Nastavljajući dobru praksu intervjua sa svim bitnim činiocima na Kopaoniku, koji su izazvali pozitivne reakcije kod turista i posetilaca ski centra Kopaonik, ove godine čitaoci internet portala infoKOP imaju priliku da pročitaju intervju sa predsednikom opštine Raška Ignjatom Rakitićem. U nastavku članka možete pročitati intervju i pogledati odgovore na vaša i naša pitanja.

Predsednik ste opštine Raška od juna 2014. godine u čijem sklopu je i dobar deo ski centra Kopaonik. Šta Vas motiviše i koji su najveći izazovi i problemi sa kojima se suočavate na ovom poslu?

Funkciju predsednika opštine sam prihvatio jer sam smatrao da i u Raški možemo da radimo mnogo više i kvalitetnije i da, radeći tako, ne gubimo korak sa razvijenijim delovima Srbije. Motivaciju i za političko angažovanje i za obavljanje funkcije predsednika opštine nalazio sam, a i danas je nalazim, u želji da Raška postane savremena, dobro uređena turistička opština. Proteklih godina dosta se ulagalo u infrastrukturu, izgradnju puteva, vodovodne i kanalizacione mreže, javne rasvete, parkirališta na teritoriji čitave opštine. Uspeli smo da zainteresujemo i neke strane investitore za Rašku, ali to još uvek nije na nivou kojim bih bio potpuno zadovoljan. Dosta sredstava izdvojili smo za podsticaje poljoprivrednim proizvođačima. Ono što mene kao lokal patriotu posebno raduje jeste činjenica da se mladi ljudi iz Raške odlučuju da ovde pokrenu svoj biznis. Prošle godine su osnovane dve firme – hladnjača "EuroFriuit" i "Planinsko blago" - porodična fabrika za preradu voća i povrća. To je jedan od najvećih izazova za mene lično - da motivišem mlade ljude da ostanu u Raški i da za Rašku vežu svoju budućnost, ali i da kao predsednik opštine sa svojim timom radim na stvaranju uslova za te ljude spremne da investiraju u opštini Raška.

Kopaonik je jedan od vodećih planinskih centara u regionu sa velikim potencijalima za dalji razvoj turizma. Šta biste lično unapredili na Kopaoniku i u čemu vidite najveću razvojnu šansu?

Kopaonik iz godine u godinu beleži sve veću posećenost ne samo tokom ski sezone, nego i u letnjem periodu i postaje odredište koje nudi najrazličitije sadržaje svim turistima. Opština Raška je puno radila na promociji Kopaonika u zemljama regiona. Zahvaljujući tome veliki broj skijaša iz Rumunije, Crne Gore, Makedonije i drugih zemalja odlučuje se za Kopaonik.

Uredili smo staze za mountain bike, orjentiring  i poletišta za paraglajdere, bili smo suorganizatori važnih svetskih i evropskih takmičenja u ovim disciplinama... Imamo planove da i dalje unapređujemo uslove za ove sportove. Zajedno sa hotelijerima radimo na podizanju kvaliteta letnje ponude, a uz zanimljive sadržaje na samoj planini nastojimo da turistima predstavimo i bogato istorijsko nasleđe u neposredno blizini Kopaonika. Infrastrukturni problemi su ono što muči Kopaonik.

Delimično smo rešili problem parkiranja u samom centru, a sagledavamo i mogućnosti za iznalaženje trajnog rešenja za parkiranje. Novi Zakon o ozakonjenju objekata pomoći će da se urbanistički i pravno koliko-toliko uredi Kopaonik. Nadam se da ćemo u godinama pred nama pronaći investitore za rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže na Kopaoniku. Opština Raška privodi kraju i projekat postavljanja podzemnih kontejnera na Kopaoniku. Ulagalo se i u elektroenergetski sistem. Pripremamo planska dokumenta kojima će se stvoriti uslovi za nova ulaganja na Kopaoniku.

Šta smatrate da je u ovom trenutku prioritet u razvoju Kopaonika?

Smatram da su to upravo ulaganja u infrastrukturne projekte. Pored toga, smatram da snage treba usmeriti u razvoj različitih grana turizma – stvoriti uslove za izgradnju sportskih centara za pripremu vrhunskih sportista, za razvoj kongresnog turizma, spa i velnes centara i škola u prirodi. Povezivanje Kopaonika i Jošaničke Banje gondolom je tema o kojoj se decenijama priča u Raški. Planska dokumentacija postoji, pa se nadam da će se naći i investitori.

