Staze su super obelezene da je prosto ne moguce se izgubiti sto je za svaku pohvalu ali zato ima drugih zamerki koji nisu vezani za ovu temu

Antonije, te bajke o ne alkoholisanju i neispavanosti mozes pricati nekom drugome. To je kao da si rekao da svi koji nose jaknu ski skole na Kopu znaju da skijaju (dovoljno dobro da je nose)...Lepo od tebe sto nisi alkos, al ipak...statistika je neumoljiva kao i praznoverje. Nemoj da si nakraj srca i ne nerviraj se, ovde je rec o ne obelezavanju staza.

E sad sam se ja osetio prozvanim povodom ispijanja alkohola. Znaju me pod nadimkom "Mrca" i ja i jos neki nikad ne pijemo alkohol. Ja pijem samo kokakolu a da li u njoj ima alkohola treba pitati nadlezne. Po tebi spasioci ispadose alkoholicari. Ako pogledamo Srbiju gde klinci piju dosta alkohola iliti sljivovice, po tome ispada da su srbi alkoholicari. Neki su uradili ratne zlocine pa srbi ispadose genocidan narod. Za tvoju informaciju spasilac koji bi bio zateknut pijan na stazi nikad vise ne bi bio spasilac. GSS ima svoje kazne koje se primenjuju kod spasilaca koji kaljaju ugled spasilacke sluzbe u slucajevima pijanstva, tuca i drugih stvari. Sto se tice devojaka da su sve nase, i tu gresis jer sve te devojke nisu bile moje. Da su bile moje ja bih po reputaciji presisao Voren Bitija. Ja bih voleo da su sve bile moje. Kao i svugde ima lepih ljudi i manje lepih. Ja sebe smatram najlepsim u GSSu ali izgleda da te silne devojke to ne smatraju. Da gomila devojaka ceka u redu na kopaoniku kad stignu spasioci, onda GSS ne bi imao problem regrutovanja mladih. U ovoj drzavi je sve problem. GSS se samofinansira i spasioci nemaju ni platu. Mi ovo radimo zbog skijanja, druzenja i pomaganja povredjenima i zato smo uvek emotivno vezani za povredjene. Kad budu usle pare onda ce biti cist biznis a to ce biti na stetu turista. Neki od povredjenih kad vide koji su nasi uslovi rada, ne mogu da veruju da mi to radimo bez para. Caste nas ponekad kafom ili kokakolom i zahvalni su sto smo tu da brinemo o njima.
Uvek sam se pitao da li je bolje biti spasilac na bazenu jer bi po prici sve one polugole devojke bile moje, a ne bih se lomatao i smrzavao na -17, po nekoj maglustini i vetru prteci kroz dubok sneg. U svakom drustvu postoje neki koji urade lose stvari ali GSS se takvih vrlo brzo otarasi.

Dragi Pavle i djox, mi se u stvari oko mnogo toga slazemo, ali truli sistem, neodgovornost, bahatost i nestrucnost koja je u svakoj sferi zivota u Srbiji pa i na Kopaoniku, nije fer svaljivati na GSS jer sluzba i njeni clanovi zaista pruzaju mnogo vise nego sto dobijaju za uzvrat. A da su trn u oku raznim interesnim grupama, pa to se provlaci jos od kasnih 80-tih pa sve do danas.
E jos kada bi bilo i malo mozga u JPSS pa da se postavi co-ordinator ili menadzer, neko ko je proveo malo vremena na svetskim skijalistima i nije mu interes samo u skupljanju politickih poena ili licna korist, neko ko bi stao na skije u 6 ujutru i provozao staze (kao nekada Borovcanin - mislim da se tako zvase ili legenda Dule Brada) i neko ko bi imao autoritet da uvede malo reda na brdu... Sve to zahteva samo malo dobre volje, malo manje licne sujete i jedva nesto finansija.
Samo tako bi cena usluga pala, nivo servisa i bezbednost poboljsana i strani turisti ponovo dovedeni na Kop. Ako danas za manje pare turista (bilo domaci ili starni) moze da provede isti broj dana u Francuskoj, Austriji ili Italiji na svetski poznatim skijalistima, mi vise nemamo sta da pricamo o nasoj crnoj rupi.
Budite mi u zdravlju i nadi da ce pozitivne promene jednom zaista i stici na nasu planinu.

