo potpuno spremno i bezbedno skijalište. Po potrebi sistem može raditi i tokom dana, kada se uređaji usmeravaju tako da ne ometaju skijaše. Minimalna visina snega potrebna da bi mašine za tabanje snega bile u mogućnosti da pripremaju skijalište je 35-40 cm, prilikom čega se sneg sabija na sloj debljine oko 15 cm.
          Sistem za veštačko osnežavanje ne radi jednovremeno na čitavoj površini skijališta, već se osnežavanje vrši po deonicama.

          Sistem za veštačko osnežavanje na Kopaoniku čini 215 lansera, 46 fiksnih i 10 mobilnih topova. U planu za sledeću sezonu je da sistemom za veštačko osnežavanje pokrijemo Gvozdac, Ledenicu i Gobelju.

         Trenutno se razmatra nekoliko lokacija koje su optimalne za izgradnju vodoakumulacije potrebne za osnežavanje Gobelje.
         Trenutni kapacitet vodoakumulacije Duboka 2 iznosi 4 000 m³, protok je 50 l/s, a kapacitet vodoakumulacije Mali karaman iznosi 11 000 m³, protok 100 l/s. Svi sistemi su povezani. Lanser, popularna žirafa, troši 1,8 l/s, dok top troši oko 3,3 do 3,8 l/s.

Koliko Kopaonik ima tabača, da li su vozači išli na obuke u strane ski centre i da li je u planu nabavka tabača sa vitlom?

           Ski centar Kopaonik raspolaže sa 9 tabača od kojih su 4 najnovija PB 600, dva PB 300 i jedan PB 100. Naravno, vozači tabača su prošli obuku u Ulmu u Nemačkoj u Kässbohrer-ovom centru za obuku. Smatram da je obuka umnogome uticala na bolje uređenje staza i da skijaši primete razliku.  
           Nabavka tabača sa vitlom nam je u planu. Prošle godine smo raspisali tender, ali se jedan od ponuđača žalio Komisiji za zaštitu prava ponuđača.

Da li mislite da sa novim žičarama instaliranim proteklih godina trenutne staze mogu da podnesu povećan protok skijaša. Da li se planira fizičko proširenje staza i za koje delove staza mislite da su "uska grla" po vama?

           Novim žičarama povećali smo kapacitet za 600 skijaša na sat, što je značajno povećanje. Cilj novog šestoseda i jeste da se umanje potencijalne gužve iz Doline sportova i da skijaši koji žele da se preko ove žičare uključe u sistem skijališta to učine na što brži i udobniji način. Sa novom žičarom Krst izgrađene su i dve nove staze koje su prilagođene za skijaše početnike. Proširenje staza kao i dalja izgradnja skijališta biće rađena u skladu sa Master planom razvoja Kopaonika. 
 
Zašto godinama ne rade žičare Ledenice i Struga i da li je u planu njihovo puštanje u pogon ove sezone ako vremenski uslovi dozvole?

          Imovinsko pravni odnosi na trasi ski lifta Struga nikada nisu rešeni i to je zatečeno stanje kada je osnovano preduzeće.
          Postoji sudski spor koji protiv nas vodi privatno lice za naknadu štete zbog zauzeća zemljišta i izvođenja radova na zemljištu koje je na trasi ski lifta Struga. U tom sporu tuženi su i opština Brus i Direkcija za izgradnju opštine Brus zbog radova na ravnanju staze u površini od oko 250 m2 koji su izvođeni krajem 2006. i početkom 2007. godine.
          Ski lift Struga nikada nije pušten u pogon, nikada nije radio za goste (u početku je imao zabranu rada zbog nerešenih imovinskih odnosa na trasi vučenja  i stazi, nezavršenih zemljanih radova na okretnoj stanici, posle toga u periodu do 2000. godine je komplet pokradena elektro oprema iz komandne kućice, kao deo linijske opreme, tako da se ne može pustiti da radi, a da se ne uradi veoma temeljan remont (mora se zameniti komplet linijska oprema, verovatno uže i komplet elektro deo).
          Što se tiče ski lifta Ledenice staza se taba i kada radi ski lift Gvozdac onda se može skijati na ovoj stazi. U prethodnim godinama uvek je radio ski lift Gvozdac, a kada se dešavalo da ski lift Gvozdac otkaže onda je puštan ski lift Ledenice da radi za goste (razlog je bio jer polaze sa istog mesta, mali je broj skijaša koji skija taj deo skijališta (Gvozdac i Ledenice), trasa ovog lifta je nepristupačna te imamo problem kada se treba ugaziti trasa vučenja i veoma je teško vršiti i neke servisne radove na liniji, a od početka eksploatacije ovog ski lifta primećeni su određeni tehnički nedostaci koji su vremenom otklanjani) Ski lift se može pustiti u pogon.

