Pančićev mauzolej
Botaničar svetskog glasa, jedan od najvećih imena naše nauke i kulture, osnivač mnogih naučnih disciplina, Josif Pančić - naučnik koji je najbolje poznavao i opisao floru Srbije i balkanskog poluostrva. Lekar po pozivu, a botaničar po naklonosti. Rođen 5. aprila 1814. godine u Bribiru (kod Senja), osnovnu školu završio je u Gospiću, gimnaziju u Rijeci, a medicinu 1842. godine u Budimpešti.

U Beču se upoznaje sa Vukom Karadžićem, po čijem nagovoru dolazi u Srbiju 1846. godine, gde ostaje do kraja života.

Posećivao je i istraživao mnoge planine tadašnje Kneževine Srbije a najviše se oduševljavao Kopaonikom, na kome je bio 16 puta. (Prvi put 1851. godine, a poslednji 1886. godine u 72. godini života).

Po povratku sa Kopaonika gde je bio sa "licejcima" obratio se studentima:

Dopustite mi da se ovom prilikom poslužim lepom osobinom čovečijeg duha i da Vas odvedem u jedan prekrasni kraj Srbije u kome sam često i rado boravio, da mu proučim prirodu, u kome sam svaki put nalazio što god novo da vidim i imao čemu da se divim, koji nisam nikad ostavljao a da ne bi poželeo, da se još jednom tamo povrnem.

Veliku ljubav prema srpskom narodu i nauci, Pančić je iskazao u svojoj želji da bude sahranjen na Kopaoniku.

Želju su mu ispunili planinari Srbije i SANU - 7. jula 1951. godine, kada su zemne ostatke njegove i supruge Mileve, sahranili u kovčegu od Pančićeve omorike u mauzoleju, na vrhu Kopaonika koji od toga vremena nosi ime Pančićev vrh (2017 mnm) - dotle je bio Milanov vrh (po kralju Milanu).

Sagledavajući uslove pod kojima se Josif Pančić bavio istraživanjem i na koji je način putovao po Srbiji (Srbija nije imala u to doba železnicu), sa slabom putnom mrežom, izražavamo poštovanje i divljenje velikanu naše nauke.

Citat sa Pančićevog mauzoleja:

Ostvarujemo zavet Pančićev. Prenosimo ga da ovde večno počiva. Objavljujemo njegovu poruku upućenu srpskoj omladini: "Da će tek dubokim upoznavanjem i proučavanjem prirode naše zemlje pokazati koliko voli i poštuje svoju otadžbinu".

7.7.1951. godine,
Srpska akademija nauka Univerzitet u Beogradu,
Planinarski savez NRS.

Pogledajte satelitski snimak i lokaciju:


Komentari (2)
lignjoslava
17.06.2018 | 17:18


Nije moglo ni pre 15 godina. Ali čula sam da su neki išli sa donje strane gde postoji kozja stazica. Ipak, neka hvala. Ne može se gore prići, ne zbog vojske, nego zbog bombi koje su okolo, a niko ne zna gde. Znati i sami da su i obučeni stradali zbog istih. nadam se da će jednog dana prilaz biti moguć, jer je i meni to davna želja. Pozdrav
AN
14.06.2018 | 10:28


Ne mogu da verujem da zbog vojske nisam mogao da dođem do mauzoleja, koji sam toliko želeo da vidim?!
Jedna od znamenitih ličnosti Srbije, sahranjena u mauzoleju na vrhu planine - koji nije moguće posetiti?
Pa zar se niko do sada nije setio i sa vojskom dogovorio prolaz do njega, pobogu?
Čemu služi mauzolej? Nama? Vojsci?
Nikome.
Siromah čovek, da je znao da će ovako biti - nikada ne bi poželeo da bude gore.
Napišite komentar (2)
busy