Pozdrav,
Neba Djordjevic
Rescue Volunteer XXI Olympic Games Vancouver 2010 www.vancouver2010.com

Cvrsto stojim iza svake svoje konstatacije.
1. GSS je nazalost samo na nivou dobrovoljne organizacije, nije profesionalna sluzba. A da piju, piju...jesu dobri momci, cak stvise odlicni, al je to vise nego neozbiljno i sad ne mogu reci neprofesionalno, jer nisu profesionalci (ne dobijaju novcanu nadoknadu za svoj rad).
2. Da su ivice staza i veznih puteva bile odradjene kako treba, uloga GSS-a bi se svodila jedino na pruzanje prve pomoci i transportu povredjenih, jer bi bilo nemoguce izgubiti se (sam sam skrenuo sa veznog puta, bio sam sam, veoma gusta magla, a od jakog vetra nisam imao zvucnu orjentaciju da lociram buku ski lifta).
3. Da je sistem edukacije skijasa na visem nivou, manje bi bilo povredjenih. Ovo je veoma siroko pitanje.
4. Ako sam posle 23god, a u danima mnogo stotina, provedenih na Kopu, uspeo da se izgubim, na veznoj stazi, to govori o neobelezenosti. A da sam ko zna koji kome se to desilo, takodje govori o javasluku onih koji ni sami ne znaju koji ima je posao. Sustina je u prevenciji, a ne lecenju...

Postvano gospodo iz gorske sluzbe,nije mi bila zelja da se sa vama prepucavam i da umanujem vas doprinos spasavanju ljudi na Kopaoniku.Vec je to bila spontana moja reakcija,kada sam procitao da su obelezene staze za skijanje.I da bi sve to potvrdio ispicao sam sta se desilo mojoj porodici i studentima kada smo promasili put od Gobelje ka Jarmu.
Ovu pricu sam javno ispricao posle 18g. ,da ne bi drugi skijasi dosli u istu situaciju.Ovaj nemio dozivljaj nikada necu zaboraviti,i svaka rec koju sam naveo je tacna.Cak pikanterije nisam ni zeleo da navodim,da ne bi pojedinci svatili da uvelicavam celu pricu.Ali provesti na snegu 26 sati na temperaturi od -17stepeni nije lako ni za najspremnije skijase.
U Gobelju relej ratrakom oko 10.30 stigla su tri coveka,jedan je bio Nebojsa Mitrovic koga sam prepoznao kao starog Kopaonicanina.A da li je on radio u GSS ili u Genesu to tada meni nije bilo bitno.
Prvi put cujem da je GSS celu noc trazila dva studenta(za nas iz naselja niko nije ni znao) sa preko 12 spasioca i presla 20km.Uslovi za potragu su bili vise nego losi i to ste potvrdili u autobusu(ako ste vi taj instruktor).
Bilo bi puno bolje,da se iz svake potere nesto novo nauci,i edukuju i skijasi i GSS.
Da se obezbede,(kao sto rece vas kolega ) kanapi na kriticnim mestima i tako skijasi upute na pravi put.
Jer ponavljam,kada je jak vetar,i pada suvi sneg,stvaraju se hupseri kao mali talasi,a tada je vidljivost u pluprecniku oko skijasa 2m.U takvim uslovina ne razlikuje se sta je nizbrdo a sta uzbrdo.
Ali zelim da naglasim,vise puta sam svima ponovio,a posebno studentima, da ako zelimo da se spasemo,samo mozemo da racunamo na sebe.Tako se i desilo.Tome je doprinela odlicna kondicija moje porodice

