Danas, 30. oktobra, sredinom dana, promicao je na Kopaoniku prvi ovosezonski sneg. Magla, temperatura od -2°C i severni vetar od 6 m/s davao je subjektivni utisak od čak minus osam stepeni ispod nule po celzijusovoj skali. Čini se da prava zima, na radost svih nas ljubitelja zimskih sportova, kuca na naša vrata. Dočekajmo je spremno :)

          Naš prijatelj sa foruma Peđa (pedja5) posetio je Kopaonik u periodu 19. do 21. oktobra i poslao nam seriju fotografija i informacije o gradnji novih žičara Duboke I i Duboke II.

          Radovi teku nekim odrđenim (sporim) tempom. Stari tanjir sa Duboke I je skinut i prave se betonske osnove za stubove. Na slikama su osnove za dva poslednja stuba. Pošto je nemoguće svuda spustiti kamion sa betonom napravljen je cevovod kojim se isti transportuje. Odatle se lepo vidi Krčmar, a dobra vest je da je žičara toga dana testirana.

          Sa Duboke II je skinuta stara žica i dva poslednja stuba. Postavljane su betonske armature za novu zicu. Tempo izgradnje je isti kao i za Duboku I.

            Slike možete pogledati klikom na detaljnije...

          Svi koji ubuduće požele da grade na Kopaoniku moraće da se opredele za Belo brdo, Lisinu, Kadijevac i druge "niže" lokacije od sadašnjeg turističkog centra.

          S nešto više od 7.000 ležajeva i infrastrukturom, koja liči na grad, Kopaonik je odavno - prebukiran. Zbog toga, u našem najpoznatijem ski-centru nema dovoljno vode za piće, nije rešen problem otpadnih voda, saobraćajnice su pretesne, a priroda je sve ugroženija.

          "Uprkos prebukiranosti, mnogi bi da grade što bliže "Olgi Dedijer", "Sunčanim vrhovima", "Grandu"… Ima pokušaja da se gradi i "divlje". Jer, neki misle da sve mogu novcem, pa pokušavaju da naruše urbanistički izgled ove planine. To nećemo dozvoliti", kaže direktor Javnog preduzeća "Nacionalni park Kopaonik", Milosav Maksimović...

          Iz Nacionalnog investiciong plana za ovu i sledeću godinu za izgradnju skijališta na Kopaoniku, Staroj Planini, Beljanici, Divičibarama i Besnoj kobili biće izdvojeno 433.500.000 dinara. Što se tiče Kopaonika odnosno ski centra u Brzeću Vlada je odlučila da iz Nacionalnog investicionog plana izdvoji 25.500.000 dinara za izgradnju komunalne i turističke infrastrukture.

          Ono što jako raduje je da je država konačno shvatila da su naši ski centri i ulaganje u njih nacionalni prioritet i da se posle mnogo godina stagnacije kreće u pravom smeru. Nadamo se takođe da će nakon ovih investicija i projekat gondole iz Brzeća preći sa papira u delo.

          Nakon više od 11 godina od kako je postavljena instalacija žičare Struga, zbog nerešenih imovonsko-pravnih odnosa, staza nikada nije bila u funkciji. Sada su svi problemi rešeni, i ove zime će Struga biti dostupna skijašima. Prema informacijama dobijenim od čelnih ljudi hotela Junior u Brzeću, skijaši će moći da se sa vrha Struge spuste i direktno do hotela Junior.

           Šef ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović izjavio je da bi u oktobru trebalo da počnu pripremni radovi za izgradnju žičare na kosovskoj strani Kopaonika, u naselju Belo Brdo u opštini Leposavić, što će doprineti privrednom razvoju tog kraja. „Izgradnjom samo četiri kilometra žičare i 2,5 kilometra puta povezaćemo najlepšu, najsunčaniju, južnu padinu Kopaonika, sa ostatkom ski centra Nacionalnog parka Kopaonik i na taj način pokrenuti privredni razvoj opštine Leposavić, od čega bi koristi imali svi građani Kosova i Metohije, i Srbi i Albanci”, kazao je Popović tokom posete Belom Brdu. On je najavio da prve skijaše na južnoj strani Kopaonika možemo da očekujemo već u zimskoj sezoni 2007/2008.godine. Prema Popovićevim rečima, to bi u veoma kratkom roku dovelo do otvaranja 1.000 novih radnih mesta i privlačenja direktnih stranih investicija. 
           U planu je izgradnja nekoliko ski liftova i sedam ski staza i razvoj hotelijerstva sa akcentom na apartmanski i pansionski smeštaj, ugostiteljstvo i ostale uslužne delatnosti, kazao je Popović, koji je i potpredsednik Koordinacionog centra. 
           Popović je istakao da je taj projekat Ekonomskog tima, Koordinacionog centra i opštine Leposavić od vitalnog značaja za opstanak srpskog naroda na ovim prostorima i da za njegovu realizaciju postoji puna podrška svih resornih ministarstava Vlade Srbije. On je podsetio da takva ideja postoji više od 30 godina.

