Do 2005. godine, izgradnja skijališta Kopaonik bila je zasnovana na jedinstvenom planu, te su kapaciteti žičara i staza bili su uglavnom usklađeni. Brzine nekadašnjih žičara odgovarale su prosečnoj brzini spuštanja skijaša srednjeg nivoa znanja od oko 10 km/h i sa njihovim kapacitetom bio je usklađen i kapacitet staza. Od 2005. godine kada se otpočelo sa instaliranjem žičara nove generacije, zbog veće brzine i kapaciteta novih žičara poremećen je i balans kapaciteta staza i žičara, jer dinamika proširenja postojećih i izgradnje novih staza nije pratila instaliranje žičara, odnosno kapacitet staza je sve više zaostajao za kapacitetom žičara. Zato su proširenje postojećih i izgradnja novih ski-staza uz postojeće žičare prioriteti skijališta Kopaonik.
Aprila meseca 2016. godine, na zahtev JP "Skijališta Srbije", Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije sačinio je Razvojni projekat Ski centra Kopaonik. Tada je formiran model uravnoteženja kapaciteta žičara i ski-staza koji ogovara postojećem stanju skijaške klijentele, fizičko-geografskim uslovima i izgrađenosti žičara i staza. Ovaj model korespondira sa modelima koji su najčešće u upotrebi na Alpima.
Model iz Razvojnog projekta se bavi proračunom kapaciteta i dimenzija (dužine i površine) potrebnih ski-staza uz sagrađenu žičaru sa tehničkim performansama - horizontalnom i kosom dužinom, visinskom razlikom, brzinom u m/s i kapacitetom uspona/čas.
Iz količnika brzine
žičare (m/h) i kose dužine žičare u m dobija se broj okreta žičare na
sat. Iz količnika kapaciteta žičare (uspona/čas) i broja okreta žičare
na sat dobija se broj skijaša po jednom okretu. Broj skijaša po jednom
okretu žičare pomnožen sa koeficijentom/količnikom razlike u brzini
žičare i prosečne brzine spuštanja skijaša daje kapacitet staza uz
žičaru meren brojem jednovremenih skijaša.
U slučaju jednake brzine žičare i brzine spuštanja skijaša (okvirno po 10 km/h) koeficijent razlike u brzini je 1 (približno kao na skijalištu do 2005. sa žičarama starije generacije), a sa brzinom žičara nove generacije od 18 km/h i neizmenjenom prosečnom brzinom spuštanja skijaša od 10 km/h koeficijent je 1,8.
Prosečnu brzinu domaćih rekreativnih skijaša u Srbiji potkrepljuju podaci (procena Ecosign-a) da je čak 85% skijaša na sledećim nivoima skijaške veštine: početni, viši početni, niži srednji i srednji, a samo 15% skijaša na nivoima viši srednji, napredni i eksperti (u odnosu na idealne odnose od 65:35% koji se postižu u Evropi). Prema standardima Švajcarskog saveza ski-škola, prosečne brzine spuštanja alpskih rekreativnih skijaša su: za početnike 6-10 km/h, za srednje 11-20 km/h i za dobre 24-30 km/h (ovi poslednji mogu da se kreću i većim brzinama, ali su zbog bezbednost ostalih skijaša ograničeni na brzinu od 30 km/h). S obzirom da se zbog napretka tehnike skijanja i ski opreme podiže nivo skijaške veštine, u budućim obračunima kapaciteta domaćih ski-staza treba računati sa prosečnim brzinama skijaša većim od 10 km/h.
Za dimenzionisanje staza na osnovu njihovog kapaciteta
neophodno je prethodno trasirati njihove pravce i odrediti težine
(plave, crvene ili crne). Ukupna površina staza dobija se kao proizvod
kapaciteta staza i normativa površine staze po skijašu, zavisno od
težine staze (po normativima iz Pravilnika): 400 m2/skijašu za plave,
500 m2/skijašu za crvene i 666 m2/skijašu za crne staze).