E pa sada "djox", najtuznija istina u celoj tvojoj prici je sto ti u stvari proturas neke druge stvari za koje ili imas interesa ili neko za koga si to napisao ima interesa da se pokrenu. Pa sta vi ustvari ljudi hocete od GSS-a ili zamisljate? Sve te "neke druge" zemlje o kojima mastate i njihovi spasioci funfcionisu na istom principu, ako je opasno ili neracionalno da se radi, pretraga se prekida. Oni, svi ti svemocni, sa svom svojom tehnikom i opremom... Covece, radim to ovde i prihvatio sam i sam, ustvari veoma normalan princip, da je jedan izgubljeni zivot, ma kako to tesko bilo, ipak bolje nego izgubljenih dodatnih 2 ili vise zivota.
Nego ajmo redom o tvom komentaru: ***“Tuzna je istina da su GSS-ovci mahom najvece ispicuturee na planini. To zna apsolutno svako ko je makar jedanput zavirio u bilo koji kafic posle 2h ujutro” - To sto je neko u kaficu uopste ne znaci da uopste konzumira alcohol, kao prvo, a kao drugo svake noci su bar dvojica spasilaca na duznosti i ne izlaze is stanice, i trece svi spasioci su u zoru pre otvaranja staza prvi na planini bez obzira gde i kako su proveli tu noc. Posto su momci svi superface, sportisti, jaki zdravi i lepi, pa normalno je da vam svima skupljaju kajmak, samo to ipak nije razlog da tako genarilzujes i pljujes po svima u GSS-u… Ali ako tvrdis da su to sve “amateri” pogledaj opis kursa u jednom od predhodnih komentara ili dodji na GSS kurs pa da vidis sta je sve potrebno da bi bio “faca” na Kopu. ***”Takodje je tuzno sto se i dalje radi o jednoj dobrovoljackoj amaterskoj organizaciji” - Pa da svaki gost mora da plati za svoju glupost ili nepostovanje pravila na stazama, ili za akciju spasavanja, sluzba bi bila zaista bogata i radili bi dobro placeni profesionalci, kao u Alpima – samo ne zaboravi da i oni prekidaju opasne portage dok se ne steknu uslovi za nastavak. Jos gore, oni su u sindikatu (Union) pa su cak i manje drcniji od nasih, znaci rade samo ono sto je propisano i akcija spasavanja je cist rutinski posao bez emocija… ***”Verovatno bih bio drugi najpoznatiji posle Artura Takaca”- E tu stvarno ne znam sta zamisljas da si ili ko si, ali ajde. Mozda bi i bio drugi najpoznatiji ali bi, vise verovatno, bio samo statistika, isto onako kao sto su hiljade spasenih ili pomognutih od strane GSS-a samo statistika i niko se time ne duva, momci samo rade ono sta im je za srce priraslo, a to je pomaganje drugima. Stvarno, izgleda da u Srbiji raditi nesto od srca i za dobrobit drugih je neverovatno i trn u oku mnogima…
BTW, posto je ovaj originalni clanak u stvari promocija novih oznaka na stazama, meni stvarnio nije jasno sta tvoje pisanje ima sa time?
Pozdrav,
Neba Djordjevic
Rescue Volunteer XXI Olympic Games Vancouver 2010 www.vancouver2010.com

Tuzna je istina da su GSS-ovci mahom najvece ispicuturee na planini. To zna apsolutno svako ko je makar jedanput zavirio u bilo koji kafic posle 2h ujutro. Takodje je tuzno sto se i dalje radi o jednoj dobrovoljackoj amaterskoj organizaciji. Takodje sam imao cast da se pre nekoliko godina sam izgubim na povratku sa Gobelje, po izuzetno gustoj magli i jakom vetru, al srecom u dometu GSM mreze. Nasli su me posle 1,5h, negde na Crvenim barama...Naravno da sam prvo hteo da posetim nadlezne organe zaduzene za obelezavanje staza i glavnog olupam glavu u ime svih kojima se slicno desilo pre mene, a i preventive radi da se nekom to ne ponovi. Jos je jadnija konstatacija tih morona nakon sto su culi na kom sam se lokalitetu izgubio, jer je to za njih NORMALNO? Tuzna je istina sto sam u datom momentu imalo preko 20g boravka na Kop-u, a kao instruktor oko 10g. Verovatno bih bio drugi najpoznatiji posle Artura Takaca (koji je bio jedan od najboljih poznavaoca) koji se izgubio zbog nemara onih kojima je tesko da povedu racuna o elementarnoj stvari, a to je OBELEZAVANJE IVICA STAZA!!!

