Nad naše krajeve je opet dospela veoma topla vazdušna masa sa severa Afrike, u sklopu advekcije vazduha u toploj, prednjoj strani ciklona koji se premeštaju severnije. Temperatura je ponovo znatno iznad proseka za ovo doba godine. Ta veoma topla vazdušna masa zadržava se i sutra iznad naših krajeva, ali uz postepeno više oblaka, te moguću slabiju kišu.

Veoma topla vazdušna masa, koja je donela veliki broj temperaturnih rekorda na južnom, centralnom i istočnom Balkanu, sutra uveče kreće da popušta. Ona je u naše krajeve došla posredstvom jake advekcije toplog vazduha sa severa Afrike na prednjoj strani ciklona koji se izmeštaju severnije i zapadnije od nas. Usled zgusnutosti izobara, došlo je i do pojave jakih vetrova, posebno južnih smerova koje nazivamo Fen.

U narednim danima totalni primat nad vremenom u Evropi preuzimaju cikloni sa centrima na severu kontinenta. Kako je greben azorskog anticiklona udaljen ka jugu, a mlazna struja usmerena sa okeana dalje u Sredozemlje, tako će frontovi sistema sa severa stalno generisati nastanak padavina u čitavoj sredozemnoj oblasti u sklopu sekundarnih ciklona koji će se tu formirati.

Današnji dan obeležilo je prisustvo jako tople vazdušne mase iznad naših krajeva, kao uostalom i iznad većeg dela centralne i južne Evrope, koja se takođe očekuje i u toku sutrašnjeg dana. Zato će današnji i sutrašnji dan na Kopaoniku biti znatno iznad proseka što se tiče temperature, koja će dostizati i 10 stepeni, uprkos konkretnijem snežnom pokrivaču. U sredu krajem dana i uveče bi se ka balkanskom poluostrvu, zahvaljujući povoljnom prolaznom jačanju grebena anticiklona iznad zapadne Evrope, spustio hladan front tih ciklona koji se premeštaju severno, preko Skandinavije.

Ključan faktor za vremenske prilike narednih dana jeste ponovno jačanje islandskog minimuma ili depresije, koji će u narednom periodu zagospodariti vremenom nad čitavom Evropom, odnosno doneti povratak takozvane zonalne situacije. Samim time, vrlo hladna vazdušna masa koja je bila prisutna poslednjih šest do sedam dana nad većim delom Evrope, odnosno Srbije i Kopaonika, biće potisnuta daleko u Aziju.

Najpre ćemo posmatrati  celokupnu sinoptičku situaciju nad evropskim kopnom u naredna 3 dana. Najjasnije se uočava postojanje dobro razvijenog anticiklona iznad istočnog Atlantika, koji se pruža u meridionalnom pravcu duž obala zapadne Evrope na sever pa sve do Islanda. Samim time, onemogućeno je da cikloni sa Atlantika u bilo kakvom smislu utiču na razvoj vremenske situacije iznad Evrope, te su potisnuti zapadnije.

Pred nama je tri do četiri dana znatno toplijeg i promenjivog vremena, sa dosta oblaka. Prolazni hladni front stiže u utorak, a konkretnije zahlađenje moguće je tek posle pravoslavne Nove godine. U naredna tri do četiri dana naš region, kao i čitava centralna i južna Evropa, će se nalaziti u toplom sektoru jakih ciklona koji se izmeštaju preko severa Evrope. Jedna bitna razlika od one koje smo imali u decembru je da sada anticiklon neće biti iznad nas, već južnije, pa će iznad naših krajeva postoji gradijent pristika u smeru jug-sever.

Nakon završenog izraženog toplog sektora koji se premeštao nešto severnije, već danas je polako došlo do priliva hladnijeg vazduha, posebno na visini, te je palo i nešto snega. U toku sutrašnjeg dana ciklon, iako centrom daleko severnije, na svojoj zadnjoj strani ka nama će poslati nešto vlage, koja će u nestabilnoj vazdušnoj masi usloviti razvoj oblačnosti, te pojavu pljuskova snega. U četvrtak se očekuje prolazna stabilizacija vremena, ali će već od sredine dana početi da nadolazi oblačnost u sklopu sekundarnog ciklona koji će se formirati u Đenovskom zalivu.

Nakon prodora veoma hladne kontinentalne vazdušne mase sa severoistoka Evrope, koja je zbog svog porekla uglavnom izrazito suva i tek ponekad praćena slabašnim padavinama, logičan splet okolnosti je da se na trenutnu hladnoću aktivira uspavano Sredozemje. Ono je bilo veoma sterilno sa vodama koje su znatno toplije od proseka za ovo doba godine. Dolina sa severozapada Evrope, te njen pripadajući hladni front koji će poslati ciklon sa Atlantika, upašće u Biskajski zaliv gde će doći do sekundarne ciklogeneze u subotu popodne.

Sve do kraja godine vreme u našim krajevima obeležiće polje povišenog vazdušnog pritiska. No, kako će ono predstojećih dana jačati i severnije od nas, doćiće do izmeštanja njegovog centra nad Skandinaviju. To će usloviti da ka istočnim i centralnim delovima Evrope, a zatim i ka Balkanu napokon krene da struji hladan arktički vazduh iz Rusije. Takva vazdušna masa, poreklom iz dalekih severnih kontinentalnih širina, je veoma hladna, pa će i temperature biti u naglom padu od noći utorak na sredu.

Dominanto anticiklonarno vreme, koje traje već veoma dugi period, uz obilje sunca, planinama donosi i temperature koje su znatno iznad prosečnih vrednosti za decembar mesec. Jučerašnji dan sa maksimalnih 12.3 stepeni bio je blizu apsolutnog kopaoničkog rekorda za poslednji mesec u godini. Na sam pomen ovakvih vremenskih prilika, za većinu laika sve je to sinonim za brz nestanak snežnog pokrivača i odsustvo bilo kakve vrste skijanja. No, kratak pogled na kopaoničke kamere govori sasvim suprotno. Da snega ima malo je tačno, ali ga zato "maksimalno iskorišćavamo".

Već od prvih dana decembra, ponovo je došlo do uspostave takozvane zonalne struje. Sama zonalna struja proizilazi iz izraženog polarnog vorteksa. Kao što mu i samo ime kaže, zonalno strujanje, koje prati snažna mlazna struja i zapadni vetrovi, sprečava, tj. blokira bilo kakvo značajnije prodiranje hladnoće ka jugu. Jednostavno, sva hladnoća je ''zarobljena'' daleko na severu Evrope.