Primer kapaciteta i dimenzija ski-staza uz novi šestosed "Krčmar" (kosa dužina žičare 1.995m, visinska razlika žičare i staza 471m, brzina žičare 18.000m/h, prosečna brzina spuštanja rekreativnih skijaša 10.000m/h i kapacitet žičare 2.400 uspona/h) po ovom modelu je:
Aprila meseca 2016. godine, na zahtev JP "Skijališta Srbije", Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije sačinio je Razvojni projekat Ski centra Kopaonik. Tada je formiran model uravnoteženja kapaciteta žičara i ski-staza koji ogovara postojećem stanju skijaške klijentele, fizičko-geografskim uslovima i izgrađenosti žičara i staza. Ovaj model korespondira sa modelima koji su najčešće u upotrebi na Alpima.
Model iz Razvojnog projekta se bavi proračunom kapaciteta i dimenzija (dužine i površine) potrebnih ski-staza uz sagrađenu žičaru sa tehničkim performansama - horizontalnom i kosom dužinom, visinskom razlikom, brzinom u m/s i kapacitetom uspona/čas.
U slučaju jednake brzine žičare i brzine spuštanja skijaša (okvirno po 10 km/h) koeficijent razlike u brzini je 1 (približno kao na skijalištu do 2005. sa žičarama starije generacije), a sa brzinom žičara nove generacije od 18 km/h i neizmenjenom prosečnom brzinom spuštanja skijaša od 10 km/h koeficijent je 1,8.
Prosečnu brzinu domaćih rekreativnih skijaša u Srbiji potkrepljuju podaci (procena Ecosign-a) da je čak 85% skijaša na sledećim nivoima skijaške veštine: početni, viši početni, niži srednji i srednji, a samo 15% skijaša na nivoima viši srednji, napredni i eksperti (u odnosu na idealne odnose od 65:35% koji se postižu u Evropi). Prema standardima Švajcarskog saveza ski-škola, prosečne brzine spuštanja alpskih rekreativnih skijaša su: za početnike 6-10 km/h, za srednje 11-20 km/h i za dobre 24-30 km/h (ovi poslednji mogu da se kreću i većim brzinama, ali su zbog bezbednost ostalih skijaša ograničeni na brzinu od 30 km/h). S obzirom da se zbog napretka tehnike skijanja i ski opreme podiže nivo skijaške veštine, u budućim obračunima kapaciteta domaćih ski-staza treba računati sa prosečnim brzinama skijaša većim od 10 km/h.
Primer kapaciteta i dimenzija ski-staza uz novi šestosed "Krčmar" (kosa dužina žičare 1.995m, visinska razlika žičare i staza 471m, brzina žičare 18.000m/h, prosečna brzina spuštanja rekreativnih skijaša 10.000m/h i kapacitet žičare 2.400 uspona/h) po ovom modelu je:
Ks = 2.400 : (18.000 : 1.995) h 1,8 = 480 jednovremenih skijaša. Dakle, 480 (skijaša) x 500 (m2 po skijašu na crvenoj stazi) = 240.000 m2 (24 ha)
Za postojeću dužinu staze uz šestosed "Krčmar“ od 2.020m, potrebno je ostvariti prosečnu širinu staze od 119m, ili formirati dve staze prosečne širine po 59,5m, ili povećati dužine staza uz smanjenje širina, zavisno od terenskih uslova.
Nakon izrade Razvojnog projekta JP “Skijališta Srbije” su 16.1.2017. godine raspisala javne nabavke “Izrada Urbanističkog projekta za lokaciju proširenja ski staze Krčmar” i “Izrada Projekta preparcelacije sa projektom i radovima geodetskog obeležavanja za lokaciju proširenja ski staze Krčmar”.
