Kopaonik i njegovo područje nalaze se na granici značajnih Balkanskih provincija, Ilirske (zapadne i vlažnije) i Mezijske (istočne i suvlje) sa znatnim uticajem južnih, mediteranskih i submediteranskih oblasti i severnih panonskih predela.
          Pogodna brdska i planinska klima sa značajnim količinama vodenog taloga i snežnog pokrivača omogućavaju dovoljno dugo trajanje perioda vegetacije i stvaranje velike količine biomase.
          Raznovrsna geološka podloga (granitna, metamorfna, krečnjačka i serpentinska) omogućava zadržavanje vlažnosti i dovoljnih rezervi vode za život biljaka i drugih organizama.
          Debeo snežni pokrivač tokom surovih zima štiti trajne i osetljive delove biljaka, životinje i druge organizme od niskih temperatura i mrazeva.
          Geomorfološke i orografske odlike omogućavaju formiranje najrazličitijih staništa biljnog i životinjskog sveta u odnosu na nadmorsku visinu, izloženost, nagibe terena, podlogu i drugo.

Biljni Svet - Flora
          Povoljni prirodni uslovi ovog visokog planinskog masiva omogućavaju razvoj gotovo svih šumskih visinskih pojaseva sa primarnom i autohtonom šumskom vegetacijom koja se nekad prostirala do samih planinskih vrhova, gde su bila dva manja prostranstva visokoplaninske žbunaste i travnate vegetacije alpijsko-nordijskog karaktera.
          Zato je biljni svet (flora) Kopaoničkog masiva bogat i raznovrstan.
          On sadrži mnogobrojne i različite vrste drveća, žbunova, zeljastih biljaka, cvetnice, paprati, mahovina, lišajeva, gljiva i dr. Mnoge od njih su lekovite i poznate kao narodni čajevi (kantarion, majčina dušica, hajdučka trava itd).

         Runolist, retka endemska biljka u evropskim planinama, raste i na Kopaoniku. Njegov cvet je znak planinarskog pokreta. Kod nas se još zove - Jagodina suza. Zanimljiva legenda prati ovo ime. Devojka Jagoda izgubila je ovce u planini. Tražeći stado gorko je plakala. Na svakom mestu gde je pala suza izronio je po jedan plavičasti cvet runolista. Ova retka biljka se ne bere. Posetioci su dužni, kada je ugledaju, da je ostave, sačuvaju i prepuste prirodi.
          Iznad mešovitih šumskih zajednica u nižim predelima (cera, graba, hrasta, divlje Jaruške), prostire se pojas bukovih šuma (Fagus moesiaca) u kojima ima planinskog javora i javora m!eča (Acer pseudoplatanus, Acer platanoides), belog jasena (Fraxinus excelsior), klena, lipe a na većim visinama i jela (Albies Alba).
          Najviši šumski pojas na Kopaoniku iznad 1500 m pokrivaju guste smrčeve šume (Pieceetum excelsae). Na većim nadmorskim visinama (1750-1900 m) smrčeve šume se proređuju i prelaze u zajednicu niskih žbunova gde preovlađuju planinska kleka (junipeus nana) i borovnica (vaccinium mvrtillus) kao i druge vrste prizemnog sprata medu kojima treba izdvojiti gencijan, divizmu, runolist.
          Posebno treba naglasiti prisustvo endemičnih vrsta npr. Leontopodium alpinum. Najviše predele prekriva bešumska travnata vegetacija pašnjaka.
Posebnu karakteristiku biljnog sveta visokog Kopaonika čine 'Tresave". Tresave su manje debljine sa posebnim biljnim vrstama tresetnica. Starost tresava Kopaonika prelazi hiljadu godina. Ovde se zovu Barama. Najpoznatije su: Jankova bara, Crvene bare, Barska reka.

Životinjski svet - Fauna
          Životinjski svet današnjeg Kopaonika raznovrstan je i pored proređivanja naročito krupne divljači. Pre nekoliko decenija ovde je živeo medved, ris, jelen, divlja mačka, kuna, vidra i krupne ptice soko i ušasta sova.
          Danas je od krupne divljači ostao vuk, kao i ostala divljač srna, lisica, zec, a takođe i razne vrste ptica od kojih ušasta sova u manjem broju, jarebica kamenjarka kao i ptica krstokljun koja se hrani semenom četinara.
          Od insekata treba naglasiti sibirskog skakavca koji živi u visokim hladnim predelima planine.
          U bistrim vodama i brzacima Samokovske reke živi potočna pastrmka.
 
          Koliko je ovde, posebno tokom leta, priroda bajkolika i neobična, najbolje svedoči anegdota iz davnina. Jednog za planinu toplog dana u avgustu 1336. godine, stigao je na Kopaonik car Dušan sa svitom. Za ručak su na trpezu domaćini izneli - jagnjetinu sa ražnja, sveže trešnje iz Jošaničke Banje, grožđe iz Župe i hladno vino. Dušan Silni se tome jako začudio. Planinci su mu onda objasnili da se ovce ovde dockan jagnje zbog duge zime, trešnje kasno stižu zbog hladnoće, da je grožđe u Župi poranilo, a za hladno vino na Kopaoniku i u avgustu ima snega...