Cene ski-passa za Kopaonik za predstojeću zimu još uvek nema. Skijalištem sada gazduje Javno preduzeće "Skijališta Srbije" i za sada jos uvek mudro ćute.
          Komentar jednog tur-operatora je: "Ovo nema nigde u svetu. Dok su destinacije u inostranstvu u gro slučajeva vec rasprodate, mi ovde muvamo cene ispod tezge, od njih pravimo "državnu tajnu" i ispadamo smešni kod partnera u inostranstvu i domaće klijentele! Ako je cilj srozavanje i privatizacija po svaku cenu, dobro to rade..."

          Međutim Engleska agencija Thompson ima Kopaonik u svojoj ponudi za ovu zimu i Ski pas nude po sledećim cenama (1 £ (GBP)~117.5 dinara):

          Od danas na našem siteu možete pročitati detaljn opis svih ski prečica kojima možete skijati na Kopaoniku.

          Pogledajte na sledećem linku.

          Sredinom de­cem­bra se očekuje se­ri­ja čar­ter le­to­va ko­ji će do­vo­zi­ti bri­tan­ske tu­ri­ste na Ko­pa­o­nik.
          Avi­o­ni će sa lon­don­skog aero­dro­ma Ge­tvik ka ni­škom aero­dro­mu kretati svakih se­dam da­na, a en­gle­ski ski­ja­ši će aran­žma­ne upla­ći­va­ti u agen­ci­ja­ma "Tomp­son" i "Bal­kan ho­li­dejs". Tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja Sr­bi­je je, da bi Kopa­o­nik vra­ti­la na ski­ja­šku ma­pu Evro­pe, sa­mo 2004. i 2005. go­di­ne po­tro­ši­la 74.000 evra za pro­mo­ci­ju najlepše srpske pla­ni­ne.
          Oglašavanje u brošuri "Tompson ski" koštalo je 15.000 evra, ali se isplatilo jer se broj britanskih turista ove godine povećao, pa je u prvih osam meseci bilo 10.966 Engleza, što je za 12 odsto više nego lane.
          "Oni su uglavnom išli na zimovanje na Kopaonik, a Zlatibor i pored velike želje nismo uspeli da uvrstimo u ponudu, jer aerodrom u Ponikvama nije aktiviran, a vožnja autobusom od četiri sata je naporna", kaže Milan Danilović, menadžer u "Tompsonu".
           Britanski turisti koji stižu na Kopaonik mogu se podeliti u dve grupe: na starije kojima je to drugi ili treći odmor, i na mlađe bračne parove koji vole jeftinije skijanje. Na Kopaonik dolaze, pre svega, britanski skijaši - početnici koji imaju niža primanja. Tu je Srbija destinacija bez premca.
          "Srbija je sve popularnija, ali još se ne trudi kao Bugarska, koja već deceniju važi za jeftino i zabavno odredište", kaže Danilović. "U Borovecu su se ozbiljno pripremili za Engleze i otvarali su pabove za njih, pa su im ubrzo 90 odsto turista činili Britanci. Kopaonik je sa pet žičara postao ozbiljan skijaški centar, ali su hoteli problematičnog kvaliteta."
           Danilović smatra da je veliki nedostatak srpskog turizma manjak informacija koje se pružaju stranim turistima. Malo je dobrih i besplatnih brošura o Kopaoniku, mapa i internet sajtova.
          "Kada ukucate na pretraživaču 'Kopaonik' otvori se samo nekoliko sajtova od kojih one najbolje radi grupa entuzijasta. Te informacija se ipak, ne ažuriraju redovno: kolika je temperatura, snežni pokrivač, stanje na putevima, cene skilifta i slično. Neverovatno je da ne postoji 'onlajn' kamera koja će neprestano pokazivati šta se dešava na Kopaoniku. Potencijalne turiste treba 'zatrpavati' informacijama", kaže on.