Da li je opravdano da cena ski passa bude ista kada ski centar radi punim kapacitetom ili delom? Da li se planira uvođenje kupovine ski karata na određen broj vožnji?

          U predsezoni svi korisnici naših usluga bili su u mogućnosti da kupe ski karte po znatno nižim cenama, a na sajmu Ekspo zim, već tradicionalno bio je odobren popust od 10% za sve posetioce ovog sajma. Kada je radilo do tri žičare, Skijališta Srbije su odobrile popust od 40% na poludnevne i jednodnevne ski karte. S obzirom da je procedura usvajanja cenovnika, kao i vrste ski karata takva (predlog UO Skijališta usvaja Vlada Republike Srbije), o tome je još uvek rano govoriti.

Da li je u planu instaliranje opreme za elektronsku proveru vožnji putem serijskog broja ski karte (broj prolaza i koje staze je skijaš obišao)?

          Sistem SKI DATA već omogućava uvid u broj prolaza, kada je i kroz koju žičaru skijaš prošao i takva vrsta informacije koristi se samo u slučaju gubljenja skijaša. Radi se na tome da u budućnosti skijaši posredstvom našeg sajta, sami vide navedene informacije.

Šta mislite o ideji koju je pokrenuo InfoKOP, a tiče se uvođenje SKI autobuske linije radi rasterećenja i skijališta i parkinga?

          SkiBus linija je odlična ideja za sve one koji iz Vikend naselja žele da se uključe u sistem skijališta. Time bi se znatno smanjile gužve u samom centru Kopaonika, a i problem parkiranja bi bio znatno rešen. Skijališta Srbije su spremna da podrže ovakvu inicijativu.

Kakva je bezbednost na skijalištu odnosno kakve ste mere preduzeli za što bezbednije skijanje?

         O bezbednosti skijaša se, osim Skijališta Srbije, brinu i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Gorske službe spasavanja. Poboljšanje signalizacije i obeležavanje ski staza, takođe, su doprineli većoj bezebednosti, te je tokom cele prethodne sezone značajno smanjen broj povreda i zabeleženo samo jedno gubljenje na skijalištu. Na stazama se svakodnevno nalazi oko 20 pripadnika redarske službe (1 policajac i 1 redar u ski patroli) i pripadnici Gorske službe spasavanja koji brinu o bezbednosti i spremni su da u najkraćem mogućem roku reaguju ukoliko je nekom potrebna pomoć. U slučaju da dođe do povrede na stazi, pripadnici GSS-a ukazuju pomoć na licu mesta i prevoze povređenog do nadležnog zdravstvenog centra. Osim toga, mislim da je i svest skijaša na znatno višem nivou nego ranije.

Šta je pokriveno osiguranjem u slučaju nesreće kupovinom ski karte?

          Svi skijaši sa važećom ski kartom imaju besplatnu zdravstvenu zaštitu, a u koliko zbog ozbiljnosti povreda ne mogu da nastave sa skijanjem, novac od ski karte za preostale neiskorišćene dane, uz priloženi izveštaj lekara i Gorske službe, biće im refundiran.

Kakva je trenutno zdravstvena zaštita na Kopaoniku i koliko je bilo povreda tokom ove sezone u odnosu na prošlu?

          Svakog povređenog na stazi služba GSS-a transportuje do Trauma centra. Momci iz GSS-a to odlično rade.
          U saradnji sa VMA od prošle godine radi Trauma centar namenjen svim posetiocima ovog ski centra. Trauma centar je opremljen neophodnom dijagnostičkom opremom za kompletno primarno zbrinjavanje sa elementima hirurško-ortopedske pomoći. Lekarski tim, pored specijalista ortopeda, čini i specijalista pedijatarije koji su non stop na raspolaganju posetiocima Kopaonika.
          Što se tiče broja povreda, znatno je manje za sada nego prošle godine. Taj podatak ćemo imati na kraju sezone.

Kakvi su investicioni planovi za sledeću sezonu?

          Planovi za sledeću sezonu odnose se na proširenje sistema za veštačko osnežavanje. Za sledeću ski sezonu biće osnežene lokacije Ledenica, Gvozdac i nadam se Gobelja.