Potom su prikupljene sve potrebne dozvole i 16.5.2018. godine JP "Skijališta Srbije" su raspisala tender za izgradnju nove staze na lokaciji Krčmar. Nova ski staza Krčmar biće trasirana paralelno sa postojećom stazom (gledano odozdo na gore - levo od postojeće staze), dužine je oko 1500m, širine do 60m. Stara i nova staza će biti odvojene vetroustavima, a na drugoj granici nove staze će takođe biti izgrađeni vetroustavi. U donjem delu staza se uliva u postojeću stazu, na raskrsnici sa ski putem ka polaznoj stanici žičare Duboka 1 (kod stare međustanice).
Odobrenje za izgradnju staze, od nadležnog ministarstva, dobijeno je 28.1.2019. godine. Iako je teren oko Krčmara očišćen od zaostalih kasetnih bombi, tokom maja meseca 2019. godine obezbeđen je i pirotehnički nadzor. Konačno, u junu mesecu počeli su i prvi radovi na izgradnji nove staze. Rok za završetak radova je bio 50 kalendarskih dana od uvođenja u posao, odnosno preciznije radovi su završeni avgusta 2019. godine.
Kategorija nove staze je srednje teška, odnosno crvena. Nažalost za ovu sezonu nije bilo predviđeno pokrivanje nove staze sistemom za veštački sneg. Iz tog razloga staza je aktivirana u rad tek 1. februara 2020. godine, sa izuzetkom prvih 150 metara staze.
Za postojeću dužinu staze uz šestosed "Krčmar“ od 2.020m, potrebno je ostvariti prosečnu širinu staze od 119m, ili formirati dve staze prosečne širine po 59,5m, ili povećati dužine staza uz smanjenje širina, zavisno od terenskih uslova.
Nakon izrade Razvojnog projekta JP “Skijališta Srbije” su 16.1.2017. godine raspisala javne nabavke “Izrada Urbanističkog projekta za lokaciju proširenja ski staze Krčmar” i “Izrada Projekta preparcelacije sa projektom i radovima geodetskog obeležavanja za lokaciju proširenja ski staze Krčmar”.
Potom su prikupljene sve potrebne dozvole i 16.5.2018. godine JP "Skijališta Srbije" su raspisala tender za izgradnju nove staze na lokaciji Krčmar. Nova ski staza Krčmar biće trasirana paralelno sa postojećom stazom (gledano odozdo na gore - levo od postojeće staze), dužine je oko 1500m, širine do 60m. Stara i nova staza će biti odvojene vetroustavima, a na drugoj granici nove staze će takođe biti izgrađeni vetroustavi. U donjem delu staza se uliva u postojeću stazu, na raskrsnici sa ski putem ka polaznoj stanici žičare Duboka 1 (kod stare međustanice).
Kategorija nove staze je srednje teška, odnosno crvena. Nažalost za ovu sezonu nije bilo predviđeno pokrivanje nove staze sistemom za veštački sneg. Iz tog razloga staza je aktivirana u rad tek 1. februara 2020. godine, sa izuzetkom prvih 150 metara staze.
Staza zadovoljava FIS standard za ženski spust i muški super G.
Nakon izgradnje gornjeg dela, plan je i da se donji najstrmiji deo staze takođe adekvatno proši.
I na kraju da podesetimo da je za izgradnju i proširenje, koje je Razvojnim projektom Ski centra Kopaonik utvrđeno kao moguće, potrebna saglasnost Zavoda za
zaštitu prirode, kao i Šumarskog republičkog inspektora, Nacionalnog
parka Kopaonik, a Skijališta su dužna da nadoknade desetostruku vrednost
prosečene drvne mase.
