U četvrtak 8 marta 2007. godine biće puštena u rad nova, najsavremenija, Doppelmayr-ova četvorosedna žičara, na lokaciji Duboka I. 
          Žičara je duga 1409m, brzina kretanja je 5m/s, a kapaciteta je 2100 skijaša na sat. Polazna stanica nove žičare je na 1660m nadmorske visine dok se izlazna stanica nalazi na 1991m.
          Izgradnja žičare je finansirana sredstvima Nacionalnog investicionog plana.
          Svečanom otvaranju će prisustvovati predstavnici Vlade Srbije.

Izvor: www.skijalistasrbije.co.yu

          Da je Kopaonik naš raj za skijaše i sve ljubitelje zimskih avantura potvrđuje interesovanje sve većeg broja stranih turista. Slobodnih mesta trenutno nema, a svi koji pred zalazak sezone planiraju da ga posete moraju da rezervišu smeštaj bar desetak dana unapred. Tome je svakako doprinelo i dobro skijanje kojeg na popularnom Kopu uvek ima. Kompletno skijalište je u funkciji, staze su uvek sređene zahvaljujući angažovanosti službe JP Skijališta Srbije, a put do vrha prohodan je zahvaljujući zimskoj službi.
          Prvi dani februara doneli su "planinskoj lepotici" nove centimetre snežnog pokrivača, što je svakako najveća radost za sve koji se spremaju put ovog planinskog centra. Stari dobri "Krčmar" ponovo radi kao nekad za sve prave ljubitelje dobrog skijanja.
          Kakva je situacija na "Pančiću", ima li magle? A je l’ ima leda? - uobičajena su pitanja koja iskusni skijaši postavljaju svojim "kolegama" koji su pre njih, od ranih jutarnjih časova, izašli na stazu.
          Oni manje iskusni, s druge strane, "šlepaju" se uz svog poznanika u pokušaju da ih dostignu uz što manje padova.
          Sunčani konaci na Kopaoniku na nadmorskoj visini od 1770 metara pravi su mali grad velikog srca koji punim plućima živi i danju i noću. Ovo mesto za svakoga ima ponešto. Za zabavu, sport, rekreaciju, odmor i neophodno punjenje baterija, Kopaonik se preporučuje sam od sebe jer se s krova Srbije pruža najlepši pogled i stvaraju uspomene za čitav život. Raznolika ponuda popularnih proverenih, ali i novih atraktivnih lokala i restorana, zadovoljava sve potrebe turista, jer svako nađe nešto za svoju dušu i odmor na planinskom suncu.
          Noćni provod priča je za sebe. Etno kuće i restorani "nikli" su na sve strane. Posetiocima pružaju kompletnu ponudu srpske narodne kuhinje uz zvuke tradicionalne muzike i neizbežno ognjište, ili kamin na sredini prostorije. S druge strane, tu su savremeni restorani i diskoteke koji obezbeđuju zabavu do kasno u noć kakve se ne bi postideli ni čuveni svetski zimski centri. Cene usluga i jednog i drugog vida noćnog života su prihvatljive i na nivou cenovnika popularnih beogradskih lokala.
          Ipak, glavna zabava na Kopaoniku je na snegu. On raspolaže s više od 60 kilometra uređenih alpskih staza od kojih je 11 lakih, tri srednje lake, po dve srednje i srednje teške, ali i četiri teške staze. Među njima su i tri staze za slalom, veleslalom i spust prema standardu Svetske skijaške organizacije FIS. Staza Malo jezero pored samih Konaka omogućava i noćno skijanje, što dodatno doprinosi doživljaju na planinskoj lepotici.
          Značajno je napomenuti da su sve staze međusobno povezane i udaljene nekoliko desetina metara od centralnog kompleksa hotela po sistemu "ski to door". Staze opslužuje sistem od 23 žičare ukupnog kapaciteta 27.500 skijaša na čas, što ga svrstava u red najvećih ski centara u ovom delu Evrope. Centar raspolaže s pet četvoroseda, isto toliko dvosedešnica, četiri ski lifta tipa sidro, 11 "tanjirača" i četiri bebi ski lifta. Pored staza za alpske discipline na Kopaoniku postoji 20 kilometara staza za nordijsko skijanje.

