Kopaonik

InfoKOP

Kraljevi Čardaci Kopaonik - 2017
English RSS YouTube YouTube Twitter Viber Public Chat Facebook
ZONED
MM SKI KOLA
MK Mountain Resort Kopaonik
FOKA SPA Ski škola
 
Kopaonik u zagrljaju hladnoće sa Arktika, najniža temperatura od 1961. godine Štampaj
Kopaonik je, na prvi dan Božića, u subotu u 19h imao temperaturu koja je iznosila -24,8C. Time je dostignuta u stepen i u decimalu, najniža temperatura zabeležena od 1961. pa do danas. Lestvicu dalje je ostao samo apsolutni minimum, koji je zabeležen 25.1.1954. godine i iznosio je -26,6C. Verovatno bi i apsolutni minimum bio ugrožen večeras, ali je došlo do naoblačenja, pa temperatura nije mogla da nastavi da opada. Poređenja radi, skorija jaka hladnoća, ona iz februara 2012. godine, imala je svoj minimum od -19,3C, i to 7. februara.

Zatim, današnja maksimalna temperatura na Kopaoniku iznosi -22,2C, što je druga najniža maksimalna temperatura u istoriji merenja. Hladniji je bio samo 4. februar 1956. godine, sa maksimumom od -22,6C. Ovo posebno dobija na "jačini", ako se zna da je u najtoplijem delu dana juče bilo sunčano! Za kraj, današnja sondaža sa najbliže lokacije, a to je Niš, pokazuje da je izoterma od -20C u najtoplijem delu dana bila već na visini od samo 1050mnv!

Trebaće sigurno malo vremena da prođe, da bi shvatili da smo prisustvovali jednom zaista ekstremnom vremenskom događaju. Prići tako blizu apsolutnim minimumima zabeleženim kroz istoriju merenja, u ovom periodu, gde smo očigledno u ciklusu toplijih godina, je zaista podatak vredan pažnje i divljenja.

Za sve ovo je zaslužna veoma hladna vazdušna masa, koja je advektirana daleko na jug, van svog uobičajenog podneblja koje se nalazi na severu, u arktičkom krugu, pri tome ne trpevši znatne modifikacije, odnosno izmene. Izvorišnom vazdušnom masom nazivamo masu vazduha, koja postoji iznad neke oblasti bez bitnijih promena svojih karakteristika i svojstava najmanje 10 dana. Kada se neka vazdušna masa pokrene, odnosno dospe u novu oblast, ona svoje  karakteristike iz oblasti iz koje dolazi prenosi u oblast u koju dolazi. U kojoj meri će karakteristike vazdušne mase biti zastupljene u novoj oblasti, zavisi od interakcije sa osobinama vazdušne mase koja se u toj novoj oblasti nalazila pre prodora. Interakcija je generalno manja između dve istoimene oblasti (kopno-kopno) u odnosu na dve različite (kopno-more).

Potpuno je jasno da poreklo ovakve hladnoće nad našim krajevima moraju biti hladni, kontinentalni predeli dalekog severa i severoistoka Evrope, udaljeni hiljadama kilometara od naših krajeva.

Ključna reč u svemu tome je kontinentalnost. Dakle, vazdušna masa, da bi bila ovako ledena, ne sme da trpi znatne modifikacije, odnosno ublažavanja na svom putu ka našim prostorima. Znatniju modifikaciju kontinentalna masa trpela bi prelaskom preko drugačijeg tipa površine, odnosno mora ili okeana. Ta modifikacija se ogleda u tome da se vodene površine znatno manje hlade od kontinentalnih, pa će prethodno izrazito hladna kontinentalna masa u interakciji sa postojećom vodenom površinom znatno izgubiti na jačini svoje hladnoće. Ako pogledamo kartu Evrope, vidimo da ta hladna vazdušna masa ne sme da prelazi preko Atlantika, Severnog ali i Balktičkog mora (iako je ono u zimskim mesecima uglavnom zaleđeno).