Da li i na koji način opština Raška privlači domaće i strane investitore i u kojoj meri odlučuje o budućim investicijama na Kopaoniku?

Opština Raška usvajanjem strateških i planskih dokumenata radi na stvaranju uslova za dovođenje kako domaćih, tako i stranih investitora.

U kojoj meri je dosadašnji razvoj Kopaonika uticao na razvoj same opštine Raška?

Kopaonik je oduvek bio a i sada je pokretač razvoja Raške. Naš budžet se puni novcem koji stiže sa Kopaonika i zato imamo obavezu da ulažemo u infrastrukturu i da se odgovornim ponašanjem postaramo da Kopaonik i u narednim godinama bude interesantan stranim i domaćim investitorima.

Kolika sredstva se sliju u budžet opštine Raška sa Kopaonika kada govorimo o boravišnoj taksi, gradskom građevinskom zemljištu i raznim drugim porezima i koliko se od tih sredstava vrati na Kopaonik?

Prošle godine samo sa Kopaonika inkasirali više 285 miliona dinara. (U ovu cifru ne ulazi porez od fizičkih lica.) To je oko jedne trećine budžeta opštine Raška. Od boravišne takse u budžet se slilo preko 28 miliona dinara, od poreza na imovinu više od 58 miliona, taksi za komunalno opremanje preko 147 miliona, od zakupa za građevinsko zemljište nešto više od 45 miliona, naknade za korišćenje građevinskog zemljišta više od 2 miliona i za isticanje firmi preko 2 miliona.

Koliko ste zadovoljni saradnjom sa opštinom Brus, Skijalištima Srbije i Nacionalnim parkom Kopaonik?

Ta saradnja je tradicionalno dobra, jer smo svi na istom zadatku. U vreme zimske sezone redovno održavamo zajedničke sastanke i koordiniramo rad. Cilj nam je da Kopaonik bude još primamljivije mesto za boravak skijaša, bordera, pilota paraglajdera, biciklista, zaljubljenika u prirodu, profesionalnih sportskih ekipa...

Koliko je važno da sami hotelijeri promovišu Kopaonik i da aktivno učestvuju i pomažu u njegovom razvoju?

Oni to odlično rade kroz kvalitet svoje ponude, ali i na sajamskim manifestacijama na kojima nastupaju zajedno sa TSO Raška.

Šta je na Kopaoniku u direktnoj nadležnosti opštine Raška?

Vodovod, komunalna higijena, rasveta, održavanje saobraćajnica unutar turističkog centra...

Često se govori o tome kako su projekti izgradnje gondole iz Brzeća i Vikend naselja Treska već urađeni. Koliko ste optimistični kada je u pitanju realizacija ovih projekta i koji je to realan vremenski rok u kome možemo očekivati početak radova?

Projekat za izgradnju gondole iz Brzeća je završen, sa investitorima je pre vise od dve godine potpisan ugovor, međutim Zavod za zaštitu životne sredine još uvek ne može da nađe najoptimalnije rešenje za jedan deo trase koji prolazi kroz prvu zonu zaštite u NP Kopaonik tako da su u pregovorima sa projektantom oko eventualne promene trase ili pristanka na projektovano rešenje. Čim se to bude rešilo, verujem da će biti raspisan tender za izvođenje radova.

Što se tiče gondole iz vikend naselja Treska, postojala je priča još pre desetak godina, ali su se realno prvi koraci i uslovi stekli tek nedavno uz zajedničke napore Skijališta, Direkcije za imovinu Republike Srbije i opštine Raška, tako da je određena trasa gondole i pristupilo se izradi projektnog zadataka. Očekuje se da projekat bude gotov u toku ove godine.

Ozbiljan problem infrastrukture ski centra Kopaonik je parking. Na koji način rešiti to pitanje i time znatno olakšati dolazak i boravak turista na Kopaoniku? Postoji li mogućnost da se naprave veliki parkinzi na Jarmu i Sunčanoj dolini i da se na tim lokacijama otvore nova prodajna mesta za ski karte, čime bi se značajno rasteretio centar skijališta i smanjile nepotrebne gužve?