Izvor: Radovan Bibić - Danas

          Međunarodno Smučarsko takmičenje Evrobalkan kup „Niš 2007“ održaće se u subotu i nedelju, 24. i 25. februara 2007. godine na Kopaoniku, neposredno po završetku smučarskih takmičenja na Zimskim olimpijskim igrama mladih u Španiji, uz učešće oko 100 takmičara iz Bugarske, Grčke, Kipra, Makedonije, Srbije i Crne Gore.

          Nastupiće juniori i pioniri u muškoj i ženskoj konkurenciji, pa će to biti jedno od najjačih takmičenja koja je moguće održati na Balkanu.

          Oba takmičarska dana (slalom i veleslalom) prikazaće u odloženom prenosu TV5 iz Niša, čiji signal, kroz etar i kablovsku mrežu dopire do Subotice, Užica, Prištine i Kumanova.

          Kvalitetom, atraktivnošću i idejom, Evrobalkan kup je definitivno pomerio standarde u smučarskom sportu Balkana.

Izvor: www.skinis.org.yu

         Na trećem po redu "Nikšićko Pivo SNOWBOARD Euro kupu" koji je proteklog vikenda održan na Kopaoniku za najboljeg u disciplini "Big Air" proglašen je Anže Suša iz Slovenije, i to na osnovu rejtinga u kvalifikacijama, s obzirom da finalni deo takmičenja nije održan zbog guste magle. Naime, rampa na kojoj su takmičari izvodili neverovatne akrobacije bila je postavljena na stazi Duboka na kojoj je u subotu vidljivost bila samo nekoliko metara, pa je takmičenje u ženskoj konkurenciji u ovoj disciplini otkazano.
         Drugog dana takmičenja u dnevnom programu, uz izvanredne vremenske uslove na stazi Malo jezero, održano je "Slope Style Session" takmičenje, kombinacija skokova i vožnje po gelenderima. Prvo mesto i nove FIS bodove osvojio je petnaestogidišnji Smit Sep iz Belgije. U okviru večernjeg i najatraktivnijeg takmičenja 15 najboljih takmičara iz dnevnih kvalifikacija demonstrirali su umeće u takozvanom "jam formatu". Na osnovu stila izvođenja trikova i umeća najboljim se pokazao Nejc Ferijan iz Slovenije koji je osvojio novčanu nagradu od 1000 evra. Drugo mesto zauzeo je Mario Benio iz Bugarske, a treće Anže Suša iz Slovenije. U juniorskoj konkurenciji, do 16 godina, pobedio je četrnaestogodišnji Aljoša Krivec iz Slovenije. Što se tiče naših takmičara Žolt Takač je u Big Air- u osvojio 14. mesto, a u okviru discipline "Slope Style" naši snowboarderi nisu uspeli da uđu u prvih petnaest.
         Ovogodišnje nadmetanje okupilo je više od 50 takmičara iz Finske, Bugarske, Slovenije, Južnoafričke Republike, kao i domaće učesnike. Organizatori takmičenja, koje je jedino kod nas pod okriljem FIS-a, svetske ski i snowboard federacije su Sportsko udruženje "Freestyler" i snowboard klub "Kobaz".

Izvor: Danas

          Noćas se desila havarija na žičari broj 4 Pančićev vrh. Izgoreo je deo instalacije žičare tačnije desio se požar u kućici na izlazu četvoroseda.

          Intervenisala je i protivpožarna ekipa iz Kraljeva.

          Niko nije povređen, a zbog vremena havarije (kasno noćas) nikog i nije bilo na žičari tako da ekipe GSS-a nisu morale ni da intervenišu.

