Nastavljajući jako dobru dugogodišnju praksu infoKOP intervjua sa različitim subjektima na Kopaoniku, a koji su izazvali pozitivne reakcije kod turista i gostiju ski centra Kopaonik, i ove godine posetioci internet portala infoKOP imaju priliku da pročitaju intervju sa direktorom JP "Skijališta Srbije" Dejanom Ćikom.   

 

Direktor Skijališta Srbije, Dejan Ćika, diplomirani je ekonomista iz Beograda. Iza sebe ima veoma bogatu radnu biografiju, a tokom života aktivno se bavio atletikom, košarkom i plivanjem. Iako se trenutno sportom bavi isključivo rekreativno, i dalje je veliki zaljubljenik u sve što je vezano za sport i takmičenja domaćih klubova i reprezentacija. Sa posebnim interesovanjem prati zimske sportove, a rad i aktivnosti Skijališta Srbije poznati su mu od osnivanja. Veliko menadžersko iskustvo stekao je u brojnim domaćim i inostranim kompanijama, a na čelo Skijališta Srbije došao je u avgustu 2016. godine. Kao dugogodišnji sportista i zaljubljenik u prirodu ispred sebe je postavio ambiciozne ciljeve, jer smatra da ume da prepozna potencijal i potrebe skijaša i turista koji dolaze u domaće ski centre. Veruje da će svojim radom doprineti unapređenju kvaliteta skijaških centara u Srbiji.

Drugu skijašku godinu ste na mestu direktora JP "Skijališta Srbije". Kakva su bila vaša očekivanja, a kakvi su objektivni rezultati ove i prethodne sezone?

Prethodne sezone smo ostvarili rezultate za koje smo mislili da su neprevaziđeni. Međutim, od pretprodaje ski karata pre početka sezone, pa do danas, prema svim parametrima oborili smo sopstvene rekorde. Odlična sezona zabeležena je u sva tri ski centra, i na Kopaoniku i na Staroj planini i na Torniku, pa je samo tokom jednog dana zabeleženo više od 11 hiljada skijaša na stazama. Od početka skijaške sezone do danas, ostvaren je promet na nivou preduzeća kao za celu prethodnu sezonu koja je važila za ubedljivo rekordnu sezonu od osnivanja preduzeća. Takođe, tokom ovih nepunih sto dana premašen je dnevni promet ostvaren od kad postoje Skijališta Srbije.

Poslednjih godina smo svedoci hiper izgradnje smeštajnih kapaciteta i pratećih objekata na Kopaoniku. Međutim očigledno je da se skijalište ne širi srazmerno povećanju smeštajnih objekata? Kakav je vaš stav o ovom, reklo bi se, gorućem problemu Kopaonika?

Ove godine je zabeležen značajan porast broja skijaša, pa su bile objektivno bilo i čekanja na polazima žičara u centru skijališta. S obzirom da se turistički centar razvija velikom brzinom, potreba za proširenjem i izgradnjom novih staza je sve veća. Pre svega ja potreban jasan dugoročni plan razvoja turističkog centra, što je za širu raspravu na višem nivou. Svima je jasno da su za svaku investiciju, pored dobro osmišljenog plana razvoja i ideja, neophodna i velika novčana sredstva. Skijališta Srbije će u skladu sa tim raditi na proširenju ski centra. Ne možemo u ovom momentu da obećavamo da ćemo postaviti osmosed na Karaman grebenu ili na Pančiću, ukoliko to finansijski nije realno i izvodljivo. Ono što će svakako pomoći je izgradnja još nekih staza, a za sledeću sezonu je to u planu.  

 

Građevinski radovi 2017. godine na Kopaoniku >>> 

 

Koliko skijališta brinu i na koji način o bezbednosti skijaša?