          Ministri finansija, turizma i kapitalnih investicija u Vladi Srbije Mlađan Dinkić, Bojan Dimitrijević i Velimir Ilić otvorili su juče radove na izgradnji dve nove žičare na Kopaoniku, čija je ukupna vrednost 7,8 miliona evra. Za ovaj projekat Vlada je iz Nacionalnog investicionog fonda izdvojila četiri miliona evra.
          Ministar trgovine i turizma Bojan Dimitrijević najavio je da će do kraja ove godine iz redovnih prihoda Vlade u zimske turističke centre biti uloženo 400 miliona dinara. "U narednih godinu i po dana, dodao je on, iz Nacionalnog investicionog fonda biće izdvojeno oko 12 miliona evra za izgradnju skijališta, pošto je, kako je rekao, razvoj zimskog turizma jedan od prioriteta Vlade."
          Ministar finansija Mlađan Dinkić podsetio je da bi u narednih mesec dana trebalo da bude raspisan tender za izgradnju luksuznog hotela na mestu hotela Bačište na Kopaoniku. "Vlada je izdvojila sredstva da do početka zimske sezone skijalište Krčmar bude očišćeno od zaostalih kasetnih bombi. Javno preduzeće Skijališta Srbije preuzelo je sva skijališta koja će biti u državnom vlasništvu i čiji će prihodi biti korišćeni za dalji razvoj turizma", naveo je Dinkić i dodao da bi do kraja godine trebalo da budu privatizovani Geneksovi hoteli na Kopaoniku.
          Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić rekao je da je u putnu infrastrukturu ka zimskim turističkim centrima Srbije do sada uloženo više od 50 miliona evra. "Za privlačenje stranih investitora da ulažu u turizam najvažnija je izgradnja putne infrastrukture, jer sam put do neke planine nekada vredi više nego hoteli na njoj", naglasio je Ilić.
          Prva faza radova na žičarama Duboka 1 i Duboka 2 trebalo bi da bude završena do sredine decembra, kada će svaka od njih moći da primi 1.800 skijaša na sat, a posle završetka kompletnih radova, kapacitet će biti 2.400 na sat.

          JP „Skijališta Srbije“ obezbedilo je nove punktove za prodaju ski karata u ski centru Kopaonik. Pored postojećih u hotelima Konaci, Grand, Jat apartmanima i kod polazne stanice žičare „Bela reka“, nova prodajna mesta nalaze se u „Klubu A“ i kod polazne stanice žičare „Centar“.

          Dodatni punktovi za prodaju ski karata obezbeđeni su kako bi se izbegle gužve i čekanje na prodajnim mestima. U predstojećoj sezoni, posetioce skijališta na Kopaoniku očekuje značajno poboljšan nivo usluge, što znači manje gužvi na žičarama i ski liftovima kao i bolje pripremljene staze.

Izvor: Skijališta Srbije

          Kopaonik je konačno razminiran. Ako ne računamo cene piva i ski-pasa. Legenda mitske planine Srećko zvani Kavurma, kandidat za Jetija poreklom iz Raške, koji može da pronađe slobodan apartman čak i ako bi se sva Srbija s pokrajinama, uključujući i podanike Ujedinjenog Kraljevstva, odjednom našla na nadmorskoj visini od 2.000 metara, javlja da je 40 dana asistirao pešadincima hrvatske firme dok su na „srpskom Kilimandžaru” pokupili preostale kasetne bombe koje su na ski-staze istresli Ameri. Možda će retki heroji na skijama ove zime potražiti nove izazove i krenuti u istraživanje Stare planine, Meke svetskog turizma u najavi, koju će, prema investicionim i ostalim predizbornim planovima, da zatrpa lavina od mnogo miliona evra.

          Ne računajući istraživanja po tajnovitim vrletima istočne Srbije, ili držanje kasetnih mina u rukama na Pančićevom vrhu, gde caruju magle, ledeni vetrovi, tajkuni na motornim sankama bez vozačke dozvole, zli ugostitelji , najekstremniji sport ove tranziciono-istorijsko-izborne zime okupane suncem biće – odlazak na planinu. Kopaonik, Zlatibor, Divčibare, Jahorina, ili patriotski odmor na padinama Brezovice biće nedostupni ogromnoj većini Srba i pripadnika ostalih etničkih zajednica. Naravno, postoje četvoročlane porodice koje su u stanju da ostvare taj podvig, bez uloge statista u epsko-kamatnom ciklusu pod nazivom „praznični keš kredit”, koji je moguće vratiti tek u januaru 3007. godine, ali njima ova sonetna ispovest ionako neće biti interesantna.