8. januara je u svim predelima preovlađivalo strujanje sa severa, s tim da je ono iznad zapadnog i dela centralne Evrope prelazilo i preko površina Severnog i Balktičkog mora, dok je za drugi deo centralne Evrope i njen istok strujanje bilo izrazito kontinentalno. Temperature u području koje ima kontinentalno strujanje su bile neuporedivo niže nego u onom u kome su strujanja prelazila preko morskih površina.

Za jaku hladnoću potrebna je izrazita kontinentalnost vazdušne mase, koja će takve karakteristike zadržati sve dok ne dođe do naših krajeva. Područja sa pogodnom izrazitom kontinentalnošću, te velikom geografskom širinom su kontinentalni krajevi istočnog dela Skandinavije, te dalje kroz čitav pojas severozapadnog, evropskog dela Rusije.

Takođe, važno je da mora da postoji i dobar gradijent pritiska u smeru sever-jug, odnosno izraženo strujanje (u vidu vetra), koje bi takvu vazdušnu masu poguralo iz neke izvorišne oblasti u novu oblast.

Upravo iz tih oblasti imali smo prodor ovog veoma hladnog vazduha. Njeno poreklo su predeli Finske, te dalje deo Rusije oko Sankt Petersburga. Sinoptička situacija koja je dovela do istog je sledeća. Imali smo prisutan jak ciklon, sa centrom upravo iznad Balktika, te sa druge strane anticiklon iznad istočnih oblaka Atlantika, dobro izražen meridijalno. Odmicanjem tog ciklona dalje na istok, te istovremenim širenjem grebena anticiklona na Skandinaviju, sa zadnje strane, odnosno u hladnom sektoru ciklona iza hladnog fronta počeo je da se širi ka jugu i jugozapadu veoma hladan, kontinentalni vazduh. Kada je taj hladan vazduh u sklopu fronta dospeo do Sredozemlje, aktivirao je ciklon na jugu Italije, koji se brzo izmeštao ka Grčkoj. Svojim rubnim delom uticao je i na vreme u našim krajevima, posebno na jugu i jugoistoku. Prvo smo imali padavine u sklopu hladnog fronta, a zatim i na rubu padavinske mase ovog ciklona. Sinoptička situacija, kao i temperatura na 850mb kroz evoluciju samog prodora, kao i trenutak vrhunca hladnoće nad našim krajevima:


Arktički prodor koji zadržava ovako izražene kontinentalne karakteristike izvorišne oblasti je ipak redak (zato ga i smatramo ekstremom), jer mu se u većini slučajeva ipak deo karakteristika izmeni dok stigne do nas, odnosno hladnoća "splasne". Vazdušna masa iz navedene oblasti se uz povoljnu sinoptičku situaciju, u gotovoj svakoj zimi otiskuje znatno na jug, ali naravno nije uvek Balkan ciljano područje za širenje njenog uticaja. Dosta često prodori završe istočnije, odnosno u zemljama oko Crnog Mora, ili (ređe) hladnoća može preko centralne Evrope da ode dalje ka zapadu Evrope, dok Balkan bude preskočen. Moglo bi se reći da se baš izrazit kontinentalni prodor arktičkog porekla javlja svakih 10 do 15 godina, dok su oni u blažim formama znatno češći, te se mogu javiti i u nekoliko zima uzastopno. U zimama u kojima je često prisutan anticiklon, odnosno blocking nad Atlantikom i Skadninavijom, može biti nekoliko prodora iz ove izvorišne oblasti .

Arktička vazdušna masa se uglavnom odlikuje stabilnim i veoma hladnim vremenom, pri čemu je ta hladnoća jako dobro izražena kroz sve slojeve atmosfere. Tačka rose bude u dubokom minusu. Kada trpi modifikacije prelazeći preko vodenih površina daleko na severu, sem popuštanja intenziteta hladnoće vazduh može pokupiti izvesne količine vlažnog vazduha, te doneti slabe, uglavnom  stratiformne padavine, mada u slučaju jakog ciklona, kada postoji i nešto nestabilnosti na njegovom hladnom frontu, može da podari i pljuskove snega. Konkretnije padavine se javljaju daleko na jugu, kada ova vazdušna masa služi kao "okidač" za formiranje ciklona duž čitavog Sredozemlja ili Crnog mora.