          Sama žičara nije oštećena, vrši se popravka, a upravo smo dobili informaciju da se testira i da će uskoro ponovo da bude puštena u rad.

          Uzrok požara za sada nije poznat.

          Ljubiša Radovanović. direktor JP "Skijališta Srbije" u interviju koji je dao RTV Pinku najavio je završetak radova na Dubokoj I za kraj februara.

          Nezvanično samo saznali da je svečano puštanje u rad planirano 9. marta tekuće godine.

          Nakon skoro dva meseca sakupljanja potpisa od strane www.infoKOP.net, www.skijanje.co.yu i www.tckopaonik.com 5. februara ove godine peticija sa 1435 potpisnika je prosleđena "Skijalištima Srbije". Već više od deset dana nismo dobili nikakav odgovor bar ni u formi da je peticija primljena.

          InfoKOP je ispoštovao sve potpisnike i peticiju prosledio. Red bi bio da se na bilo koji način ispoštuje toliki broj ljudi i od strane "Skijališta Srbije", pa makar to bi i negativan odgovor. Možda broj od 1435 ljudi nekome nije veliki ali ako predpostavimo da je svako od potpisnika u najgorem slučaju kupio bar jednodnevni ski pass dolazimo do cifre od 2 583 000 dinara što svakako moramo priznati nije mala cifra.

          U daljem tekstu prosleđujemo Vam e-mail koji smo uputili "Skijalištima Srbije":

          "Poštovana gospodo,
         Internet site www.infokop.net je početkom decembra meseca pokrenuo peticiju za vraćanje cene ski pass-a na prošlogodišnji nivo. U akciju prikupljanja potpisa uključili su se i portali www.skijanje.co.yu i www.tckopaonik.com . Za nešto više od mesec i po dana skupljeno je 1435 potpisa.
          Dužni smo da Vam ovu peticuju predamo u elektronoskom obliku kao prilog ovog e-mail-a. Ukoliko želite možemo je poslati i klasičnom poštom na Vašu poštansku adresu.
          Zbog privatnosti potpisnika zadržali smo IP adrese potpisnika, međutim ako Vam je i taj podatak potreban možemo Vam ga takođe ustupiti.
          U isčekivanju Vašeg odgovora,

           U orgnizaciji SK "Kopaonik" - Raška 16, 17 i 18. februara održaće se Memorijal "Jovo Roglić" 2007, Kup Raška i Memorijal "Nidžo Paunović".

          Takmičari će biti podeljeni u tri kategorije Cicibani, Deca I (1995 i 1994) i Deca II (1992 i 1993), a trke će se održavati na Kopaoniku na stazi br. 4.

          Žrebanje će se održati u četvrtak 15. februara u 20:00h u kragujevačkom odmaralištu gde će takmičari i biti smešteni.

           Tokom jučerašnjeg dana i noći na Kopaoniku je napadalo dodatnih 20tak cm snega tako da ga sada ima skoro 70 cm. Vremenski uslovi su i dalje vrlo nepovoljni pa treba biti jako oprezan kako na skijalištu tako i na putu za Kopaonik. 
           Na "Pančiću" vetar duva brzinom od 23 m/s uz jaku maglu pa je broj žičara koje su operativne sveden na minimum (Malo jezero, Pančićev vrh, Karaman greben, Mali karaman, Duboka II i Mašinac). Ako se tokom dana vremenski uslovi poprave i ostale žičare će profunkcionisati.
           Prema informacijama Operativnog centra Auto-moto saveza Srbije od 6 časova ujutru, na Kopaoniku pada sneg praćen jakim vetrom koji stvara snežne nanose, pa se i iz pravca Brzeća i od Jošaničke Banje saobraćaj obavlja veoma otežano, uz obaveznu zimsku opremu i zabranu kretanja kamionima sa prikolicom i šleperima.

