Hvala za tekst, jako lepo si to napisao iako ga nisi privatno poznavao.
Ja cu sada napisati duzi tekst jer to je najmanje sto mogu da uradim za njega. Probacu da imam neku hronologiju ali pisem kako mi secanja i emocije naviru.

Jovan Roglic ili ti poznatiji kao Jovo je moj otac (ne zamerite mi sto ne mogu napisati “bio” ).
On jeste i ostace legenda srpskog skijanja jer njemu je ta planina bila sve! Toliko, da je zeleo kada dodje taj dan...da njegov pepeo pospemo po Kopaoniku. Nazalost ja sam bila dete kada se to desilo i od stanja shoka nisam imala snage to da uradim.
Ali mi je drago da se ubrzo posle toga odrzavao Memorial Jovo Roglic u organizaciji skijaskog kluba Kopaonik iz Raske. I hvala im neizmerno na tome. 🙏🏻
Memorial je bio organizovan godinama i koliko sam ja razumela, vise se ne odrzava jer nema dovoljno novca za to.

Ali je bilo jos postovalaca njegovog lika i dela jer moj tata dobio imenovanje ulice, sto je velika cast i ne dobija to bilo ko. I nisam imala pojma od koga je krenula inicijativa, ali me je jako zanimalo da saznam.
Da se u ovom haosu od medjuljudskih odnosa, desi nesto tako neplanirano i lepo.
Posle par meseci sam saznala ko je to pokrenuo ali ja sam tog coveka znala samo iz vidjenja…sto me je jos vise ganulo.


Njemu svaki dolazak na Kopaonik bio kao da se ponovo radja, bukvalno je ziveo za to da cele godine radi da bi mogao sve dane odmora da iskoristi skijajuci.

Nije se štedeo ni u davanju besplatnog znanja drugima...cak su mnogi danas vec bivsi takmicari, a neki su ostali u instruktazi na Kopaoniku.


Bio je virtuoz na skijama i svaki put kada bi uradio nesto zanimljivo, zvizdao bi kao pticica kada je pustis na slobodu.
Uvek je nosio prepoznatljivi crveni Ellesse kombinezon, neke dobre skijaske naocare, naravno bez kape i na -20 gde mu njegovi crni brkovi pobele..ali obavezno cigara u ustima.

Moram isto tako reci da je Stinger u pravu i ovim putem cu ga citirati: “ Bese to obican covek kao i svi drugi”.
Tako je, on je bio najnormalniji i najjednostavniji covek na svetu koji se nije stideo svog zanata.
Oni koji su ga poznavali su znali da je bio veliki veseljak koji je umeo da to drustvo sa planine podigne na noge i da zapevaju posle visesatne igre-preferans (koju je on obozavao).
Tako se ranije zivelo na planini...do kasno u noc bi se kartalo i pila domaca rakija, a onda bi bez alarma ustajali pre svih i budili nas klince (medju kojima sam bila i ja) za jutarnje trcanje pre dorucka.

Sve ovo pisem da ostane secanje na njega, da ne bledi jer moj otac je bio jako skroman. I poznavajuci ga znam da bi ga vest o imenovanju ulice bas zatekla.
Toliko da ne bi znao kako na prvu loptu da odreaguje na tako veliku cast i isto tako znam da bi se u sledecem momentu rasplakao. Da, on je bio jedan od onih retkih muskaraca koji nemaju problem da zaplacu pred drugima i kojima suze ne ubijaju muskost.

I mozda sve ove reci nemaju toliku tezinu kada pise njegovo dete ali ja sam vam gore napomenula da je bio jako skroman i mnoge price o njemu sam cula od drugih ljudi kada on nije prisutan, ne od njega.
Govorili su mi slucajni prolaznici, slusala sam o njemu dok cekam u redu za zicaru, cak i u Beogradu kada bih sa novim ljudima usla u pricu...ti isti ljudi bi me ostavili bez teksta kako su lepo govorili o njemu.
Pa na kraju sam i ovde na ovom sajtu procitala tekst o mom ocu od meni potpunog stranca...i to je stvarno prelep osecaj za mene kao njegove cerke.
Jedan od ljudi koji je jako postovao mog oca je nas pokojni glumac Bora Todorovic.
Zasto vam i ovo pisem?
Jer se secam dana kada sam shvatila da se poznaju, bila sam dete i bila odusevljena sto moj tata poznavao tako poznatog glumca. Ali sam u isti mah shvatila da mom tati to uopste nije bilo bitno, gledao je Boru kao i svaku drugu osobu na planini.
To je bilo vreme Rtnja, vreme kada je bilo bitno samo da skijas sto vise i nije bitno da li imas sta da obuces ili gde ces da prespavas.