Opština Raška je Planom detaljne regulacije predvidela dovoljno parking mesta, plan je usvojen pre nešto više od godinu dana, odmah po usvajanju plana krenuli smo u rešavanje pravno imovinskih odnosa sa vlasnicima i korisnicima površina na kojima su predviđeni parkinzi i garaže. Kao što možete da primetite, preuzimanjem i rešavanjem imovinskih odnosa u poslednje dve godine, sa cifre od par desetina mesta za parkiranje, kontrolisanih od strane opštine Raška, došli smo do oko trista mesta. U planu nam je da u veoma bliskoj budućnosti obezbedimo našim turistima još oko dva puta toliko u samom centru Kopaonika, ali i u Sunčanoj dolini.

Svedoci smo jedne jako ružne slike koja se godinama unazad ne rešava. Naravno, govorimo o problemu "lopatara". Zašto opština Raška ne organizuje službu koja bi pružala usluge čišćenja snega i praktično te ljude zaposlila?

Organizovanjem parkinga krenuli smo u rešavanje problema sa “lopatarima”. Zaposleni u JP Direkcija za urbanizam, u čijoj nadležnosti su parkirališta, pored ostalog, čiste sneg i prilaze parking mestima. Samim tim broj “lopatara” se smanjio. U rešavanje problema uključili su se inspekcijski organi, a očekujemo i da policija odradi svoj deo posla.

Na koji način opština Raška planira da reši građevinske, komunalne i saobraćajne probleme u Vikend naselju?

Pregovara se o uzimanju kredita za rešavanje vodosnabdevanja i izradu kanalizacione mreže za ceo Kopaonik uključujući i Vikend naselje. U plan investicija “Puteva Srbije”, u saradnji sa opštinom, ušao je i projekat rasvete i izgradnje trotoara tj. pešačke staze kroz Vikend naselje. Što se tiče građevinskih problema nastalih u Vikend naselju neplanskom gradnjom,  Zakon o planiranju i izgradnji uvodi red, a opština će staranjem o onome što je u njenoj nadležnosti stvoriti bolje uslove za sve vlasnike vikend kuća i za turiste. Poboljšano je i snabdevanje strujom jer je letos urađena jedna TS na lokaciji Čajetinska česma, a ove godine biće izgrađena TS 110KW.

Prošle ski sezone na Kopaoniku skijaši su bili nezadovoljni čestim problemima u vodosnabdevanju, nestancima električne energije, odnošenju smeća i uličnom osvetljenju, a i postojala je znatna materijalna šteta. Govorilo se čak i o mogućem proglašenju Kopaonika Zonom od opšteg nacionalnog značaja kojom bi upravljalo direktno iz Vlada Republike Srbije. Da li je i u kojoj meri opština Raška odgovorna za to i kako rešiti te probleme?

Znam  da se o Kopaoniku kao  Zoni od opšteg interesa govorilo veoma ozbiljno. Do formiranja takvog stava dovelo je neodgovorno ponašanje nekih političara i učesnika u vođenju kako Srbije tako i opštine Raška, a postojale su i različite interesne grupe kojima bi odgovaralo da najznačajniji deo TC Kopaonik ne bude pod ingerencijom opštine Raška. Mislim da smo ozbiljnošću, odgovornim ponašanjem, radom, ulaganjima i svakodnevnim prisustvom na Kopaoniku, dali najbolji odgovor. Siguran sam da svi Raščani Kopaonik doživljavaju kao deo svoje teritorije i da su svi svesni koliko je Kopaonik značajan za našu opštinu. Mnogi su tu započeli svoj biznis, izgradili hotele i druge smeštajne kapacitete, živote svojih porodica vezali za Kopaonik, prave planove da i dalje unapređuju turističku ponudu.  Uz lokalne urbaniste, planere, zaposlene u Direkciji za urbanizam, JKP i drugim preduzećima, oni su naša pokretačka snaga na Kopaoniku. Raška i Raščani neće odustati od Kopaonika zato što je teško uz dotrajalu infrastrukturu obezbediti normalno funkcionisanje tako velikog turističkog centra. Naprotiv, uvek ćemo naći snage da rešavamo probleme i da napravimo značajne korake kako bismo u svim segmentima uredili Kopaonik. A ponašanje onih koji su se neodgovorno ponašali osuđeno je od strane naroda Srbije i Raške. Ovde su sada neki novi ljudi koji na Kopaonik gledaju domaćinski. Ja sam svestan da nije moguće sve nagomilane probleme gomilane godinama resiti preko noći ili za godinu dana, ali uz energiju koju imamo i napore koje ulažemo, na Kopaoniku će se vrlo brzo osetiti pozitivne promene.