Izvor: B92

           Početak gradnje nove žičare na Kopaoniku, na lokaciji zvanoj Duboka, letos je odlagan zbog, sudeći prema našem ponašanju, neobičnog razloga. Projektanti su bili primorani da delimično menjaju projekat samo zbog ekologije, odnosno očuvanja tri vrste biljaka kojih nema nigde drugde na celoj planeti. Reč je o Pančićevoj režuhi, kopaoničkoj ljubičici i kopaoničkoj čuvarkući.
           Te biljne vrste rastu baš ovde, na prostoru od oko 60 hektara – kaže Dragan Karović, direktor Nacionalnog parka na Kopaoniku – uz još oko tri stotine drugih retkih vrsta biljaka. Neobičan je, recimo, i taj skup niskih kleka, borovnica i subalpskih smrča koje čuvaju vlagu na tom prostoru i zato je tu i stanište 33 vrste ptica, insekata i drugih živih bića od kojih je 28 pod zaštitom države. Zato taj lokalitet, zvani Suvo rudište, pripada prvoj zoni zaštite i mi smo u saradnji sa stručnjacima republičkog zavoda za zaštitu prirode insistirali da se na tom prostoru baš ništa ne kopa, da ovaj deo mora biti zaobiđen.
           Tako su projektanti, umesto prethodne zamisli koja je podrazumela iskop zemljišta za stubove na tom prostoru i seču nekih stabala četinara, promenili trasu nove žičare, odnosno predvideli da se krivina koja je postojala na staroj ,,tanjir” uspinjači i bila nezgodna za skijaše, ,,ispravi” gradnjom jedne međustanice za buduću četvorosednu uspinjaču. Ta uspinjača biće duga 1.409 metara i samo će visoko u vazduhu prelaziti preko ovog prostora koji je pod tako strogom zaštitom. Dakle, ni jednog stuba neće biti među ljubičicama, režuhi i čuvarkućama.
            To je poskupelo gradnju za oko milion evra – kaže Ljubiša Radovanović, direktor javnog preduzeća ,,Skijališta Srbije”, ali smo shvatili da naročito ovde ekologija nema cenu. Investitor, odnosno vlada Srbije je na to pristala i izgradnja samo ove žičare će koštati oko četiri i po miliona evra a biće završena do polovine decembra.
            Zbog ovako retke ekološke brige zadovoljni su, naravno, ,,čuvari” prirode na Kopaoniku, ali im brigu i dalje zadaju oni koji podstiču i, gledajući kroz prste, odobravaju ili čak izdaju dozvole za podizanje novih stambenih i poslovnih objekata na ovoj planini.

          Centar za razminiranje Srbije obeležio je 18. oktobra na Kopaoniku završetak radova na čišćenju kasetnih bombi sa lokacija Krčmar 1, Krčmar 2 i Duboka 1, saopšteno je iz tog centra. Kako se navodi, razminiranjem sa tih lokacija otkloniće se opasnost za ljude i životnu sredinu, a stvoriće se uslovi i za bezbednu izgradnju žičara i ski-staza.

          Postavlja se ipak pitanje sa koliko je stručnosti obavljen posao uklanjanja kasetnih bombi s'obzirom na polemike koje su se predhodnih godina vodile u javnosti. Navešćemo samo neke primedbe koje su se javljale tokom predhodnih godina, a koje su nadamo se prevaziđene:

          U prvobitnom projektu se zahtevalo pretraživanje i čišćenje samo tla i ispod površine tla dok je problem bombi u krošnjama drveća bio nesavladan iako se 85% površine od 170.000m² koja je određena za čišćenje nalazi pod gustom četinarskom šumom. Postojali su i očevidci neeksplodiranih kasetnih bombi u krošnjama, kao i činjenica da nije pronađena tehnologija pretraživanja krošnji drveća, naročito u gustoj šumi.

         Sledeći problem je bio i tehnologija pretraživanja i otkrivanja neeksplodiranih kasetnih bombi ispod površine do dubine od 50cm. Predložena i od ponuđača prihvaćena tehnologija i metodologija, međutim,  ona nije garantovala otkrivanje, čak, nije se moglo ni otkriti neeksplodirane kasetne bombe na zadatoj dubini, što se znalo na osnovu provera na poligonima Vojske.

          U prethodnih 20 godina na Kopaoniku je nelegalno izgrađeno više od 2.000 objekata i neodlučnost države da se uhvati u koštac sa ovim problemom vodi ka ekološkoj katastrofi ovog jedinstvenog prirodnog rezervata, upozorio je direktor Nacionalnog parka Dragan Karović. On je u izjavi Tanjugu ukazao da je potez između Lisine i Čajetinske česme, sa preko 1.900 bespravno podignutih objekata, najveće divlje naselje na Kopaoniku. Tim prostorom ne gazduje "Nacionalni park Kopaonik", pa se naselje širi iz godine u godinu.