Postovani Pavle,
I ja se osecam prozvanim tvojim komentarom, jer, verovali ili ne, upravo sam ja taj "instruktor" koji se tako "hvalio" pred mladjim kolegama...
Verovatno nisi ocekivao da ce bas ta osoba procitati tvoj komentar, pa si napisao to sto si napisao. Ali se dobro secam naseg susreta u pomenutom autobusu, kada smo istu pricu ispricali iz razlicitih uglova. Ne secam se da si je tad opisao na ovaj nacin koji si sad upotrebio...
Svi koji su me ikada upoznali, shvatice da je tvoj opis mene kao Minhauzena malo verovatan. Moram priznati da je taj dogadjaj za mene ostao veoma znacajan, jer sam shvatio da rad u spasilastvu uopste nije naivan. Da ne moraju sve akcije da se zavrse kao sto je opisano u udzbenicima i prirucnicima: jave nam da se neko izgubio, mi se organizujemo, krenemo u noc, i za koji sat nadjemo izgubljene turiste, pune zahvalnosti i hvalospeva. Shvatio sam da nekada pocnete da sumnjate u sebe, u sluzbu, u svemogucnost spasilaca i u happyend, kojim bi "po pravilu" trebala da se zavrsi svaka spasilacka akcija. Shvatate da vreme prolazi, temperatura je blizu -20, mecava je, gusta magla (tako da se spasioci u formaciji ceslja jedva vide), vetar zavija (tako glasno da cak ni medjusobno ne mozemo da se dozovemo i odrzimo formaciju), sneg dubok, da ga jedva prtimo, vec polako svice, a izgubljenima ni traga ni glasa. Kopaonik je ogromno prostranstvo, pocinjemo da sumnjamo da cesljamo pravi reon: sta ako su se izgubili na drugoj strani planine? Jos malo pocinju da rade zicare, mi sad moramo da krenemo na dezurstvo na staze, dolazi druga ekipa da nas zameni, a ako i oni ostanu bez uspeha, mi po zavrsetku rada zicara, nastavljamo sa pretragom... Bez odmora, bez spavanja, bez "obecanog" hapyenda. Prilicno pesimisticno... To je nesto sto mladim spasiocima treba da bude u glavi, a ne samo skijanje, uniforma, radio-stanica, devojcice... I to je ono sto pricam mladjima vec skoro 20 godina, i sto sam pricao i tog dana u autobusu...

Ali se moram sloziti sa tobom u nekoliko cinjenica: da ste proveli svu noc u snegu, u mecavi, na hladnoci - I MI SMO; da ste prethodnog dana aktivno skijali - I MI SMO; da ste bili sklonjeni u zavetrini sume - MI NISMO, probijali smo se kroz sneg dozivajuci vas; da ste ujutru posle toplog caja zaspali u zagrejanoj postelji - MI NISMO, nastavili smo da dezuramo na stazama; da ste imali halucinacije - MOZDA SMO I MI, ali nismo o tome pricali...
Tacno je i to daje Nebojsa Mitrovic dosao na ratraku, jer motorne sanke nisu mogle da se probiju... Ali je i tacno i da se po tom "neprobojnom" terenu probijalo 12 spasilaca, koji su prospartali preko 20 kilometara za tu noc, i da su, ironije li, pogodili reon u kome ste se izgubili, i dva puta prosli pored vas na 50 metara, ali zbog meteoroloskih uslova nije bilo moguce da nas cujete niti vidite.
Interesantno je da si zapamtio osobu koja se naspavala, popila jutarnju kafu, sela na ratrak, i dovezla se do tebe. A nekako si zaboravio 12 ljudi koji su volonterski proveli noc u snegu pokusavajuci da spasu tvoj zivot...