 jun 2019. |
 jun 2019. |
 jun 2019. |
 jun 2019. |
 jun 2019. |
 jun 2019. |
 jun 2019. |
 jun 2019. |
 jun 2019. |
 jun 2019. |
 jun 2019. |
 jun 2019. |
 jun 2019. |
 jun 2019. |
 jun 2019. |
 jun 2019. |
 jun 2019. |
 jun 2019. |
 avgust 2019. |
 avgust 2019. |
 avgust 2019. |
 avgust 2019. |
 avgust 2019. |
 septembar 2019. |
 septembar 2019. |
 septembar 2019. |
 septembar 2019. |
 septembar 2019. |
 septembar 2019. |
 februar 2020. |
 februar 2020. |
 februar 2020. |
 februar 2020. |
 februar 2020. |
 februar 2020. |
 februar 2020. |
 februar 2020. |
 februar 2020. |
 februar 2020. |
 februar 2020. |
Pogledajte još:
- U planu 4.5 km novih staza >>>
- U planu nova staza na lokaciji Duboka 2 >>>
- Kopaonik dobija pet novih i proširenje jedne postojeće staze >>>
- Završene dve nove staze na Gvozdcu >>>
- Uklonjeni ski lift Ledenice seli na lokaciju prema Vikend naselju >>>
- InfoKOP inicijativa za nove staze na Kopaoniku >>>
| Tweet |
Komentari (18)
@sten
Izvini molim te što sam te shvatio da iskreno pitaš za neki savet. Nisam provalio da je ironija pa sam ti dao savet onako kako bih ja voleo da meni neko pomogne. Nema potrebe još da mi objašnjavaš "za moju informaciju", ja ću pitati kad mi nešto ne bude jasno i to bez ironije."Za moju informaciju" me baš briga koliko dugo dolaziš na Kop, jer zaista ne vidim kako bi ta informacija bilo kome mogla da pomogne. Moje izvinjenje nije ironija i zaista te molim da zaboraviš da sam ti se obratio. Idemo dalje.
Izvini molim te što sam te shvatio da iskreno pitaš za neki savet. Nisam provalio da je ironija pa sam ti dao savet onako kako bih ja voleo da meni neko pomogne. Nema potrebe još da mi objašnjavaš "za moju informaciju", ja ću pitati kad mi nešto ne bude jasno i to bez ironije."Za moju informaciju" me baš briga koliko dugo dolaziš na Kop, jer zaista ne vidim kako bi ta informacija bilo kome mogla da pomogne. Moje izvinjenje nije ironija i zaista te molim da zaboraviš da sam ti se obratio. Idemo dalje.
@aleksandar nsg
ok, znaci na stazama je pustos radnim danima i u januaru, a guzva je samo za raspust. Hvala ti na savetu za web-camere i na savetu da zovem jat nisam se toga setio.
Za tvoju informaciju: svake godine zadnjih 15 godina dolazim na kop i skijao sam u svim periodima. Prosle godine sam bio u januaru u nedelji pre raspusta i od srede su ljudi poceli masovno da dolaze(na staze).
Skijao sam jos u periodu centra jednosed, centra dvosed, tanjira na dubokoj, sidra na gvozdcu, samo tanjira na rtnju, itd itd.. Od tada do danas kapacitet zicara je povecan x15 (gvozdac, krcmar...) plus je brzina takodje povecana x10.
Skijao sam jos u periodu kada nije bilo: smestaja na jarmu, rtnja 2, rtanj kucica, smestaja dolly bell.., plus nije bilo nadogradnji konaka, rtnja, granda..., plus nije bilo masovne nadogradnje privatnog smestaja u centru, plus vikend naselje je bilo duplo manje.
A koliko su povecani kapaciteti staza: ponovo je otvoren krcmar posle nato bombardovanja (bravo ali ta staza je i radila 90ih), krst - staza za tri zavoja, gobelja - to je ok, produzenje gvozdca - smesno iz ugla skijanja, iz ugla bezbednosti bravo, sta jos.. marine vode druga strana, produzenje suncane doline - smesno, i ima mozda jos nesto ...