Kada će biti realizovana inicijativa za uvođenje ski busa?

Procedura je pokrenuta, ali tender još uvek nije raspisan. Očekujem da ćemo u narednoj sezoni imati organizovani prevoz skijaša od Vikend naselja do Jarma.
  
Zašto ambulanta na Kopaoniku, kojom se upravlja iz doma zdravlja Raška, radi samo jedan dan u nedelji tokom cele ski sezone?

Rad ambulante je organizovan u skladu sa propisima Ministarstva zdravlja kojima se uređuje mreža zdravstvenih ustanova na teritoriji Republike Srbije. U ovom slučaju malo toga zavisi od lokalne samouprave. Ambulanta na Kopaoniku pripada MZ Lisina koja ima manje od 50 stanovnika, a to znači da radi samo jednom nedeljno. Razgovori između opštine Raška, Doma zdravlja, Skijališta i MK Mountain Resort-a o zajedničkom sufinansiranju rada ambulante nisu doveli do potpisivanja sporazuma. Pre par godina imali smo ugovor sa Skijalištima koja su sa oko 40 000€ po sezoni participirala u radu ambulante. Prošle godine Dom zdravlja je iz sopstvenih sredstava angažovao ekipu lekara za svakodnevni rad u ambulanti. Kako je došlo do smanjenja broja lekara, Dom zdravlja više nije u mogućnosti da organizuje rad na Kopaoniku. Trudimo se da resornim ministarstvom postignemo dogovor o drugačijem radnom vremenu ambulante na Kopaoniku...
 
Da li radite na afirmaciji skijanja kao sporta među mladima iz raškog okruga?

Svakako. Skijanje je skup sport, pa se trudimo da roditeljima olakšamo da decu pošalju na skijanje. Već godinama imamo ugovor sa Skijalištima Srbije o besplatnim ski-pasovima za decu školskog uzrasta. Skijanje afirmišemo i kroz rad ski kluba “Kopaonik” koji okuplja veliki broj dečaka i devojčica iz Raške. Opremanjem smeštajnih kapaciteta koji su u vlasništvu opštine Raška stvoriće se uslovi da još više dece po povoljnim uslovima boravi na Kopaoniku i nauči da skija. I u Strategiji razvoja sporta u opštini Raška skijanje se navodi kao jedan od prioritetnih sportova. Ovaj dokument smo usvojili krajem prošle godine i svi su saglasni i rade na tome da ne ostane samo mrtvo slovo na papiru.

Opština Raška ima bogatu turističku ponudu i velike potencijalne za održivi razvoj planinskog, kulturnog, ruralnog i banjskog turizma. Da li upravo turizam vidite kao prioritetnu privrednu granu za razvoj opštine?

Turizam i poljoprivreda su prioritetne privredne grane za dalji razvoj opštine Raška. Kopaonik se već izborio za svoje mesto na turističkoj mapi, a na nama je da sve ono što Kopaonik čini prepoznatljivim sačuvamo i da nastavimo da ulažemo u infrastrukturu. Pored Kopaonika, Golija je druga turistička destinacija koja će se tek razvijati. Za Jošaničku Banju su interesovanje pokazali strani investitori. Opštini Raška već su se javili ozbiljni investitori zainteresovani za izgradnju etno sela. Opština će uskoro imati urađenu Studiju izvodljivosti za razvoj ruralnog i etno turizma pa se nadamo da ćemo i tim dokumentom ohrabriti sve one zainteresovane za ulaganja. Kao odgovorna opština ne zaboravljamo ni spomenike kulture koji su na našoj teritoriji, tako da sa nadležnim institucijama brinemo o očuvanju spomeničkog nasleđa i njegovoj promociji.

Uredništvo infoKOP portala želi da sa se zahvali predsedniku opštine Raška Ignjatu Rakitiću na iscrpnim odgovorima, utrošenom vremenu i da mu poželi sreću kako na poslovnom tako i na privatnom planu.

Napišite komentar (23)

Vaše ime: Vaš e-mail: Svi komentari su vlasništvo samih autora. Nismo odgovorni za njihov sadržaj. Za uređenje i moderaciju plaćenih oglasa kao i komentara na iste odgovrni su oglašavači. Dodaj komentar