Dragi Pavle, evo i ja se osecam prozvanim jer sam u doba Vase nezgode bio jedan od instruktora u nasoj Gorskoj Sluzbi, a kao ucitelj skijanja i radio bas u to vreme na Kopaoniku. U prvom javljanju ste sami napisali: "Za moju familiju,koja je odsela u kuci u Vikend naselju,niko nije ni znao da nedostajemo", pa mi onda nije jasno kako su spasioci i mogli da Vas traze kada ih niko nije obavestio. Te daleke '91 tehnologija (tu mislim prevashodno na komunikacije i transport) nam je bila prilicno ogranicena, ne zato sto nismo mogli da je imamo vec zato sto mnoge stvari nisu ni postojale. Sto se tice opreme za spapsavanje sa zicara odgovorno trvdim da smo imali najsavremeniju opremu tog vremena, sto se medicine tice isto nije bilo lose (udlage na naduvavanje, camci za prevoz povredjenih, sanitetski materijal), ali za pretrage na terenu jedino je srce spacioca bilo to koje je vuklo napred. Pretrage su radjene peske, nismo imali turno skije ili motorne sanke a o helikopterima je izlisno i pricati... Ratraci, koji su pripadali Genex-u su korisceni uvek kada je to bilo neophodno i moguce (kroz sumu kao sto svi znamo, oni ne idu). Bilo je nekoliko slucajeva za koje znam ili sam licno ucestvovao kada su spasioci, posle celog dana rada na sijalistu celu noc proveli u trazenju izgubljenog i ujutru uredno bili na svojim mestima za otvaranje skijalista… Cak smo ucestvovali i u gasenju famoznog pozara u Konacima posle nepaznje jednog Britanskog turiste. Za clanove nase Gorske Sluzbe to nije posao, to je nas licni izbor i duboko osecanje za ljudski zivot, prema tome niko od nas nece nikada reci noc je mracna ili hladna ili previse opasna za nas zivot … Moram da dodam da su tadasnji ucitelji skijanja isto uvek bili spremni da se pridruze u nocnim pretragama, ljudi iz Genex-a (tadasnjeg), zicnicari a i policajci. Kao sto je i Antonije naveo, kada je potraga zvanicno otvorena, Gorcka Sluzba ne staje dok se slucaj ne resi! Jos samo da razjasnimo u Vasem drugom javljanju postoji jedna mala greska. Naveli ste: “Jedinog coveka iz sluzbe koga se secam je bio sin poznatog proektanta Genexa Kobija Mitrovica, Nebojsa”. Nesa Mitrovic nije bio clan nase sluzbe/spasilac i bio je zaposlen u Genex-u, radio je na Kopaoniku za skijaliste.
Na kraju, zaista mi je drago da ste vi svi prosli bez ikakvih posledica, pa na kraju krajeva nije ni bitno ko je koliko doprineo tome. Zivoti su spaseni I to je najvaznije.
Sto se tice obelezavanja staza, znakovi ili samo markeri, ma kakvi bili su uvek od pomoci. Jas am sada u Kanadi i skijalista ovde su obelezena veoma slicno, s time sto su siroke ivice skijalista sve “ogradjene” konopcima (od drveta do drveta, ili stuba) na kojima vise vidljive tablice sa natpisom: “Attention, Ski Area Boundary, no help beyond this point” Mozda bi nesto tako trbalo napraviti I na Kopu, makar samo u tim kriticnim zonama gde se ljudi najvise gube. Nije skupo resenje a veoma je efektivno, krenes nizbrdo, naletis na konopac koji ti kaze da si na losem putu I znas da dalje ne treba da ides...
Pozdrav,
Neba Djordjevic
Rescue Volunteer XXI Olympic Games Vancouver 2010 www.vancouver2010.com

Ja sam clan gorske sluzbe od 1991. Niko nije rekao kakva je procedura pretrage.
Nas prvo neko od prijatelja ili rodbine obavesti da sumnja da se skijas izgubio. Tog trenutka sef smene pocinje da skuplja informacije o nestalom: gde je zadnji put vidjen, njegove navike (desavalo se da mi krenemo u pretragu a nestali u nekoj sobi vara zenu), obavestava se SUP. Mnogo zavisi od dobijenih informacija, nekad su one pogresne i odvedu gorsku sluzbu u sasvim pogresnom pravcu. U smenu idu 8 spasilaca + 2 tecajca. Kopaonik je velik i ako su pogresne informacije zamislite kako ce 10 ljudi nocu po magli da pronadju izgubljene. Danas se sa savremenim ski pasovima odmah vidi na kojoj zici je zadnji put skijas prosao, sto uveliko suzava polje pretrage. U pretragu se ponekad ukljuce i druge sluzbe kao u slucaju Takaca. Gorska sluzba nije svemocna ali nikad ne odustaje od potrage. Spasioci su prvi na otvaranju staza i zadnji na zatvaranju. To je dnevno više sati rada na skijama i zbrinjavanja povredjenih u toku dana svaki dan. Po magli i losem vremenu spasioci stoje na kriticnim tackama i usmeravaju turiste ka hotelima. Posle teskog dana krecu u potragu ako treba i nema odmora dok se covek ne nadje. To raditi nije lako i ne zalimo se. Ako je informacija tacna covek se nadje vrlo brzo. Lovacke price ponekad novopeceni spasilac moze da prica, ali verujte da posle par godina rada kad vidi kakav je to posao nikad vise nece pricati takve price. U svakom poslu postoje pojedinacni slucajevi kad nije zbog objektivnih razloga moglo da bude brzo intervenisano.
Uvek prvo proverite na osnovu kojih informacija je GSS temeljio svoju pretragu pa onda kritikujte. Postati spasilac GSS je vrlo tesko i postoje posebne metode odabiranja ljudi koji mogu da budu spasioci. Nije dovoljno samo znati skijati. Moraju da se znaju alpinisticke i speleoloske tehnike spasavanja, test iz kondicije se radi svake godine za sve, proverava se svake godine znanje iz medicine sa prakticnim delom. Te provere su rigorozne jer se radi o ljudima i njihovim zivotima. Posto je GSS dobrovoljna organizacija niko od nas nije blesav da pusti nesposobnog da radi. Svo vreme mi razmenjujemo iskustva sa GSSvima drugih zemalja da bi usavrsavali metode spasavanja. Doktori ceo zivot uce pa tako i mi.
Jedno je sigurno:
Spasioci GSSa ce uvek ako treba rizikovati svoj zivot da bi pomogli unesrecenima.