Izvinjavam se na malo duzem tekstu ali ne mogu toliko toga reci u par recenica...jer jeste prerano otisao sa 54 godine.

Napomenula bih i da se ne zaborave njegovi drugari sa skijanja koji su i dalje zivi. A to su cuveni Babea i Dusan Filipovic zvani Dule Brada.
....

Ovo je malo besmisleno, bolje da su imena ulica data po nekim ljudima kojima imaju veze sa planinarenjem, zimskim sportovima i zaslugama za razvoj istih, pa i Kopaonika. U nedostatku istih bolje da ste imena dali po nekim biljkama, zivotinjama koje naseljavaju Kopaonik ili planiniskim toponimima. Takva imena nikad ne budu sporna, a i mesto im odgovora. Mnogo lepse i upecatljivije. Imate velike gradove za umetnike, sportiste, istorijske licnosti sa zaslugama za narod i drzavu. . Zasto ljudi koji ne poznaju planinu i skijanje i nikad se time nisu bavili imaju ambiciju da je upropaste?

Za nadlezne jedna informacija... postoje ljudi, kuce, vikendice i ulice i ispod vikend naselja. Mislim da je i Artur Takač zasluzio ulicu

Да ми је да упознам те људе што су давали имена улица!
Могао је барем једној улици да назив по нашој хероји и Милинки Савић

Jel to znači da će te ulice dobiti i kanalizaciju sad kad imaju ime?

Za Bivseg stanovnika: napisi prijatelju neku rec o njima ovde, tako ce se bar nesto spasiti od zaborava.

Nažalost, neki upokojeni ljudi su brzo zaboravljeni. Preko 35 godina rada i neumornog doprinosa planini i njenom funkcionisanju nije bilo dovoljno da se po njima nazove barem jedan sokak...

Vojine, Jovo Roglic je legendarni skijas iz Raske. Sedamdesetih godina kada smo kao klinci pocinjali da se takmicimo, Jovo je bio lik iz filma - brkata faca kao Bart Rejnolds, oprema vrhunska i sminkerska doduse, ali njemu je stajala. Nivo njegovog skijanja je bio daleeeeko visi od vecine drugih. Brzo vijuganje je tada bilo odraz majstorstva, a Jovo je bio sampion u tome. Bio je bar za decu koja su dolazila na Kopaonik ziva legenda. Secam se pravog razocaranja kada sam ga prvi put video van skijalista i bez opreme - bese to obican covek kao i svi drugi. Posle sam cuo da je covek bio vodoinstalatr po zanimanju, ali za nas klince zaludjene skijanjem je bio i ostao nedostizna velicina. Rekao bih da je prerano otisao.
Bilo je jos ljudi koje su tada svi skijasi znali - Marijana, Comika, Stevica, legendarni Zile liftadzija itd. Bilo bi dobro da oni koji znaju sta je sa njima (ili sta je bilo) napisu par recenica.

Vidim da je jedna ulica, gde je odskora sagradjena crkva,dobila naziv Jovana Roglica, pa me zanima da li neko zna ko je Jovan Roglic,posto nikakvakvih podataka nema na guglu,hvala

Miki Savicevic, direktor Genex-a koji je od Kopaonika napravio ski-centar nije zasluzio da dobije, trg, ulicu, cose…? Da ne pricam o brojnim legendama koje su svoje zivote utkali u planinu, a sto Brane Crncevici i ostali svakako nisu...

Vrlo lep izbor imena za ulice! Svaka čast.

Ovo je navodno bio razlog zašto odlikaši iz opštine Raška nisu mogli da registruju stambene zajednice u privatizovanim zgradama - vile Ivana, Bianca, Nikola, Kopaonik, Raška... - nepostojanje imena ulica i brojeva zgrada.
Na žalost, početkom januara izbaciše drugi razlog - ne znaju navodno kako da registruju zajednice za “kuče za odmor” što je notorna glupost, jer ovo, pre svega, nisu takve jer su u pomenutim zgradama privatni vlasnici stanova koji su osnovali zajednice prema zakonu.
A da li su se obraćali nadležnom ministarstvu za pomoć oko ovoga uopšte - to naslutite sami...

Živ je Tesla, umro nije

U Srbiji pravilnici o imenovanju ulica i trgova ne dozvoljavaju imenovsnje po osobama koje su žive.

Novak Djokovic?

Super, sada je za Infokop predlog da sto pre uz sve smestajen jedinice postavi i informaciju o tacnoj adresi (ulicani broj). Nadajmonse da ce i google mape u najskorijem roku biti azurirane.