          Krajem meseca januara direktor JP "Skijališta Srbije" i bivši direktor TC Kopaonik Ljubiša Radovanović dao je interviju za nedeljnik NIN. U ovom članku prenosimo najzanimljivije delove vezane za Kopaonik:

          Može li se računati na dovoljno snega. Na Kopaoniku je to redovan problem, a Stara planina je čak nešto i niža?

          Nešto je niža, ali prilike su takve da ima više snega od Kopaonika. Izuzimam ovu godinu kada niže planine imaju više snega nego više planine, pa je tako ispalo da je najsnegovitiji. Ali, generalno, sneg jeste problem. Planiramo nabavku najmodernijih topova za sneg već od sledeće sezone. Ono što ljudi često ne znaju, to je da topovi nisu svemogući već da mogu biti funkcionalni tek ako je temperatura ispod nule. Zatim, za veštački sneg potrebne su vodene akumulacije, a na Kopaoniku su one nedovoljne. Zato planiramo da se upustimo u istraživanje vode na Kopaoniku, a tokom dosadašnjih radova smo došli do saznanja da postoje resursi i to na samom vrhu, verovatno u zoni starog rudnika, kao i neki drugi vodeni tokovi.

          Sve to radi država. Postoji li nešto što je predviđeno za privatnu inicijativu?

          Skijalište u načelu može da se da i u zakup. Opredeljenje je, međutim, da sve ono što je infrastruktura – putevi, voda, struja, žičare, uređenje staza – obavi država, a da se smeštajni kapaciteti prepuste privatnicima. Važno je znati da je postavljanje žičare samo deo troškova, a za samo uređenje staze, koje obuhvata prosecanje šume, zaštitu od erozije, drenažu, često je potrebno potrošiti još toliko.

          Ako govorimo o Kopaoniku, ono što često izaziva nezadovoljstvo gostiju je da nekoliko staza praktično nikad ne radi, a to su upravo staze koje su najatraktivnije za skijanje.

          Govorite o stazi Krčmar koja je zahvaljujući pomoći Vlade Srbije i vlade SAD (po 500 000 evra) konačno očišćene od bombi zaostalih iz 1999. godine. Ta staza je operativna. Sledeća takva staza je Struga, koja je napravljena pre 10-15 godina ali zbog imovinsko-pravnih problema nikada nije proradila, a u međuvremenu su sa nje poskidani i pokradeni delovi. U njenu popravku smo uložili 130 000 evra i nadamo se da bi i ona mogla da radi ove sezone. Ako govorimo o stazi Bela Reka, nju je trasirao nekada čuveni skijaš Lakota i ona zahteva vrlo dobre skijaše a takvih nema mnogo. Tu stazu je u njenom najtežem delu teško savladati, čak i opasno, i gledamo da napravimo jednu obilaznicu kojom bi se to rešilo, ali opet postoji problem imovinskih odnosa. U njenom donjem delu retko ima snega, što nas vraća na priču o topovima.

          Odlučili smo se da umesto starog i nekomfornog ski-lifta na Dubokoj postavimo moderan četvorosed čija bi brzina bila 5 metara u sekundi, a to je recimo brzina kojom pada padobranac. Međutim, ispostavio se problem – na prvobitnoj trasi žičare rastu neke retke biljne vrste od kojih jedna samo tu i nigde više. Zato smo morali da odstupimo od prvobitne trase koja sada neće ići potpuno pravo nego malo “na lakat”. I zato smo, nažalost, zakasnili za ovu sezonu. Međutim, drugu žičaru na Dubokoj smo stigli da zamenimo i puštena je u rad 8. januara. To smo morali da uradimo jer je primećen kvar na jednom od stubova i to je prošle godine izazivalo strašne zastoje, po hiljadu ljudi je znalo da čeka da budu izvučeni odozdo. Velikim naporom i zaslugom preduzeća “Amiga” iz Kraljeva uspeli smo to da završimo za izuzetno kratko vreme.