Evo i sinoptičke analize izraženijih prodora istog tipa iz prošlosti:
 
Sredina treće dekade januara 1954: Datum apsolutne minimalne temperature na Kopaoniku. Ako pogledamo sinoptičku situaciju iz arhive modela NCEP, vidimo upravo dobitnu kombinaciju za advekciju jake hladnoće ka našim krajevima. Imamo jak anticiklon, u vidu slova omega (takozvani omega blocking), sa centrom iznad Skandinavije, te jezgro ledenog vazduha koje se na njegovom istočnom rubu spušta dalje na jug. Kod ovog prodora imali smo izrazito suvo zahlađenje, jer je hladnoća aktivirala ciklon suviše južno za naše krajeve, kod obala Turske. Zbog jako niske tačke rose i vedrine, te ipak ne toliko jakih strujanja (vetra) koji bi sprečavao jako hlađenje, i ne čudi što je apsolutni minimum zabeležen upravo tada. Takođe, vidimo i kartu temperature na 850mb tog dana.
 
 
Kraj druge dekade februara 1985: Jako slična sinoptička situacija kao i 1954., vidimo da postoji izražen omega blocking, sa centrom iznad Skandinavije, na čijem istočnom rubu klizi akrtička hladnoća sa severoistoka Evrope dalje na jug. I ovaj prodor je bio suv, odnosno i u ovoj situaciji je do formiranja ciklona došlo daleko jugoistočnije od naših krajeva. Ponovo je sa lakoćom bilo minimalnih temperatura ispod -20 stepeni, i jako niskih maksimalnih temperatura. U prilogu je data takođe i temperature na visini 850mb iznad nas na vrhuncu prodora. (karte 1985 1,2,3)
 
 
Kraj decembra 1996: Situacija koja je jako slična ovoj koju imamo sada, 21 godinu kasnije. U ovoj situaciji takođe je postao izražen "blokirajući" anticiklon na severu Evrope, ali je bio postavljen nešto zapadnije, centrom bliže Britaniji, tj. iznad Severnog mora. Samim time, sa ovim prodorom, zbog zapadnijeg upada glavnine hladnoće došlo je do formiranja ciklona gotovo na istom mestu na kom smo ga imali i ovih dana, a to je jug Italije, te je ciklon kasnije nastavio dalje ka Grčkoj. Ovaj prodor su okarakterisale i konkretnije snežne padavine (40-ak centimetara) uz samu ledaru. Bilo je identično, jako niskih maksimalnih temperatura (27. decembra je iznosio -21,0C, dok je minimum dva dana kasnije iznosio -23,6C). U prilogu je, kao i u situacijama iznad, data i temperatura na 850mb na vrhuncu hladnoće iznad naših krajeva. 
 

Druga dekada februara 2004: U ovoj situaciji, takođe smo dan dva ranije imali izražen anticiklon na severu i severozapadu Evrope. Zatim je njegov centar počeo da se spušta ka centralnoj Evropi, te se na njegovom rubu jezgro hladnoće sa severoistoka spustilo direktno na nas. Ponovo nije bilo ciklonske aktivnosti blizu naših krajeva. Ipak, zbog nešto izraženijih strujanja sa severa (zbog većeg gradijenta pritiska), sa vedrinom nije moglo maksimalno doći do izražaja hlađenje vazduha u noćnim satima, ali je ipak i pored toga temperatura dostigla jednu od najnižih vrednosti u istoriji merenja. Tog 13. februara temperatura je ujutru opala na -24,3C.
 

I za kraj pogledajte kako je Kopaonik izgledao ovog slobodno možemo reći istorijskog dana sa meteorološkog aspekta:




Za infoKOP Ivan Nikolendžić - KimiVB


Komentari (6)Add Comment
To što na bilbordima SS ili u automobilima piše neka temperatura ne znači da je to zvanično izmereno u meteo stanici.
Ovde se broje samo zvanični podaci pa ostaje da verujemo da je tako.
Mi se napalimo kad god je neki rekord u pitanju. Toliko nam je koliko jeste. Dovoljno je.
Pomalo zavidim onima koji su gore ali eto i mene uskoro.
Ne znam, meni je ovo nesto sumnjivo. Pa tolike minuse imamo mi u Vojvodini, od planine ocekujem hladnije. Posebno kad cujem za one nenormalne minuse u Sjenici od blizu -40, a oni su negde na 1000 m nv.
Nenad(Android)
08.01.2017 | 22:13