          Za „sirotinjsku” zabavu, skromni smeštaj i grickanje grisina, za sedam dana na Kopaoniku potrebno je poneti bar 2.500 evra. Mnogo više od 4.000 evrića neophodno je za luksuzno zimovanje: apartman u „Grandu”, najbolja ski-oprema, iznajmljivanje motornih sanki, ishrana u najboljim restoranima. Gledaćemo snežni košmar u kome se odvija bergmanovska drama osiromašenih Srba koji bi da skijaju i prave Sneška Belića. Zima vlada u našim džepovima, kao što je sibirski pusto i u većini frižidera.

          Ako je letovanje omiljeni nacionalni hobi, koji najbolje definiše populističko-suicidna mantra „Šta košta da košta” – zimovanja u planinskim centrima ipak su elitističko nasleđe, ukoliko izuzmemo odlazak kod babe i dede na selo gde snežne nanose raščišćavaju traktori, a namirnice stižu humanitarnom akcijom „pomoć iz vazduha”.

          Ipak, zadrti skijaši su čudna i retka vrsta. Oni ni po koju cenu ne propuštaju da sedam dana provedu na snegu. Ova vrsta kuka na svoje nesrećno detinjstvo dok kuva supu iz kesice i jede zalihe narezaka prošvercovanih iz Beograda, kune najskuplji čaj u Evropi i namerava svake sezone da gospodu iz privatnih apartmana, dežurne lekare i vlasnike kafića prijavi Specijalnom sudu. Deca uništene srednje klase se ne predaju. Sve dok je lakog keša, moj Marko će na Kop da skija na rate.

          Jedna od skijaških socioloških teorija nas vraća u početke devedesetih, kada prvi srpski novobogataši nisu smeli da odlaze u zimske mondenske centre po svetu, što zbog poternica Interpola, što zbog čuvenog spiska američke administracije o zabrani ulaska u SAD. I, kuda su mogli da odu petrolejski i „marlboro” heroji, koji su načuli da i skije s vezovima mogu biti firmirane. Na Avalu ili možda na snežne i strme padine Kosmaja? Kopaonik, prelepa, divlja planina, bila je idealni krajolik za prikazivanje skupe skijaške opreme, novih „bembara”, s lažnim brojem motora, i mladih lepotica koje su u to vreme prvi put čule za reč – „silikon” – misleći da je zapravo reč o nadimku misterioznog vlasnika fabrike čipova iz Kalifornije. Kopaonik je bio jedan od prvih belih poligona na kome su se raspoznavali znaci nepravedne preraspodele društvenog bogatstva. Sirotinja je ostala u podnožju. Ni sankanje na Zvezdari nije sramota.

          Eksponenti nove klase i na Kopu sklapaju poslove. Žene skijaju ili nabacuju boju u ležaljkama, dok paparaci tragaju za prerušenom pevaljkom koju će jedan od novih junaka privatizacije posaditi na zadnje sedište motornih sanki i odvesti u apartmansku, svetlu budućnost.

          Na internetu instruktor skijanja iz Sent Morica poručuje:

          – Dosta mi je ovdašnjeg perfekcionizma i prepariranih staza. Željan sam divljih balkanskih avantura i ludačkog provoda uz turbo folk. Nameravam zato da prvi put posetim slavni Kop.

          Dođi, brate. Samo pazi na konobare. Za dve nedelje, dve nove četvorosedne žičare na ski-stazama „Duboka jedan” i „Duboka dva” biće puštene u rad. Kop će postati najmoćniji ski-centar u Evropi, sa kapacitetom žičara od 27.500 skijaša na sat. Najavljuje se i masovni dolazak engleskih turista. Čak i ako se među njima prošvercuje huligan, neće smeti ni da pomisli da zapali baklju. Na „Jatovim” apartmanima nedavno je instalirana digitalna kamera koja pokriva skijališta. I Veliki brat ima dušu. Đuvegija Miki, pčelar iz Kupinova, reklamiraće nepromočive argentinske uloške, dok se spušta na „klisku” ili drvenim sankama.

          Kavurma, „Politikin” nezaštićeni svedok sa Kopa, analizira cene predstojeće sezone i sumornim glasom javlja:

          – Običan svet se ove zime neće najesti snega.

          Zaista, teško je poverovati da će porodice koje su letovale, imati nerava i novca da se upuste u zimsku avanturu. Šta nam onda preostaje? Kako da zimujemo? Kada bi Deda Mraz zaista ispunjavao želje, mnogi bi verovatno poželeli da se za novogodišnju noć pretvore u Željka Joksimovića i probude se prvog januara 2007. godine sa najmanje 50.000 evra u džepu. Toliko će Željko dobiti za nastup na Zlatiboru.

          Sledeća solucija je da se hitno učlanimo u stranku koja je favorit na kladionicama. Ali, dok se formira vlada, otopiće se sneg. Ako uopšte padne.

Izvor: Politika - Aleksandar Apostolovski