Zimske vejavice na Kopaoniku nisu nikakva novost ali nas je opet poslednja subotnja ostavila "bez teksta". Mogli smo samo da se divimo prizorima ekvivalentim koji se viđaju u snežnim olujama u Americi i Kanadi, takozvanim "blizzard-ima". Direktan prevod te reči jeste mećava, međutim mećava je po defininiciji suv sneg koji se podiže sa tla usled jakog vetra, ali ne i onaj koji pada istovremeno i iz oblaka. Pojam "vejavica" već uključuje i sneg iz oblaka, mada je u uslovima vejavice pri smanjenoj horizontalnoj i vertikalnoj vidljivosti gotovo nemoguće odrediti šta je sneg koji pada sa neba, a šta onaj koji je nošen sa tla.

Na početku opišimo sinoptičku situaciju koja je svemu ovome prethodila. Tih uvodnih dana marta došlo je do podizanja anticiklona iznad Atlantika, na čijem rubu je iznad većeg dela centralne Evrope počeo da se spušta osetno hladniji vazduh sa severa i severozapada. Kako je trenutno mart i uz činjenicu da je vazdušna masa svojim putem do nas prešla i preko toplijih voda okeana i mora, pad temperature u prizemnom sloju i nije bio tako drastičan. Sa druge strane viši predeli nisu imali tih problema, pa je to bio  pravi zimski upad hladnoće. Kako se anticiklon širio sve dublje unutar Evrope, hladnoća je klizila ka nama i aktivirala ciklon koji je nastao u južnom Jadranu. Tek tada je došao glavni deo priče.

Ciklon, nakon što se izmestio sa južnog dela Jadrana jugoistočnije se "ukopao", odnosno počeo da stacionira. Istovremeno u oblasti istočnog dela Karpata je došlo do naglog jačanja anticiklona, koji je posebno na visinama nametnuo snažna istočna i severoistočna strujanja u hladnom sektoru ciklona. Vetar je dakle svoj vrhunac imao u subotu, mada već 4 dana uzastopno dostizao olujne udare.

Šta je doprinelo tako brutalnoj vejavici? Više razloga! Velika ukupna visina snega ali i velika količina suvog novonapadalog snega prethodnih dana koji je se lako nosio snažnim vetrovima. Kada smo već kod vetrova, spomenimo i njihovu jačinu. Udari su dostizali i 25 do 30m/s, a na najvišim zonama planine verovatno i još više.

Sledeća stvar je i idealan pravac vetra. Svo vreme, vetar je bio istočni i severoistočni. Vejavica naravno može nastupiti uz vetar bilo kojeg smera ali ovaj već spomenuti je "najubitačniji". Odgovor zašto daće obična geografska karta. Kopaonik jeste okružen sa svih strana planinama ali njihova visina i raspored nisu ujednačeni. Najmasivnije i najbronije planine su mu raspoređene pretežno od severozapada do juga. Predeli istočno i severoistočno nemaju visinom slična uzviženja te su raštrkana dolinama Rasine i Toplice. Kako u tom smeru ne postoji prepreka slične visine koja bi bila na udaru pre Kopaonika, odnosno zaštitila ga, vetrovi ovih pravaca su najodgovorniji za neprohodnost puteva. Ovo posebno važi za Jaram, koji svoje najgore vejavice dobija upravo vetrovima iz ovih pravaca.

Za infoKOP: Ivan Nikolendžić - KimiVB

Komentari (1)