Svi koji ubuduće požele da grade na Kopaoniku moraće da se opredele za Belo brdo, Lisinu, Kadijevac i druge "niže" lokacije od sadašnjeg turističkog centra.

          S nešto više od 7.000 ležajeva i infrastrukturom, koja liči na grad, Kopaonik je odavno - prebukiran. Zbog toga, u našem najpoznatijem ski-centru nema dovoljno vode za piće, nije rešen problem otpadnih voda, saobraćajnice su pretesne, a priroda je sve ugroženija.

          "Uprkos prebukiranosti, mnogi bi da grade što bliže "Olgi Dedijer", "Sunčanim vrhovima", "Grandu"… Ima pokušaja da se gradi i "divlje". Jer, neki misle da sve mogu novcem, pa pokušavaju da naruše urbanistički izgled ove planine. To nećemo dozvoliti", kaže direktor Javnog preduzeća "Nacionalni park Kopaonik", Milosav Maksimović...

          On ističe da će se graditi mini-naselja koja će biti udaljena od pet do deset kilometara od sadašnjeg ski-centra na Kopaoniku. S obzirom na to da je Kopaonik svrstan u red najvrednijih prirodnih dobara u Evropi i pošto je JP "Nacionalni park Kopaonik" postalo ravnopravni član Evropske federacije Nacionalnih parkova, posebna pažnja biće posvećena ekologiji.

          "U tom smislu preduzećemo mere da otpadne vode prečistimo i da vratimo planini onakve kakve smo uzeli. Pri tome, probleme u saobraćaju rešavaćemo tako što ćemo posebnu pažnju posvetiti zaštiti prirode. U programu je, kada za to dođe vreme, i heliodrom kako bi se iz Beograda na Kopaonik dolazilo helikopterima. Istovremeno, predviđamo i nove sportske terene, ski-staze i sitnije prateće objekte, koji neće menjati sadašnji izgled Kopaonika", rekao je Maksimović.

          U preduzeću "Nacionalni park Kopaonik" ističu da sada veoma vode računa o šumama. Na primer, ako se stabla iz opravdanih razloga seku, onda se odmah šuma obnavlja i sve se radi uz saglasnost nadležnih ministarstava.

Izvor: Glas Javnosti