Bezbednost skijaša nam je apsolutno prvom mestu. Koliko god se skijaši i borderi bunili zbog rigoroznih kontrola i zabrana, moraju da razumeju da se to radi upravo zbog njih i njihove bezbednosti. Pre par dana su se tri bordera bunila, jer su opomenuti što voze van staza na prelazu između Duboke i Krčmara. Nisu svesni da je samo nekoliko dana pre toga, jedan border slomio butnu kost na mestu gde ni GSS ni naše redarske službe nisu mogle da priđu da mu pomognu. Njegova imobilizacija je trajala par sati. Mogu da kažem da je imao ogromnu sreću što povreda nije bila opasnija. Isti je slučaj sa skijanjem ispod instalacija i brzom vožnjom kojom ne ugrožavaju samo sebe, već i ostale učesnike na stazi. Apelujemo godinama da se nose kacige i da ne pripremljeni ne izlaze na stazu. Onoliko koliko je ovaj sport veliko uzbuđenje i ogromna količina adrenalina, toliko i najmanja greška i nedostatak opreza može napraviti ozbiljnu povredu. Naravno, da bi se unapredila i bezbednost i propisi koji uređuju ovaj deo, neophodna je i izmena Zakona o skijalištima, što će nam svakako biti jedan od koraka u narednom periodu.

Apel skijašima i borderima: Kaciga glavu čuva >>>

25 postojećih instalacija može da opsluži između 12 000 i 14 000 jednovremenih skijaša, dok je kapacitet staza nešto ispod 5 000 skijaša. Ovi podaci pokazuju da je izgradnjom novih instalacija nastala velika nesrazmera između kapaciteta žičara i staza. Kako rešiti ovaj problem koji prouzrokuje velike gužve u "špicevima" i smanjenu bezbednost na skijalištu?

Problem će se rešiti proširenjem i izgradnjom novih staza i mi intenzivno radimo na tome. Da ne ispadne da svaki put samo o tome pričamo, ovo je prilika da kažem da smo u procedurama za dobijanjem saglasnost i neophodnih dozvola koje su neophodne za gradnju u Nacionalnom parku. Intenzitet radova svakako najviše zavisi od procedura i papirologije. Kad smo kod žičara, složićete se da ski centar ne može da se razvija, raste i modernizuje, a samim tim i da privlači turiste, ukoliko je opremljen prastarim instalacijama, koje nisu funkcionalne niti bezbedne za skijaše. Od nekud je moralo da se počne i mislim da su instalacije i staze odlično povezane i sistem žičare funkcioniše perfektno. Iskreno se nadamo i radimo na tome da se širenje skijališta izjednači kapacitete staza i žičara. 

Drugi problem koji prouzrokuje gužve je neravnomerno opterećeno skijalište. Statistički gledano od 25 postojećih instalacija njih 6 (Karaman greben, Pančićev vrh, Mali karaman, Duboka 2, Krst i Sunčana dolina) prevoze gotovo 70% svih skijaša. Kako rasteretiti i ravnomerno opteretiti skijalište?

Sad se vraćamo na temu sa početka razgovora i pričom o najvećem broju skijaša koji kreću iz Doline sportova. Kako je to epicentar turističkog mesta, gde su hoteli, kafići, rente, buking mesta ski škole, logično je da će tu i biti najviše gužve. Mali je broj skijaša koji dolaze iz Brzeća ili Vikend naselja pa se odluče da se u sistem skijališta uključe na Gobelji, Jarmu, Marinim vodama ili kod polaza žičare Sunčana dolina... Sa lokalnim samoupravama radimo na tome da se prošire parking mesta na ovim lokacijama, posebno kod Sunčane doline. Generalno gužve u samom centru ne možemo izbeći, ali se mogu umanjiti povećanjem kapaciteta žičara, ali to u ovom momentu za sezonu 2018/19. nije realno. Nadamo se da će se stvoriti finansijski ulovi kako bismo mogli da realizujemo sve ciljeve koje smo postavili. 

Za izgradnju novih staza potrebna je saglasnost Zavoda za zaštitu prirode, Šumarskog republičkog inspektora, Nacionalnog parka Kopaonik, a Skijališta su dužna da nadoknade desetostruku vrednost posečene drvne mase. Čini se da su Skijalištima vezane ruke birokratijom. Da li postoji način da se ubrzaju procedure oko izgradnje novih staza?