Samo hocu da kazem da su smestajni kapaciteti ultraplikovani, da su kapaciteti zica ultraplikovani, a kapaciteti staza i ugla skijanja zanemarljivo povecani. Recicu da nije guzva u odnosu na raspust i na vikende u periodu feb-mart, ali za mene je i dalje guzva na stazama a to pricam jer samo zelim da povecaju i prosire staze, pa i zbog bezbednosti. I pamtim Kopaonik iz perioda kada su bile velike guzve na malom broju starih zica ali zato je skijanje bilo bolje. Sada je cekanje na zicu dobro-odlicno ali je skijanje moram da kazem sve gore, a ipak dolazim da se skijam.
Da ponovim samo zelim (i nadam se) da povecaju i prosire staze.
ok, znaci na stazama je pustos radnim danima i u januaru, a guzva je samo za raspust. Hvala ti na savetu za web-camere i na savetu da zovem jat nisam se toga setio.
Za tvoju informaciju: svake godine zadnjih 15 godina dolazim na kop i skijao sam u svim periodima. Prosle godine sam bio u januaru u nedelji pre raspusta i od srede su ljudi poceli masovno da dolaze(na staze).
Skijao sam jos u periodu centra jednosed, centra dvosed, tanjira na dubokoj, sidra na gvozdcu, samo tanjira na rtnju, itd itd.. Od tada do danas kapacitet zicara je povecan x15 (gvozdac, krcmar...) plus je brzina takodje povecana x10.
Skijao sam jos u periodu kada nije bilo: smestaja na jarmu, rtnja 2, rtanj kucica, smestaja dolly bell.., plus nije bilo nadogradnji konaka, rtnja, granda..., plus nije bilo masovne nadogradnje privatnog smestaja u centru, plus vikend naselje je bilo duplo manje.
A koliko su povecani kapaciteti staza: ponovo je otvoren krcmar posle nato bombardovanja (bravo ali ta staza je i radila 90ih), krst - staza za tri zavoja, gobelja - to je ok, produzenje gvozdca - smesno iz ugla skijanja, iz ugla bezbednosti bravo, sta jos.. marine vode druga strana, produzenje suncane doline - smesno, i ima mozda jos nesto ...
Samo hocu da kazem da su smestajni kapaciteti ultraplikovani, da su kapaciteti zica ultraplikovani, a kapaciteti staza i ugla skijanja zanemarljivo povecani. Recicu da nije guzva u odnosu na raspust i na vikende u periodu feb-mart, ali za mene je i dalje guzva na stazama a to pricam jer samo zelim da povecaju i prosire staze, pa i zbog bezbednosti. I pamtim Kopaonik iz perioda kada su bile velike guzve na malom broju starih zica ali zato je skijanje bilo bolje. Sada je cekanje na zicu dobro-odlicno ali je skijanje moram da kazem sve gore, a ipak dolazim da se skijam.
Da ponovim samo zelim (i nadam se) da povecaju i prosire staze.
@sten
Pitaš kad je slaba posećenost. Odgovor je upravo sad. Kraj januara je prilična pustoš. Kad prođe raspust u februaru pa do kraja sezone radnim danima, isto tako. Ako nisi bio u tim periodima, pogledaj kamere. To što je smeštaj i tada skup, je i za mene neobjašnjivo ali je sigurno da hoteli nisu puni, lično sam se uverio, pogledaj na šta liči parking na Kopu ovih dana. Eto, JAT daje popust od 25% ali pozovi ih i videćeš da ima mesta koliko hoćeš.
Da je prosecanje novih staza neophodno, naročito na Krčmaru je nesporno jer onakva žičara kad bi vukla punim kapacitetom, na stazi bi trebalo otvoriti trauma centar. A šteta je da se kapacitet ne poveća jer je Krčmar odlično pozicioniran.
Pitaš kad je slaba posećenost. Odgovor je upravo sad. Kraj januara je prilična pustoš. Kad prođe raspust u februaru pa do kraja sezone radnim danima, isto tako. Ako nisi bio u tim periodima, pogledaj kamere. To što je smeštaj i tada skup, je i za mene neobjašnjivo ali je sigurno da hoteli nisu puni, lično sam se uverio, pogledaj na šta liči parking na Kopu ovih dana. Eto, JAT daje popust od 25% ali pozovi ih i videćeš da ima mesta koliko hoćeš.