Ova prica je nazalost istinita.U viken naselju gde imamo kucu, komsijama sam prenosio neprijatno iskustvo.I sada sam i javno sve ispricao,da skrenem paznju na problem obelezavanja staza.Posebno su opasni prelasci sa jene zice na drugu,kada je smanjena vidljivost.Ako je vidno polje par metara u krug vise se ne razlikuje sta je uzbrdo a sta nizbrdo.
Realno,kada se sa ove vremenske distance sagleda problem,tesko da bi nas bilo ko nasao i pomogao.Jedino smo i mogli sami sebi da pomognemo.Medjutim strasno mi je zasmetalo ponasanje instruktora Gorske sluzbe koji u autobusu se hvalio mladjim kolegama pricajuci Minhauzenske price.I od tada vodi moje nepoverenje u Gorsku sluzbu.Jedinog coveka iz sluzbe koga se secam je bio sin poznatog proektanta Genexa Kobija Mitrovica,Nebojsa.On je sa dvoicom kolega na ratraku spasao studenta medicine koji vise nije mogao da se krece.A studenta sam ja ostavio pored jednog markiranog stubica koji se vise nije ni video.Ratrakom su dosli jer motorne sanke nisu mogle da se probiju po tolikom snegu.
Da napomenem,da mi je zena tada bila veliki poznavalac skijanja sa svim instruktorskim ovlascenjima,da sam ja saobracajni pilot koji nikada nije gubio orijentaciju u prostoru.Da sam u to vreme trcao svakog dana od 8-10km.i bio uvek u odlicnoj kondiciji.Znaci nismo bili neki puki rekreativci.Ali splet okolnosti,i malo nepaznje mogu coveka da kostaju glave.

Poštovani Pavle, ako je tvoja priča istinita, onda mi je jako žao na velikoj neugodnosti koju si tog opisanog dana doživeo.
Ipak, Gorska služba spasavanja svoj posao radi vrlo ozbiljno. Pretpostavljam da bi sada bilo teško ući u trag detaljima i osobi za koju tvrdiš da se lažno hvalisala. I svakako je pozitivna stvar što si imao dovoljno snage i hrabrosti da se sam izvučeš iz neprilike, ali na GSS treba računati.
Naime, za preko 20 godina rada na skijalištu, ne postoji ni jedna izgubljena osoba koja nije pronađena! (Jedini izuzetak je nesrećni Artur Takač koji je nestao jednog skijaškog dana pre nekoliko godina, a koga smo naporno tražili _nedeljama_. Njegovo telo je na kraju pronađeno daleko izvan reona skijališta.)
Dakle, govorim o stotinama izgubljenih turista, među kojima postoje i neki antologijski slučajevi slični tvom. Činjenica je da za nas ni jedna pretraga koja se desi pod teškim okolnostima snega i magle u planini, nije laka. Ipak, pretrage za izgubljenim ljudima i pod tim okolnostima po pravilu traju - dok se osoba ne pronađe! Najduže pretrage su trajale do 48 sati (izuzev pomenutog slučaja Takač, a mesta pronalazaka unesrećenih su bila ponekad i kilometrima duboko u šumi ili drugim nepristupačnim terenima.
Naravno, postoji jedan veliki broj slučajeva kada su ljudi, poput tebe, uspeli sami da pronađu svoj put. I to je svakako jedna olakšavajuća okolnost za sve, kada nas ljudi na svu sreću preduhitre.
Od kada su mobilni telefoni u intenzivnoj upotrebi, vrlo često smo u situaciji da po opisu izgubljene osobe prepoznamo mesto gde se ona nalazi i da je navedemo na poznati pravac.
Dakle, ponoviću - zahvaljujući Gorskoj službi spasavanja, ne postoji ni jedna osoba u istoriji rada skijališta, koja se na Kopaoniku izgubila, a da nije pronađena, najbrže koliko je to u teoriji moguće!
Sada bih se vratio na temu označavanja, sa još jednim osvrtom na tvoj slučaj. Predeo u kome si se ti izgubio je godinama bio naša noćna mora, scenario gubljenja - uvek gotovo preslikan tvom.
U tom smislu obeležavanje skijališta je ogroman plus. Utisak turista je nedvosmisleno pozitivan, a i mi smo potpuno svesni koliko nam to smanjuje obim posla.
U nadi da ćeš nastaviti da uživaš u skijanju i u budućnosti, i da nećeš imati više nikada neprijatnosti kakve si doživeo, pozdrav.