Trenutno ne postoji način, s obzirom da su propisi i procedure jasne i da se Zakon o planiranju i izgradnji i druge Uredbe koje je država propisala moraju da poštuju. Situacija je za sada takva i mi kao javno preduzeće radimo sve u skladu sa propisanom normativom. Takođe, smatram da bi trebalo se koriguju neophodni postupci tako da nam omoguće jednostavniji način dolaska do pomenutih dozvola, za šta se mi kao preduzeće intenzivno zalažemo.

InfoKOP inicijativa za nove staze na Kopaoniku >>>

Već nekoliko sezona govori se o novim stazama na lokaciji Gvozdac i Krčmar. Za lokaciju Gvozdac postoje sve potrebne dozvole ali se sa gradnjom još uvek nije krenulo. Kada očekujete da se startuje sa ovim investicijama ali i izgradnjom na drugim mogućim lokacijama?

Za lokaciju Krčmar smo u postupku dobijanja potrebnih dozvola, što očekujemo da će biti okončano sredinom leta, kako bismo uspeli da izgradimo stazu do početka naredne zimske sezone. Na lokaciji Gvozdac je potrebno pre svega obnoviti građevinsku dozvolu, kako bi se planirala dalje realizacija na izgradnji ski staze, što nam je svakako cilj za narednu ski sezonu.

Nova staza Krčmar je planirana u gornjem delu paralelno sa postojećom stazom, dužine je oko 1500m, širine od 40-60m. U donjem delu se uliva u postojeću stazu, na raskrsnici sa ski putem ka polaznoj stanici žičare Duboka 1. Kategorija staze-srednje teška, odnosno crvena. 

Planirane su dve staze na lokaciji Gvozdac u zbirnoj dužini od oko 2000m. Trasa levo i desno u odnosu na šestosed Gvozdac. Kategorija staza će biti teška, odnosno crna.

Proširenje i izgradnja nove staze uz žičaru Krčmar >>>
Nove staze na lokaciji Gvozdac >>>

Kopaonik dobija novi dupli ski lift na Marinim vodama >>>

Ski lift tipa sidro je ove sezone uklonjeno sa staze Ledenice. Da li je plan Skijališta da se ovaj ski lift preseli na lokaciju prema Vikend naselju i ako jeste na koju?

JP Skijališta Srbije u saradnji sa Opštinom Raška planira da demontirani ski lift sa Ledenica postavi ove sezone na lokaciju ka vikend naselju, tako da se omogući uključivanje skijaša iz dela vikend naselja tako da izlaz lifta bude u zoni povezanoj sa izlazom žičare Krst. Polaz ovog ski lifta bi bio u blizini vikend naselja. 

Uklonjeni ski lift Ledenice seli na lokaciju prema Vikend naselju >>>

Koji su tačni razlozi zašto ove sezone po prvi put žičare Bela reka 1 i 2 nisu u funkciji cele ski sezone?

Nema nikakvih teorija zavere vezano za ove žičare. Instalacije su jako stare i godinama su održavane na najbolji mogući način. Rađeni su remonti, nabavljani originalni rezervni delovi u skladu sa procedurama i uputstvima proizvođača i servisirana sa velikom pažnjom. Ali kao što ni jedan automobil ne možete da vozite čitav život, jer posle određenog vremena nije bezbedan ni za Vas ni za Vašu porodicu, tako je i sa ovim instalacijama. Prosto neke stvari imaju svoj vek trajanja. Kako više nije bezbedna za rad, tako više ne može da prevozi goste. Takođe, ono što je važno da se zna da je ova žičara, kada je radila, prevozila svega 70 gostiju dnevno tokom cele sezone, a ski centar poseti dnevno 6 hiljada skijaša, ne računajući one koje dolaze iz Brzeća, pa je možda ovako malo jasnije koliko je i kako radila. Sad će sigurno neko da se veže na ovo pa da kaže da bi se više ljudi vozilo da nije toliko stara i spora, pa se opet vraćamo na početak odgovora. Žičara nije ispravna i zato više ne radi. Mi se trudimo svim snagama da, pre svega rešimo imovinsko-pravna pitanja parcela za novu instalaciju, a paralelno sa tim da nađemo izvor finansiranja za novu instalaciju. Izgradnja nove instalacije je prvenstveno u interesu Skijališta Srbije, pa se nadamo brzom rešenju.