Da je prosecanje novih staza neophodno, naročito na Krčmaru je nesporno jer onakva žičara kad bi vukla punim kapacitetom, na stazi bi trebalo otvoriti trauma centar. A šteta je da se kapacitet ne poveća jer je Krčmar odlično pozicioniran.
Slažem se i mislim da je Skijalište ubolo u centar problema, ali mislim da nisu na pravom putu da se problemi reše. Pre svega treba raditi na malim ali brzim i ne mnogo skupim zahvatima, a da donesu mnogo poboljšanja. Pa onda na veće projekte.
1. Hitno postaviti vučake izmedju Bele reke 2 i veze za Kneževe bare i Ledenice.
2. Bela reka mora da radi od 8:15 do 16:45.
Znam mnogo ljudi koji iz Brzeća neće da idu Belom rekom, jer ne žele da se guraju gore, i žele da skijaju full radni dan. Ovako im je skraćeno skijanje min sat vremena.
3. Osnežiti Belu reku, makar gornji deo. Suguran sam da bi masa skijaša skijala tamo, i rasteretilo ostale staze. Ne verujem da je problem ratraka da radi tu stazu. Video sam mnogo mnogo težih terena u Alpima pa se rade bez problema, Saslong na primer..., da ne pominjem 3Valles.
Aktiviranje u punom smislu Bele reke, što bi olakšalo gužvu u centru u svakom pogledu. Parking pre svega.
4. Veštačko osnežavanje pod hitno na stazama gde ga sad nema, Centar 4 i 4a, Gobelja...
5. Ako nije isplativa gondola iz Brzeća, onda zamena Bele reka sa četvorosedom i produženje do Karamana.
6. Žičara za vikend naselje.
7. Nove stare na potezu Velika - Mala Gobelja.
Stvari poredjane po prioritetima i finansijskom aspektu.
Toliko
1. Hitno postaviti vučake izmedju Bele reke 2 i veze za Kneževe bare i Ledenice.
2. Bela reka mora da radi od 8:15 do 16:45.
Znam mnogo ljudi koji iz Brzeća neće da idu Belom rekom, jer ne žele da se guraju gore, i žele da skijaju full radni dan. Ovako im je skraćeno skijanje min sat vremena.
3. Osnežiti Belu reku, makar gornji deo. Suguran sam da bi masa skijaša skijala tamo, i rasteretilo ostale staze. Ne verujem da je problem ratraka da radi tu stazu. Video sam mnogo mnogo težih terena u Alpima pa se rade bez problema, Saslong na primer..., da ne pominjem 3Valles.
Aktiviranje u punom smislu Bele reke, što bi olakšalo gužvu u centru u svakom pogledu. Parking pre svega.
4. Veštačko osnežavanje pod hitno na stazama gde ga sad nema, Centar 4 i 4a, Gobelja...
5. Ako nije isplativa gondola iz Brzeća, onda zamena Bele reka sa četvorosedom i produženje do Karamana.
6. Žičara za vikend naselje.
7. Nove stare na potezu Velika - Mala Gobelja.
Stvari poredjane po prioritetima i finansijskom aspektu.
Toliko
Biznis vertikalnog transporta sam po sebi nije unosna investicija ali u ukupnom zbiru daje veliku dobit za zajednicu, drzavu itd. Vecina ski centara na Alpima nije nikada isplatila dividende svojim akcionarima, prosto usavrsavanje infrastrukture iziskuje da se sva dobit reinvestira dalje a najvise zbog konkurencije medju ski centrima.
