Te biljne vrste rastu baš ovde, na prostoru od oko 60 hektara – kaže Dragan Karović, direktor Nacionalnog parka na Kopaoniku – uz još oko tri stotine drugih retkih vrsta biljaka. Neobičan je, recimo, i taj skup niskih kleka, borovnica i subalpskih smrča koje čuvaju vlagu na tom prostoru i zato je tu i stanište 33 vrste ptica, insekata i drugih živih bića od kojih je 28 pod zaštitom države. Zato taj lokalitet, zvani Suvo rudište, pripada prvoj zoni zaštite i mi smo u saradnji sa stručnjacima republičkog zavoda za zaštitu prirode insistirali da se na tom prostoru baš ništa ne kopa, da ovaj deo mora biti zaobiđen.
Tako su projektanti, umesto prethodne zamisli koja je podrazumela iskop zemljišta za stubove na tom prostoru i seču nekih stabala četinara, promenili trasu nove žičare, odnosno predvideli da se krivina koja je postojala na staroj ,,tanjir” uspinjači i bila nezgodna za skijaše, ,,ispravi” gradnjom jedne međustanice za buduću četvorosednu uspinjaču. Ta uspinjača biće duga 1.409 metara i samo će visoko u vazduhu prelaziti preko ovog prostora koji je pod tako strogom zaštitom. Dakle, ni jednog stuba neće biti među ljubičicama, režuhi i čuvarkućama.
To je poskupelo gradnju za oko milion evra – kaže Ljubiša Radovanović, direktor javnog preduzeća ,,Skijališta Srbije”, ali smo shvatili da naročito ovde ekologija nema cenu. Investitor, odnosno vlada Srbije je na to pristala i izgradnja samo ove žičare će koštati oko četiri i po miliona evra a biće završena do polovine decembra.
Zbog ovako retke ekološke brige zadovoljni su, naravno, ,,čuvari” prirode na Kopaoniku, ali im brigu i dalje zadaju oni koji podstiču i, gledajući kroz prste, odobravaju ili čak izdaju dozvole za podizanje novih stambenih i poslovnih objekata na ovoj planini.
Izvor: Politika - M. Dugalić
| Tweet |
