Kopaonik

InfoKOP

Kraljevi Čardaci Kopaonik - 2017
English RSS YouTube YouTube Twitter Viber Public Chat Facebook
ZONED
MM SKI KOLA
MK Mountain Resort Kopaonik
Filip Travel Vila Jezero
 
Manastir Sopoćani Štampaj
          Kao zadužbina kralja Uroša I (1242-1276) Sopoćani su nastali najverovatnije između 1263. i 1268. godine. Od nekada većeg manastirskog kompleksa koji je sačinjavalo više građevina (trpezarija, konaci i sl.) do danas je očuvana crkva sv. Trojice, čiji je sadašnji izgled plod delimične obnove iz vremena 1926-1929. godine.

Crkva je, naime, jednim delom srušsena krajem XVII veka u događanjima pred veliku seobu Srba, da bi skoro dva i po veka freske, izuzetne lepote i vrednosti, čudesno odolevale kiši, mrazu, vetrovima i suncu.  Po arhitektonskoj zamisli crkva pripada klasičnim rešenjima Raške graditeljske škole. U osnovi je jednobrodna građevina koja se na istoku završava polukružnom apsidom širine broda. Južno i severno od apside su pravougaone prostorije đakonikona i prskomidije. Centrali prostor na bočnim stranama proširen je dvema pravougaonim pevnicama, a na zapadnoj strani podignuta je prostrana priprata sa dve bočne kapele. Nad središnjim delom hrama uzdiže se cilindricna kupola sa osam prozora, koja je postavljena na kubičnom postolju 

Svojim spoljašnjim izgledom crkva se unekoliko razlikuje od ranijih hramova Raške skole, posto ostavlja utisak trobrodne bazilike. Ovakvom izgledu doprinele su intervencije u XIV veku, kada su zatvoreni prostori između pevnica i kapela priprate nad kojima je bio samo svod. Krajem XII veka dograđena je na zapadnoj strani velika otvorena spoljna priprata sa visokom trospratnom kulom - zvonikom. Pravougaonog oblika sa svodnom konstrukcijom koju su nosili stupci i dva slobodna stuba međusobno povezanim lukovima, priprata je danas u ruševinama.

Crkva je zidana tesanom sigom sa elementima koji ukazuju na romasnki nacin građenja. Tom uverenju doprinosi nacin obrade fasade, prozora, portala i drugi elementi. Skromnu plastičnu dekoraciju crkve sačinjavaju frizovi arkadica na malim konzolama koje se nalaze u potkrovlju kubeta, na zapadnoj fasadi i na istočnoj strani bočnih brodova, kao i ukrasi od venaca u stuku nad pilastrima u naosu i oko portala izmedju priprate i naosa.

U unutrašnjosti crkve, stroge i jednostavne arhitekture, sačuvana je neobično zanimljiva i dragocena galerija srpskog zidnog slikarstva u kome se monumentalni stil XIII veka razvio do vrhunca. Freske u naosu i oltaru po svojim umetničkim vrednostima i stilskim osobenostima spadaju među najznacajnija ostvarenja svoga vremena u Evropi.

Tematski i ikonografski sopoćanske freske u naosu i oltarskom prostoru drže se utvrđenih obrazaca vizantijske umetnosti XIII veka. Raspored scena i figura teče u znaku logicnog i jasnog ilustrovanja jevanđeoski tekstova bez težnji za narativnoscu. Zasnovane na jednostavnom i sažetom prikazu velikih praznika, odabranih događaja iz Hristovog zivota i pojedinačnih figura svetitelja, freske u centralnom delu hrama teze ka monumentalnosti i koherentonsti izraza, proisteklom iz duboke privrženosti idealima neprolazne i večite anticke lepote. Izlazeći iz okvira stroge religioznosti, sopoćanske zidne slike iskazuju likovnu i filozofsku suštinu koja se identifikuje sa univerzalonosću poruka. Jedinstvenom svih ikonografskih, stilskih i umetničkih shvatanja čine jedno slojevito i bezmerno snažno sazvučje u kome se konkretno svodi ka opštem i sve utapa u jednu neverovatnu harmoniju oblika. Identičan slučaj je sa freskama u oltarskom prostoru koje prikazuju uobičajene teme (Pričešće apostola, Poklonjenje agnecu, Silazak sv. Duha, scene iz Hristovog zivota) i koje pokazuju visok stepen ujednačenosti po stilskom shvatanju sa celinom ansambla u naousu. Izuzetno daroviti sopoćanski majstor sa svojim pomoćnicima ostvario je delo vanredne snage i sugestivnosti, koje jos nigde nije ponovljeno u potonjim vizantijskim i srpskim slikarskim ostvarenjima.