Mislim da treba da proverite podatke. 1985 sam bio na Kopaoniku i to baš smešten u meteorološkoj opservatoriji. Proverio sam sa više tada prisutnih i svi se sećamo da je temperatura išla do -27. Naravno, sve su u pitanju meteorolozi, pa mi nije jasno zašto nema tog podatka.
aleksandar nsg
08.01.2017 | 21:19


Kimi, bio si i ostao car meteorologije.
Mare care, to sto ti je auto izmerio -28C ne znaci da je i bilo -28 smilies/grin.gif Ovde se govori o meteoroloskoj stanici na Suncanoj dolini. JATova kamera nocas je pokazivala -30.5.
Mare(Android)
08.01.2017 | 18:08


O čemu vi pričate? Bilo je -28 za doček 2014 na Kopaoniku! Odlično pamtim taj podatak, a i nije baš tako davno bilo.
Napišite komentar
smanji | povećaj

busy
 

Smeštaj

Lokacija
195 jedinice
Broj osoba
WIFI 161
Parking 149
Garaža 8
Fitness 42
SPA&Wellness 46
Bazen 35
Kućni ljubimci 51
Restoran 90
TV 186
Kablovska TV 162
Veš mašina 31
Kuhinja 186
Frižider 170
Sef 18
Ski boks 158
Pogled 116
Kongresni centar 13

Vreme

opis temp. vetar vlažnost sneg
Vedro 11°C 1  m/s (ESE) 100% 0cm
Vedro sub.osećaj 13° 1 m/s (ESE) pritisak 828.2 hPa staze
0 cm

Prognoza

28.06.Sunčano9 / 21
Sunčano
29.06.Sunčano11 / 21
Sunčano
30.06.Sunčano7 / 22
Sunčano
01.07.Malo oblačno12 / 24
Malo oblačno
02.07.Pljuskovi/ povremena kiša8 / 17
Pljuskovi/ povremena kiša

Marketing

Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing

Marketing

Cosecha

Kop webcam

JAT web kamera Kopaonik
Kamera sa JAT-a
Dolina Sportova
Dolina sportova
WebCam arhiva:

Komentari

SKI kamere
@Shaolin Master: Građevinski radovi Kopaonik 201...
SKI kamere
Stevs, kada ce prvi gradjevinski izvestaj sa Kopao...
SKI kamere
Tako je @neske. Sem crkve mogao bi i jedan pop na ...
SKI kamere
Crkve prave dobrotovori, takvih nema na Kopu, Bogu...
SKI kamere
Još samo crkva fali!
SKI kamere
Ja bih voleo da ove godine patrijarh Irinej ponov...
SKI kamere
Da li se renovira Klub A?
SKI kamere
@Stevs, da li može da se uradi nešto sa kamerom ...
SKI kamere
@Solenaus Apsolutno. Ja se mislim da rezervisem vi...
SKI kamere
Ljudi, kad ce sneg, jel tacno ovo sto pricaju da c...
Leto u apartmanu "Aviator...
Ja sam se upravo vratila sa Kopaonika. Bili smo pr...
SKI kamere
Postovani,sto se tice hotela Putnik on je poceo da...
SKI kamere
Rok za završetak je 120 dana, ugovor je zaključe...
Zasađeno 100 stabala na ...
Dovoljan je komentar bio, lepa vest, produžetak j...
SKI kamere
Ljudi, da li iko zna dešava li se nešto sa obeć...
Zasađeno 100 stabala na ...
Лепа вест, али само 100? да је ...
SKI kamere
@Praja А баш су га испрозивали...
SKI kamere
Neko je davno pitao gde je tjubing izmesten, eno g...
SKI kamere
Radi li se šta na hotelu Putnik?U razgovoru sa os...
SKI kamere
Poštovani prijatelji, moram sa vama da prokoment...
Apartman "KOP Centar Avia...
Odlican apartman... Za svaki preporuku... Vlasnici...
Prodaje se apartman A67 "...
Hahaha...42000...