          Osnovni problem divljih naselja na Kopaoniku je u tome što nije rešeno pitanje otpadnih voda, centralne deponije i drugih uslova neophodnih za normalan život u urbanim sredinama, pa se zagađuju šume i pašnjaci i ceo regionalni eko-sistem.

          Na teritoriji koju kontroliše preduzeće "Nacionalni park" izgrađena su u poslednjoj deceniji 103 bespravna objekta i formirala su se naselja Ciganska reka, Gvozdac i Pajino preslo. Najupečatljiviji primer nelegalne gradnje je četvorospratni objekat od preko 2.000 kvadratnih metara, čija je izgradnja u završnoj fazi, preko puta samog hotela "Putnik" - rekao je Karović.

          On je ukazao da u prethodnom periodu nadležni organi nisu srušili nijedan objekat divlje gradnje na Kopaoniku, koji samo tokom zimske sezone poseti više od 10.000 turista iz zemlje i inostranstva.
          Zbog zagađenosti vode, zemlje i vazduha, na Kopaoniku je ugrožen opstanak 1.350 biljnih i više od 100 životinjskih vrsta, od kojih su mnoge prave prirodne retkosti.

           Sneg od pretprošle noći neprekidno pada na Kopaoniku i dostigao je 15 centimetara, a preko Jarma na kolovozu ga ima u visini od pet centimetara. Služba "Kruševac puta" neprestano čisti sneg i zasipa solju. Na Kopaoniku je juče duvao jak vetar, vidljivost je bila 50 metara, a u 16 sati bilo je minus tri. Iz "Kruševac puta" upozoravaju da putnici ka Kopaoniku treba da se "naoružaju" zimskom opremom. Posebno je otežan pravac iz pravca Brzeća, pa se saobraćaj uglavnom odvija preko Jošanice ka Raškoj.

Izvor: n R. B. (Sina)

          Od danas na infoKOP stranicama možete pratiti najtačnije vremenske podatke koje preuzimamo sa Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije. U bloku sa desne strane koji se automatizovano ažurira možete videti trenutno stanje svih vremenskih prilika sa hidrometeorološke stanice na Sunčanoj dolini uključujući za nas najinteresantniji podatak visinu snežnog pokrivača.

          U opštem urbanističkom haosu, kad pred nemilosrdnim građevinarima stradaju čitavi parkovi i stoletni drvoredi, vest sa Kopaonika može se svrstati u rubriku tipa "verovali ili ne". Naime, radnici kraljevačke "Amige" delimično su izmenili trasu žičara na kopaoničkim stazama "Duboka jedan" i "Duboka dva" da bi sačuvali retku vrstu ljubičice, koja u Evropi cveta samo na "krovu Srbije", odnosno vrhu Kopaonika.

         Oni, inače. gotovo bez prestanka izvode građevinske radove na izgradnji najmodernijih žičara, isklopivih četvoroseda, koji prve smučare treba da prime polovinom decembara, na Svetog Nikolu, Najgrublji radovi su već pri kraju, a početkom narednog meseca treba da započne sklapanje opreme.

         Sudeći po tempu kojim radovi odmiču, gotovo da sam siguran da će sve biti gotovo kako je i predviđeno i dogovoreno. Radnici ne odlaze sa gradilišta ni kada pada kiša - naglašava Ljubiša Jovanović, direktor JP "Skijališta Srbije".

         Kada budu gotovi radovi kopaoničke žičare će moći da prevezu 26.000 smučara na čas, što je više nego u drugim balkanskim centrima - ističe Jovanović.

         Ovaj važan posao poveren je kraljevačkom preduzeću "Amiga", a na gradilištu se svakodnevno nalazi stotinak radnika i dvadesetak građevninski mašina. Nema zastoja u radu, obećali smo da će sve biti gotovo polovinom decembra i tako će i biti. Divim se svojim radnicima, koji građevinskim mašinama idu tamo gde neko ne bi smeo ni peške. Nadam se da nas u radovima neće omesti neočekivane snežne padavine, kaže Miroslav Tlačinac, vlasnik preduzeća "Amiga".

         Osim o ljubičicama, ranici iz Kraljeva moraju da vode računa i o bombama. Hvala Bogu, ovaj deo terena je očišćen pre našeg dolaska, ali vodimo računa o svakoj kretnji izvan obeleženog prostora. Svakog dana pregledamo teren, pa onda krenemo sa građevinskim radovima, kažu radnici "Amige".

Izvor: Kurir