Slikarstvo priprate sa temama vaseljenskih sabora, Pričom o starozavetnom Josifu, Stabla Jesejevog i Strašnog suda, zatim sa figurama monaha i pustinožitelja i, najzad, sa dve kompozicije iz srpske istorije: porodica ktitora i scena smrti Ane Dandolo - majke kralja Urosa I, ne sadrži kvalitete fresaka u naosu i oltarskom prostoru. Isto tako, freske u južnoj kapeli, dosta bliske po shvatanju sa zidnim slikama najboljeg majstora, ne dostižu njene vrednosti, kao što ni dekoracije u severnoj kapeli, proskomidiji i đakonikonu ne uspevaju da se približe jedinstvenoj i neponovljivoj lepoti figura i scena u centralnom delu hrama, gde dominira monumentalna i himnička kompozicija "Uspenje Bogorodice". Medjutim, za sagledavanje daljeg razvoga srpskog slikarstva ove freske imaju veliki znacaj. 

Izmedju 1342. i 1345. godine nastale su freske u spoljnoj priprati i kapelama sv. Nikole i sv. Djordja Nijedan od ovih ansamabala nije ni izdaleka bio na nivou političke i ekonomske moći svog vremena niti na visini sjajnih i bogatim umetničkih iskustava prošlih vremena.



Komentari (0)Add Comment
Napišite komentar
smanji | povećaj

busy
 

Smeštaj

Lokacija
193 jedinice
Broj osoba
WIFI 159
Parking 147
Garaža 8
Fitness 41
SPA&Wellness 45
Bazen 34
Kućni ljubimci 51
Restoran 87
TV 184
Kablovska TV 160
Veš mašina 31
Kuhinja 184
Frižider 168
Sef 18
Ski boks 156
Pogled 115
Kongresni centar 13

Vreme

opis temp. vetar vlažnost sneg
Oblačno 2°C 3  m/s (SW) 100% 33cm
Oblačno sub.osećaj -° 3 m/s (SW) pritisak 821.8 mb staze
10-35 cm

Prognoza

25.02.Sneg-5 / -1
Sneg
26.02.Umereno oblačno-1 / 3
Umereno oblačno
27.02.Umereno oblačno-3 / 4
Umereno oblačno
28.02.Malo oblačno-3 / 5
Malo oblačno
01.03.Pljuskovi snega-6 / 2
Pljuskovi snega

Rad skijališta

instalacije staze putevi
23/25 33/38 25/30
 (92%)  (86.8%)  (83.3%)

Ski Info

Sunčana dolina
Malo jezero
Krst
Pančićev vrh
Duboka 1
Karaman greben
Mali karaman
Mali karaman A
Marine vode
Karaman
Jaram
Gobelja relej
Gobelja
Kneževske bare
Bela reka I
Bela reka II
Ledenice
Gvozdac
Duboka 2
Krčmar
Mašinac
Vučak 1
Vučak 2
Traka

Marketing

Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing
Marketing

Marketing

Setup Systems

Kop webcam

JAT web kamera Kopaonik
Kamera sa JAT-a
Dolina Sportova
Dolina sportova
WebCam arhiva:

Prijava






Zaboravili ste lozinku?

Komentari

SKI kamere
Bice sutra nebrini kad se sutra probudis novih 15c...
SKI kamere
Hoce li biti nocas snega ili nece .....? Ljudi ...
SKI kamere
Voleo bih da gresim, ali tesko da ce biti onih 15c...
SKI kamere
Uhvatio i Stevs kamikazu na ovom snimku od juce sa...
SKI kamere
Po ovim prognozama sve mi se cini da ce ova sezona...
SKI kamere
Posle 15.00 su proradile skoro sve žice.staze mno...
SKI kamere
Danas je duvao takav vetar da sam u jednom trenutk...
SKI kamere
Znaci, sledeci vikend kad budem otisao ceka me kac...
SKI kamere
Negde pročitah da se tanjir na Marinim vodama pok...
SKI kamere
Ok.Ne želim da širim teorije zavera ali mi je sv...
SKI kamere
Danas dosta žičara ne radi zbog jakog vetra, me®..
SKI kamere
Na Jahorini se ocekuje novih 50-60cm,moglo bi i na...
SKI kamere
Teorija zavere sa čuvanjem staza jednostavno nije...
SKI kamere
Cuvaju staze jel je vreme katastrofa ,ima vetra ka...
SKI kamere
To sa vetrom i gašenjem žičara u petak je sumnj...
SKI kamere
Jak vetar, na Pancicu nosi žestoko. Samo hrabro!
SKI kamere
Ako je u petak neko našao dečije Bolle naočare ...
SKI kamere
Sledeći vikend će izgleda biti čupavo za skijan...
SKI kamere
Jak vetar. Valjda unete da čitate ski info...
SKI kamere
Sta se desava, zasto ne rade sve zice?
SKI kamere
Sto neradi pola staza danas ?
Prognoza vremena za Kopao...
vidim da je neko pitao za Cardake kakav je smestaj...