Naravno najvecu dobit imaju sekundarne aktivnosti u ski centrima, prodavnice, rente, hoteli, restorani, kafici, ski skole itd. "Napolje" su najcesce bas ovi subjekti i akcionari u ski centrima i ne zanima ih profit iz primarne aktivnosti (vertikalnog transporta) ski centra.
Zato, ne verujem da bilo koga interesuje da "kupi" Skijalista Srbije (ako ima mozga!), sa druge strane mnogo je isplativije raditi ono sto se sada radi, graditi zgrade sa apartmanima i prodavati ih, to je najbrze vracena investicija sa najvecim prihodima na planini. A dalje slede ostale aktivnosti koje sam naveo (hoteli, restorani, kafici, prodavnice, rente, ski skole itd), privatni parkinzi/garaze
Naravno najvecu dobit imaju sekundarne aktivnosti u ski centrima, prodavnice, rente, hoteli, restorani, kafici, ski skole itd. "Napolje" su najcesce bas ovi subjekti i akcionari u ski centrima i ne zanima ih profit iz primarne aktivnosti (vertikalnog transporta) ski centra.
Zato, ne verujem da bilo koga interesuje da "kupi" Skijalista Srbije (ako ima mozga!), sa druge strane mnogo je isplativije raditi ono sto se sada radi, graditi zgrade sa apartmanima i prodavati ih, to je najbrze vracena investicija sa najvecim prihodima na planini. A dalje slede ostale aktivnosti koje sam naveo (hoteli, restorani, kafici, prodavnice, rente, ski skole itd), privatni parkinzi/garaze
vest od 27.11.2012
"Na žalost, još uvek nije usaglašeno sa Zavodom za zaštitu prirode izvođenje radova na novim stazama 6b, 6c, 7b, 7c, 20c, kao i za ski staze 21b, 21c, 21d , 21e, 21f za koje smo dobili negativan odgovor."
Sve prioritet za prioritetom.... Daj bre ljudi stavite bar mobilne W.C. u dolini ako niste u stanju da nesto bolje napravite. Ljudi vam uriniraju po celoj planini. Znam, sad bi bio odgovor : po master planu predvidjen je toalet na Panciću 2067. Kante za otpatke koje će da se prazne. Daj pošaljite jednog čoveka u FR nek vidi kako to izgleda tamo i copy-paste.
"Na žalost, još uvek nije usaglašeno sa Zavodom za zaštitu prirode izvođenje radova na novim stazama 6b, 6c, 7b, 7c, 20c, kao i za ski staze 21b, 21c, 21d , 21e, 21f za koje smo dobili negativan odgovor."
Sve prioritet za prioritetom.... Daj bre ljudi stavite bar mobilne W.C. u dolini ako niste u stanju da nesto bolje napravite. Ljudi vam uriniraju po celoj planini. Znam, sad bi bio odgovor : po master planu predvidjen je toalet na Panciću 2067. Kante za otpatke koje će da se prazne. Daj pošaljite jednog čoveka u FR nek vidi kako to izgleda tamo i copy-paste.
Е ово су праве калкулације, прорачуни и планирање.
Надам се да ће проширити у склопу овога и ону уску деоницу након скретања за Дубоку.
Такође надам се да ће СС оваквим истим калкулацијама, прорачунима и планирањем пропратити проширење квадратуре стаза својим калкулацијама, прорачунима и планирањем колико је додатно потребно рада, механизације, материјала и опреме за припрему стаза (систем за вештачко оснежавање, додатни ратраци, одржавање зеленила и друго).
Надам се да ће проширити у склопу овога и ону уску деоницу након скретања за Дубоку.
Такође надам се да ће СС оваквим истим калкулацијама, прорачунима и планирањем пропратити проширење квадратуре стаза својим калкулацијама, прорачунима и планирањем колико је додатно потребно рада, механизације, материјала и опреме за припрему стаза (систем за вештачко оснежавање, додатни ратраци, одржавање зеленила и друго).
@aleksandar nsg
Preko potrebno je prosecanje novih staza jer su smestajni kapaciteti iz godine u godinu sve veci i veci.
