Poslednjih dana smo se načitali mnogih članka o trenutnoj zimi i snegu u Americi ali bez ikakvih objašnjenja. "Epska vejavica", "Polarni udar", "Snežna oluja", "Mećava paralisala veći deo zemlje" - samo su neki od medijskih naslova koji se ovih dana tiču vremena u Americi. A šta se to zapravo tamo zbiva? Zašto je kod njih tako hladno dok je u većem delu Evrope čini se više proleće nego kasna jesen? Odgovor na pitanje zašto su zime u Americi oštrije u odnosu na evropski kontitnet donosi nam Ivan Nikolendžić poznatiji kao KimiVB.

Prvo, prisetimo se malo geografije i reljefa Severne Amerike i Evrope, pa ih uporedimo. Ako pogledamo prvo Evropu uočićemo neke bitne stvari. Evropa je jasno sa zapada čitavom dužinom otvorena ka Atlantskom okeanu. Takođe sever Evrope ima dosta morskih površina, uz Skandinaviju kao jedinu kontinentalnu površinu koja je i sama jako razuđena. Zapravo mi jedino na istoku Evrope, uz granicu sa Azijom, nailazimo na veliki kontinentalni pojas u pravcu sever-jug.

Prebacimo se sada na Ameriku i pogledajmo njen reljef. Na zapadu je od okeana velika prepreka u vidu Stenovitih planina dok je na istoku otvorenost ka Atlantiku. Uočićemo i veliku otvorenost posebno u centralnoj i istočnoj Americi od severa ka jugu. Ono što najvise upada u oči je ogromna rasprostranjenost kontinentalnosti u pravcu sever-jug, znatno veća nego bilo gde u Evropi (od Meksičkog zaliva pa sve do Hadsonovog zaliva).

Zasto sve ovo gledamo? Pa odgovor je vrlo prost. Primenimo osnovna znanja o zagrevanju i hlađenju kopnene i morske površine. Kopno se brže greje leti, ali i brže hladi zimi. Suprotno važi za morske površine. Vazdušna masa kretanjem preko jedne pa druge površine menja svoje osobine. Primenimo to za uslove Evrope i sve će odmah imati smisla. Zašto se mi ljubitelji jake zime nadamo sibirskoj hladnoći? Zato što je to kontinentalna hladnoća koja dok dolazi do nas ne prelazi preko mora i okeana i time ne biva transformisana i zagrejana u velikoj meri.

Dijametralno suprotna stvar je kada hladnoća dolazi sa severa ili posebno sa severozapada. Na severu su Severno more i Balktički zaliv, a na severozapadu Atlantik. Severna hladnoća biva zagrejana ali ne u tolikoj meri i ipak donese solidnu zimu u naše krajeve. Kada hladnoća ide sa Islanda, prolazi preko toplih voda Atlantika i naravno biva znatno zagrejana, pa takvi prodori uglavnom sneg donose samo visokim planinama.

Sa druge strane, Amerika tih problema nema. Zahvaljuci velikim kontinentalnim oblastima, polarna hladnoća sa severa, sverozapada ili severoistoka bez zagrevanja “šiba” bukvalno sve do Meksičkog zaliva jer ne nailazi ni na jednu prepreku. Jedini izuzetak su velika jezera, koja u takvim situacijama stvaraju veoma opasnu "lake snow" pojavu. Kada hladan vazduh pređe preko toplijih voda jezera dolazi do formiranja padavina u njihovoj bližoj okolini koje mogu na malom području doneti enormne kolicine snega. Na svega 5-6 km udaljenosti može biti preko metar snega razlike u visini.

Druga prednost Amerike, odnosno mana Evrope je Golfska struja. Ona samo malim delom utiče na Ameriku dok je za Evropu jedan od glavnih faktora u kreiranju vremena. Golfska struja nastaje u Meksičkom zalivu, teče duž obala Amerike i onda od Njufaundlenda skreće na istok, krećući se pored obala zapadne i severne Evrope sve do luke Murmansk. Golsfka struja je topla morska struja koja na obalama Evrope uslovljava znatno više temperature okeana nego na istim geografskim širinama u Americi i Aziji.

Topla struja sa sobom vuče i ciklonarnu aktivnost. Zato se javlja takozvani islandski minimum, najpoznatije polje niskog pritiska u svetu. Dodajmo na sve to i uticaj zapadnih vetrova u umerenim širinama, koji te cikone sa Atlantika usmeravaju ka Evropi i sve kockice su složene

Praksa sve ovo i potvrđuje. Njujork i Atina imaju vrlo slične geografske širine. I dok Atina sneg jedva vidi jednom godišnje, Njujork u toku zime uobičajeno pogađa nekoliko jakih zimskih oluja.

I na kraju šta smo zaključili? Očigledno je veća verovatnoća da će jače zime biti u Americi nego u Evropi, pa se takve u Americi češće i dešavaju. Hladnoće u Americi i Evropi nikako ne idu zajedno izuzev u vrlo rektim izuzetcima. Jaka hladnoća u Americi, nažalost obično donosi znatno toplije vreme od proseka u Evropi kakvo i jeste trenutno na Kopaoniku odnosno u našim krajevima. 

Za infoKOP Ivan Nikolendžić - KimiVB

alokiN 17

16.02.2018 | 20:40

+11

-9

Pozdrav ekipi infokopa i jedno pitanje za Kimija:
kog tipa i intenziteta ce biti sneg sledece nedelje sto je najavljen ima li nade da se zadrzi posto ovi prethodni ove godine kao da su tzv. celavi snegovi skoro pa bez traga :0Hvala

Koplover (Android)

28.01.2016 | 09:56

+12

-12

Kakva ce situacija biti sa snegom u narednom periodu, hoce li biti skijanja?

Stevs

28.01.2016 | 01:17

+14

-11

Vredi pročitati ponovo, pošto se "istorija" ponavlja

Aco čačak

19.02.2015 | 10:45

+11

-10

Dobar uticaj na hladnije zime u S Americi ima i hladna Labradorska struja,dok na toplije zime u Evropi odnosno njenom delu bliže Atlantiku ubedljivo najveću zaslugu ima topla Golfska struja.Veliki pozdrav!

ivica

23.11.2014 | 18:13

+12

-7

Brate Kimi! Ima li nade za ski opening ili ce ovi pokusaji osnezavanja biti uzaludni.Pozzz

SaleR

21.11.2014 | 21:09

+15

-11

Da, dopunimo priču - http://www.gvb.edu.rs/galerija...ana-opacic
Ako ne grešim dečko ima 20-ak godina i već je doktor za sve ove kišobrane i slične. Ne znam šta je upisao, ali jedva čekam da vidim kakva će meteo-zver da bude za 10-ak godina.
Još jednom, bravo Kimi!

Rogozna

21.11.2014 | 11:09

+19

-12

Masterpiece! Bravo Kimi, najjaci si

Kobaja

21.11.2014 | 08:45

+19

-11

Kimi svaka cast na tekstu, sve si lepo napisao tako da i najveci laik moze vrlo lako da razume...veliko hvala

Napišite komentar (8)

Vaše ime: Vaš e-mail: Svi komentari su vlasništvo samih autora. Nismo odgovorni za njihov sadržaj. Za uređenje i moderaciju plaćenih oglasa kao i komentara na iste odgovrni su oglašavači. Dodaj komentar