G.dine Pavle, Vaša priča je veoma zanimljiva, posle više od 18 dobrih i loših godina sigurno je lepo videti napredak u ovoj oblasti, u odnosu na pionirske dane iz vremena vaše priče.

za sada je dobro valjda ima snega

Dragi PAVLE, ovi momci nisu svemoguci, svakme moze da se desi kiks, ali da su takve stvari pricali kao sto si rekao, bas i ne verujem, jer sam ih upoznala bas na slican nacin kao i vi svi, tj. spasili su mene, moju prijateljicu i dva pijatelja iz Crvenih bara gde smo bili zatulali jedan dan. Tako da tvoja prica ne pije bas vodu.. A evo i zasto, kao sto npomenuh zadesila nas je slicna situacija relativno davno ('95 - '97 ne secam se tacno) i mogu ti reci da su stvarno odradili posao maksimalno brzo i profenionalno, naravno koliko su to vremenski uslovi dozvoljavali u tom trenutku. I nama je takodje bilo - mnogo, magla, vetar, a smetovi snega su bili ogromni!!!! Bili smo zalutali greskom u Crvene bare sa Gobelje nakon zatvaranja zica, ali su momci uspeli da nas spasu vec oko 19-20h ISTOG DANA. Bilo ih je oko 5-6. A da su rekli "da je bilo uzasno vreme i da svi njihovi pokusaji bi ugrozili i njihove zivote" mislim da je totalna nebuloza, jer sam videla koju opremu (ove ogomne ranceve i motorne sanke cak) i odecu imaju, tako da tesko da je bilo ko pogotovu od spasilaca rekao tako nesto.

Hvala jos jednom ovim momcima i veli pozdrav,
Maca!!

Džabe bilo, ovaj Kopaonik me podseća na Crnogorski turizam, ono što priroda ponudi to ti je, ljudski faktor i organizacija VELIKA NULA. Upravo sam gore, tih 10 do 40 cm na stazi je danas 1-15cm, Gobelja je braon. Sreća Gvozdac radi i perfektan je bio. Ali je žalosno što je PRAZNO i što nema skijaša, tako da sve ovo su uzaludni pokušaji. Nema više Viza, nema ni skijaša. Tužno ali istinito.

pojedine staze su pogresno obelezene - nova gobelja je obelezena sa 12 umesto 13...

da ali u uslovima smanjene vidljivosti markeri su korisni koliko i stari..jedino ako ne udaris u isti jer pretpostavljam da su sada od neke plastike..

