Usvajanjem novog Zakona o planiranju i izgradnji i odlukama opština Raška i Brus, stvorile su se mogućnosti za legalizaciju više od 2.000 vikendica, kuća i drugih objekata izgrađenih poslednjih godina u zoni Nacionalnog parka i na širem području Kopaonika. Kako ističe dr Bojan Milovanović, direktor JP „Nacionalni park Kopaonik“, interesovanje za legalizaciju je veliko.
          Gotovo svi vlasnici bespravno podignutih objekata prijavili su se za legalizaciju. U zoni Nacionalnog parka registrovali smo 134 bespravno podignuta objekta, a na širem području Kopaonika, na takozvanom seoskom području, čak 2.000, najviše u vikend-naseljima Treska, Čajetinska česma, Lisina i Ciganska reka. Očekujemo da će najveći broj divljih objekata biti legalizovan do kraja godine, i da će to biti kraj divlje gradnje
i urbanističkog haosa, na vrhu planine i na širem području Kopaonika - kaže dr Milovanović.
          Na vrhu Kopaonika nema mnogo boljih lokacija na kojima bi se mogli graditi veći hotelski i ugostiteljski objekti. Jedna od najboljih je prostor oko porušenog hotela „Bačište“ koji je u vlasništvu JP „Skijališta Srbije“. Za ovu lokaciju, koja se upravo urbanistički razrađuje, zainteresovano je više domaćih i stranih investitora.
          Milovanović očekuje da će se u kase opština Raška i Brus sliti podosta novca koji će se delom iskoristiti i za igradnju infrastrukturnih objekata na Kopaoniku, posebno u naseljima gde je najviše bespravno podignutih vikendica i kuća. Kasnije će i ove opštine imati koristi, jer će moći da naplaćuju komunalne usluge i takse, a meštani će imati bolje puteve, više vode za piće, kanalizaciju i drugu infrastrukturu.
          Na vrhu Kopaonika trenutno nema divlje gradnje, splasnula je i gradnja na rubnim delovima planine, ali, interesovanje za gradnju je i dalje veliko.
          Gradiće se i ubuduće, ali strogo po planu. Planina je već prebukirana, gradnju hotela, vila, vikendica i kuća, nisu pratili i infrastrukturni objekti, vodosnabdevanje je loše, nije rešen problem otpadnih voda, odnošenja smeća, kao i nekontrolisane seče šuma, nedostaju parkinzi i javne garaže...Sve ovo su nam prioriteti - naglašava dr Milovanović.
          Plac površine dva-tri ara na vrhu Kopaonika sa dozvolom za gradnju dosad se plaćao i do 100.000 evra. U podnožju planine, na takozvanom seoskom području, placevi su se mogli kupiti, zavisno od lokacije, od 1.000 do 3.000 evra po aru. Direktor JP „Nacionalni park Kopaonik“ dr Bojan Milovanović, veruje da će posle zavođenja urbanističkog reda, vrednost placeva skočiti.

Izvor: Novosti

Komentari (1)