Razlozi zašto žičare Bela reka 1 i 2 ove sezone neće biti u funkciji >>>

Jasno je da JP "Skijališta Srbije" ne mogu iz svojih prihoda da finansiraju izgradnju nove žičare iz Brzeća. Da li možete da nam date što više detalja na ovu temu? Kakvi su planovi, da li postoje rokovi, koje su trase uzete u razmatranje i koji tip žičare je najpodesniji za tu lokaciju?

Ono što je sigurno je da je JP Skijališta Srbije preduzelo potrebne aktivnosti kako bi se utvrdila najoptimalnija trasa i ekonomski najopravdanije rešenje. S tim u vezi, u toku je izrada generalnog projekta sa varijantnim rešenjima. Nakon usvajanja najprihvatljivijeg rešenja, preduzeće se dalji koraci na realizaciji. Svakako ostaje potreba za pronalaženjem izvora finansiranja neophodnog za realizaciju ovog projekta. Naravno u skladu sa tim, razmatraćemo koja vrsta instalacije će biti postavljena, u opticaju su i četvorosed i šestosed, pa i gondola. U zavisnosti koja varijanta se finalno odabere kao najoptimalnija, razmotriće se i razvoj skijališta na lokaciji Struga, ukoliko usvojeno rešenje to dozvoli.

Izgradnja kabinske žičare - gondole iz Brzeća >>>

Izgradnjom sistema za veštački sneg sezona skijanja se produžila. Međutim staze se osnežavaju po prioritetima, zbog ograničenja samog sistema, te je početkom sezone potrebno dosta vremena da se celo skijalište osposobi. Takođe površinski gledano osneženo je 65% ukupne površine staza i 40% površine ski puteva. Da li mislite da je ulaganje u nove akumulacije i sam sistem za osvežavanje prioritet Skijališta kako bi i decembar mesec postao "siguran" mesec za skijanje na celokupnom skijalištu?

Svakako da proširenje sistema za veštačko osnežavanje predstavlja jedan od planova našeg preduzeća, a preduslov su prvenstveno novi akumulacioni prostori za koje je potrebno izdvojiti ne tako mala novčana sredstva. Kako nam je u narednom periodu pre svega prioritet izgradnja novih staza, tako ćemo se nakon toga pozabaviti i pitanjem proširenja sistema za veštačko osnežavanje.  

Sistem veštačkog osnežavanja na Kopaoniku >>>

Produženi deo staze Gvozdac pokriven veštačkim osnežavanjem >>>

Najavljena izgradnja garaže i heliodroma je odložena za narednu građevinsku sezonu. Da li očekujete da će biti izgrađeni i pušteni u rad do početka nove ski sezone?

U prethodnom periodu JP Skijališta Srbije je u saradnji sa Ministarstvom odbrane sprovodilo neophodne aktivnosti na pribavljanju potrebnih saglasnosti i dozvola. Iako je bilo u planu za prethodnu godinu, neophodne dozvole i administracija je prolongirala početak ovog projekta. Izgradnja objekata će početi nakon završetka zimske sezone i objekti će biti spremni i pušteni u rad za narednu zimsku sezonu.

Izgradnja garaže i heliodroma u Ski centru Kopaonik >>>

Kopaoniku čini se nedostaje pristupačnog SPA i Wellnes centralizovanog sadržaja, koji bi bio dostupan za sve goste planine tokom cele godine. Da li ste razmišljali da nakon investicija u garažu i heliodrom investirate u zajednički SPA centar po ugledu na strana skijališta koji bi radio pod vašim pokroviteljstvom? 

Iskreno, nismo. Još uvek nije vreme da, mi kao preduzeće, idemo u ovom pravcu, jer toliko toga ima još da se uradi za samo skijalište. Svakako da je ovo odličan materijal i ideja za razmišljanje za neku blisku budućnost. 

Dečiji raspust je i dalje u istom periodu na teritoriji cele Srbiji te je tada i najveća poseta. U tim pikovima ove sezone bile su velike gužve na žičarama i stazama. Da li ste razmišljali o načinima ravnomernijeg popunjavanja gostima ski centra tokom sezone?