Krajnje je vreme da se staze obeleze.Jer postoji velika verovatnoca da se zaluta kada je smanjena vidljivost i losi vremenski uslovi.Pokusacu ukratko da vam ispricam neprijatni dozivljaj koji je imala moja familija i dva nepoznata studenta krajem decembra 1991g.Bio je lep dan,poceli smo da se skijamo na Gobelji.Oko 12 casova vreme je pocelo da se pogorsava,spustajuci se pored zice,mahnuo sam klincima da kada se popnu zicom krenu prema Jarmu gde nam se nalazio automobil.Ispred njih su se nalazila dva skijasa-studenta od oko 25g koji su takodje krenuli prema Jarmu.(Vreme se vrlo brzo pogorsalo,i vidljivost je bila par metara,duvao je jak vetar i padao sitan sneg).Deca su pratila trag studenata,zena je bila iza njih,i posle par minuta sam i ja sustigao.Ali put je bio pogresan.Nismo imali nikakvu oznaku ni reper da bi se orijentisali.Okrenuli smo se da se vratimo po tragovima u snegu,ali snazan vetar i padavine su ih obrisali.Skupili smo se na gomilu i osluskivali.Culo se samo klaparanje Gobeljine zice na najblizem stubu.Pitao sam odakle dolazi zvuk,svi smo pokazali isti pravac.Ali prelamanje zvukova nas je odvuklo jos dalje od zeljenog pravca.Na tom delu planine nema sume.Padao je mrak,a mi smo ostali na brisanom prostoru.Ni jedan sat nije bio fluorescentan,niko nije posedovao bateriju niti sibicu.U mraku smo nasli na jedno drvo i tu se skupili seli na skije i tako pokusavali da ocuvamo temperaturu.Noc je bila beskrajno duga.U toku noci komandovao sam da svi pokrecu prste na nogama i rukama,i ko se nije odazvao morao sam da ga sutiram da se ne bi zaspao.I tada su pocele prve halucinacije.Jedan od studenata je rekao da je on studira medicinu,i da je on dobar student,da ce u hotelu primetiti da ga nema na veceri,i da Gorska sluzba poci u potragu motornim sankama.Drugi student je dodao da ce verovatno helihopterom da podju u potragu za njuma.Na kraju sam se umesao i rekao im da se nalazimo u Srbiji,i da ako zelimo da se spasemo moramo to sami da izvedemo.Za moju familiju,koja je odsela u kuci u Vikend naselju,niko nije ni znao da nedostajemo.Halucinacije su postale sve jace.
Sa hukom jakog vetra svi smo culi brujanje morornuh sanki,ali to je bila nasa fikcija.
Na par metara od nas vetar je savijao granu jele,i tada neko rece vidite mece kako se igra.Nazalost,video sam mece i ja,ali mi je razum jos toliko funkcionisao da sam im rekao da mecke zimi spavaju,a i da ih nema na Kopaoniku.Tek kada sam ugledao na satu 7 casova,shvatio sam da svice,i da to vise ne umisljam.Vreme je bilo i dalje lose,ali vise nije smelo da se ceka,jer snage je ostalo veoma malo.
Poceli smo da se spremamo za pokret,ali studenti su bili na ivici snage,i nisu zeleli da krenu.Jedva sam ih ubedio,rekavsi da ih niko nece naci u tom bespucu.Gazio sam skijama dubog dneg(preko 1m),studenti su bili iza mene,pa zena i na kraju klinci.Posle pola sata,okrenuo san se i video da studenti nisu vise mogli da nas prate.Dva puta sam se vracao i agresino ih ubedjivao,da ako tu ostanu bice brzo smrznuti.U tom dvosantnom marsu,naleteo sam na stubic koji su postaljeni od Jarma do bivseg releja na Gobelji.Stubici su bili prekriveni ledom,tako da njihova zuto-naradjasta boja nije se videla.A iz pravca odakle je duvao vetar,na stubicima su se napravili ledeni grozdovi.Najslabijeg kondiciono studenta medicine sam tu postavio da saceka gorsku sluzbu.A ostatak tima je krenuo ka releju prateci trag stubica.Oko 9.15h sam nogom lupio u metalna vrata od releja,izleteo je neki covek i pitao me da li sam student? Pozvali smo gorsku sluzbu koja je pronasla studenta medicine kod stubica.Tako smo se svi spasili.Temperatura je bila -17stepeni te noci.Niko nije verovao da smo zivi.
Nepunu godinu dana za 29 novembar svi vikendasi spremali su kuce za prestojece praznike medju njima i ja.U povratku sa Kopaonika bila su dva autobusa,u prvom je bila gorska sluzba i zadnja dva reda su bili redovni putnici,medju kojima i ja.Bio je suncano popodne,autobus je krenuo prema J.Banji i jedan od instruktora gorske sluzbe,poceo je da prica mladjim kolegama kako su prosle nove godine spasili jednu porodicu i dva studenta.I do J.Banje je pricao lazi.Tada sam se ja umesao i rekao im da ta sluzba sluzi samo za skijanje i da ne dao BOG da smo cekali da nas oni spasu.Instruktor je tada priznao da je bilo uzasno vreme i da svi njihovi pokusaji bi ugrozili i njihove zivote.

Nisu svi odmah postali skijasi i ne znaju svi na pamet Kopaonik. Malo vise postovanja prema onima koji manje znaju o tome.
Ovo je odavno bilo potrebno Kopaoniku.

pa jel se to neko sprda sa nama skijasima,pa ovo su d***lna upozorenja...
strasno,strasno...