Čime ste vi lično zadovoljni, a čime ne?

          Sistemi za veštačko osnežavanje pokazali su se kao odlična investicija. Zahvaljujući njima skijanje je moguće na Kopaoniku, s obzirom da je ove godine bilo nedovoljno prirodnih padavina. Temperature su bile povoljne, ispod -3, kao i uslovi koji su potrebni da se sistem pusti u rad, tako da sada, zahvaljujući njima imamo dovoljno utabanog snega na stazama. Nivo bezbednosti skijaša, kao i poštovanje pravila i reda na stazama je znatno poboljšan i o svemu tome se brinu redarske službe Skijališta Srbije, policije i GSS-a. Nema više vožnje motornih sanki po stazama, nelegalnih ski instruktora, što je sve rezultat napornog rada mojih kolega u saradnji sa drugim državnim organima. Iako u ovom ski centru ima još posla, mislimo da smo uradili puno na unapređenju skijališta. Takođe, ponosni smo što smo u saradnji sa Ministarstvom odbrane otvorili Trauma centar koji pruža zdravstvene usluge svim posetiocima Kopaonika na mnogo višem nivou, nego što je to bilo ranije.
          Problem parkiranja je delimično rešen, lokalne komunalne službe popravljaju svoje usluge, a u saradnji sa nadležnim inspekcijskim službama i policijom rešavamo pitanje „lopatara“ i preprodavaca ski karata. Tim stvarima (parking, preprodavci i „lopatari“) sam najmanje zadovoljan, jer znam da mogu mnogo bolje da se reše. Skijaši ne razdvajaju probleme na Kopaoniku, i u pravu su, jer ne moraju oni da znaju da li su za problem parkinga zaduženi opština ili Skijališta Srbije. Iako u ovom ski centru ima još posla, mislimo da smo uradili puno na unapređenju skijališta. Uvek može bolje, tako da mi osluškujemo sve zahteve skijaša i trudimo se da ih maksimalno ispoštujemo.
 
Formiran operativni tim

          Na inicijativu JP Skijališta Srbije, a u cilju što bolje organizacije tokom sezone i unapređenja saradnje svih organa i institucija koje brinu o komforu i bezbednosti posetilaca, u ski centru Kopaonik je formiran tzv. Operativni tim koji je sastavljen od predstavnika svih ključnih subjekata turističke ponude ski centra.
          Pored predstavnika JP Skijališta Srbije, u sastavu operativnog tima su predstavnici opštine Brus, opštine Raška, MUP-a, Ministarstva odbrane, Nacionalnog parka Kopaonik, sektora za vanredne situacije, turističke inspekcije Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, direktori JKP Brus i Raška, predstavnici hotelijera - Klub A, JAT apartmana i MK Mountain resort, predstavnici Gorske službe spasavanja kao i PZP Novi Pazar i Kruševac.
          Na sastancima je bilo reči o organizaciji medicinskog zbrinjavanja skijaša, primeni Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima u Ski centru Kopaonik, sa posebnim akcentom na kontrolu upravljanja motornim sankama. Jedna od tema sastanaka bila je i uvođenje komunalnog reda, uređenje saobraćajnog prometa za odlazak i dolazak na skijališta, održavanje i čišćenje puteva tokom zimske sezone, održavanje i čišćenje svih javnih površina,  parkinga, a govorilo se i o protivpožarnoj zaštiti kao i o bezbednosti i redu na stazama.
          Na čelu operativnog tima sam ja, a pozivamo i vas da prisustvujete našim sastancima.
         Za kraj, zahvalio bih se svima na veoma uspešnoj saradnji, posebno mojim kolegama koji su najviše zaslužni za lep izgled ski centra. Ova sezona, za sada je mnogo uspešnija od prethodne i čini mi se da skijaši sve više odlaze zadovoljni sa Kopaonika, što je naš glavni cilj.
 

          Uredništvo infoKOP sajta želi da sa se zahvali izvršnom direktoru JP "Skijališta Srbije" Dejanu Ljevnaiću na iscrpnim odgovorima, utrošenom vremenu i na pozivu da prisustvujemo sastancima "Operativnog tima" i da mu poželi sreću kako na poslovnom tako i na privatnom planu. Takođe, nadamo se da smo ovim intervjuom našim čitaocima dali odgovore na najzanimljivija pitanja koja su se proteklih meseci pojavljivala na sajtu InfoKOP.net.

Stevan Rosić,
urednik InfoKOP sajta

Komentari (75)

 1 2 3 > 

 1 2 3 >