 

Dečiji raspust se, iako je podeljen, pogađa sa pikovima kada uvek ima najviše gostiju. To su termini oko Nove godine, Božića, a zatim i Sretenja. Roditelji planiraju odmor sa decom, kada su ona slobodna od škole, a opet oni bez dece planiraju da vežu slobodne dane i iskoriste što više vremena, a da što manje koriste slobodne dane na poslu. Hotelijeri, mi i generalno svi koji se bave turizmom i ugostiteljstvom na planini pokušavamo da animiramo goste i u ostalim terminima tokom sezone. Uglavnom nudimo povoljnije skijanje, promo pakete tokom vikenda, pa i produženih vikenda. Ove godine moram da priznam da nije bilo razlike da li je raspust ili ne, jer je u kontinuitetu varirao broj skijaša od 5 do 7 hiljada. Što znači da je Kopaonik postao globalno popularan i veoma poželjna skijaška destinacija. Kada pominjete ravnomernije popunjavanje, možda bi jedno od rešenja bila diferencijacija dečijeg raspusta, odnosno da se uvedu različiti termini na teritoriji cele Srbije.

Ski opening kao manifestacija je poprimila masovne okvire, da li razmišljate o organizovanju manifestacije zatvaranja ski sezone takođe po ugledu na strane ski centre?

Dosta dugo razmišljamo o tome i smatramo da je došlo vreme i za jednu takvu manifestaciju. Svakako ćemo o tome razgovarati sa partnerima na planini za sledeću godinu.

 

Ski opening, rekordna poseta, rekordne gužve i isti problemi >>> 

Da li lokalne samouprave dve opštine Brus i Raška, na kojoj leži skijalište Kopaonik, pomažu razvoj ski centra u meri u kojoj bi trebalo? 

Kopaonik je po tome veoma specifičan, jer je jedina turistička destinacija koja se prostire na dve opštine sa dve turističke organizacije. Zbog toga i samo funkcionisanje i rad čini malo kompleksnim. Interes svih nas, i lokalnih samouprava i hotelijera i ugostitelja i Skijališta Srbije, je da ova planina bude broj 1 u jugoistočnoj Evropi. To možemo samo koordinisanim radom i da podržavamo jedni druge u idejama i projektima, ali i da budemo konstruktivni kritičari. 

Jasno je da sledeće pitanje nije u vašoj nadležnosti ali da li vi vašim autoritetom možete da utičete da se dugogodišnji urbanistički i komunalni problemi na Kopaoniku počnu polako da rešavaju?

Svake sezone organizujemo sastanak operativnog tima kojem prisustvuju apsolutno svi oni koji svojim radom utiču na izgled i funkcionisanje jednog turističkog mesta. Na tom sastanku se rešava veliki deo problema koji „muči“ Kopaonik i zajedničkim snagama pokušavamo da otklonimo i ostale smetnje na koje se turisti najviše žale. Znamo da je problem parkiranja i odnošenja komunalnog otpada jedan od najvećih problema i na njivom rešavanju se intenzivno radi. 

Zakoračili smo u proleće i približavamo se kraju skijaške sezone. Kakvi su vaši planovi za nastupajuću letnju sezonu i ima li nekih novina?

Za nastupajuću letnju sezonu, spreman je novoizgrađeni avantura park, koji će biti prava atrakcija u ski centru. Takođe je spremna i nova teretana na otvorenom, koja će biti besplatna za sve korisnike. Od novih sadržaja, planirano je postavljanje veštačke skijaške staze na lokaciji Krst koja će biti svojevrsna atrakcija tog tipa u ovom delu Evrope, na šta su Skijališta posebno ponosna. Za ovu letnju sezonu će u ponudi biti i novi "e-bike"-ovi koji će omogućiti korisnicima lakše kretanje po planini I prijatniju vožnju. 

 

Avantura park na Kopaoniku >>>

Letnje skijanje na veštačkoj stazi Krst >>>

 

Uredništvo infoKOP web portala želi da sa se zahvali generalnom direktoru JP "Skijališta Srbije" Dejanu Ćiki na odgovorima, utrošenom vremenu i da mu poželi sreću i na poslovnom i na privatnom planu.

Komentari (13)