Šef Meteorološke stanice "Kopaonik" Bratislav Marić izjavio je za Internet portal RTS-a da je Kopaonik takva planina gde je moguće da se "u toku jednog dana promene sva godišnja doba".

          Marić navodi podatke o tome da je sneg na toj planini padao, između ostalog, i 9. jula 1998. godine. "Snežni pokrivač 29. maja 1991. godine, bio je debeo čak 29 centimetara", dodaje šef stanice na Kopaoniku.

          "Sneg krajem maja jeste neobična pojava, ali to zapravo nije ništa nenormalno i nema posledica za funkcionisanje eko sistema na planini", rekao je Marić. Pema njegovim rečima, u maju prošle godine na Kopaoniku je bilo 12 centimetara snežnog pokrivača, a sneg je padao i 7. juna 2006. godine, kao i u maju i junu 2005. godine.

           Turisti na planini su se nekako snašli po "majskom snegu", iako ih je prema Marićevim rečima trenutno malo. "Dobro je što je ipak najavljeno da će ovih dana na planini biti hladno, pa su se gosti i pripremili", naveo je Marić.

           Snegovi na Kopaoniku padaju krajem novembra i traju do meseca maja, prosečno 159 dana godišnje. Padavine su u proseku veće od 1.000 mm godišnje. Klima Kopaonika obeležena je sa blizu 200 sunčanih dana godišnje zbog čega sa pravom nosi naziv „planina sunca". Južni položaj masiva, zaravnjenost i otvorenost terena sprečava dugotrajno zadržavanje oblačnosti nad planinom. Hladni i teži vazduh kreće se okolnim dolinama i kotlinama tako da zimske temperature nisu mnogo niske.

           Kopaonik ima subalpsku klimu. Srednja godišnja temperatura Ravnog Kopaonika je 3,7 Celzijusovih stepeni.

Izvor: RTS