Treba zaboraviti na Bele reke za skijanje - a imao sam srece pa sam vozio par puta:
1. dok nema sistema za vestacko osnezavanje,
2. jer levak ne moze da se resi (da li ratrak sa vitlom ako radi uopste moze da prodje levak???), pominjana je i rekonfiguracija i zaobilazenje levka ili prerada levka.
3. dok se ne instalira vucak od ledenica do pocetka bele reke s obzirom da je 'blagi' uspon u pitanju
Takodje voleo bih da znam koje su to nedelje kada je 'slaba' posecenost da dodjem tada i da skijam (decembar ne racunam posto rade 2 zice do nove godine). Da je slaba posecenost i cene smestaja bi bile manje, a cene su horor kraj decembar - sredina marta. Mada bih platio i vecu cenu smestaja da je manje skijasa na stazi.
Preko potrebno je prosecanje novih staza jer su smestajni kapaciteti iz godine u godinu sve veci i veci.
Treba zaboraviti na Bele reke za skijanje - a imao sam srece pa sam vozio par puta:
1. dok nema sistema za vestacko osnezavanje,
2. jer levak ne moze da se resi (da li ratrak sa vitlom ako radi uopste moze da prodje levak???), pominjana je i rekonfiguracija i zaobilazenje levka ili prerada levka.
3. dok se ne instalira vucak od ledenica do pocetka bele reke s obzirom da je 'blagi' uspon u pitanju
Takodje voleo bih da znam koje su to nedelje kada je 'slaba' posecenost da dodjem tada i da skijam (decembar ne racunam posto rade 2 zice do nove godine). Da je slaba posecenost i cene smestaja bi bile manje, a cene su horor kraj decembar - sredina marta. Mada bih platio i vecu cenu smestaja da je manje skijasa na stazi.
Nema od te privatizacije koristi za nas skijaše. U tom slučaju, profit se maximizira a troškovi minimizuju. Znači tek onda ne bi bilo ulaganja ali bi zato cena ski karte bila tačno onoliko koliko im treba da bi kao dobro zaradili. Vlada i dalje pokriva gubitke koje prave skijališta (oni imaju gubitke jer otplaćuju kredite za nove žičare) a privatni vlasnik bi mogao ili da podigne cenu karte ili da ne ulaže ništa (ili oba rešenja).
Što se tiče popusta radnim danom, to je već bilo pre 5 godina , u periodu posle 10. marta za ski karte kupljene počev od četvrtka.
Kad smo kod proširenja krčmara, nema od toga ništa jer zavod za zaštitu neće dati da se bilo šta novo radi tamo. Već postoji jedno njihovo mišljenje od prosle ili pretprošle godine na istu temu. Ne znam zašto se poteže opet isto pitanje.
Što se tiče popusta radnim danom, to je već bilo pre 5 godina , u periodu posle 10. marta za ski karte kupljene počev od četvrtka.
Kad smo kod proširenja krčmara, nema od toga ništa jer zavod za zaštitu neće dati da se bilo šta novo radi tamo. Već postoji jedno njihovo mišljenje od prosle ili pretprošle godine na istu temu. Ne znam zašto se poteže opet isto pitanje.
Dobar tekst. Ali evo do danas sa 62 cm snega od početka sezone nisu puštene staze koje su severno orjentisane 4,4a,4d, da ne spominjem Bele reke, dobar deo Gobelje ili Sunčanu dolinu. Ništa ne treba da se proširuje, samo da se srede staze ali to se ne dešava. Kopaoniku je uz to što je navedeno u tekstu potrebno i da se uravnoteži posećenost a to je moguće racionalnom cenom ski pasa. Kako bi se drugačije opisala ona gužva na ski openingu. Eto probajte eksperimentalno da jednu ili dve nedelje skinete cenu pasa na 50% radnim danom u periodu kad je sigurno mala posećenost pa ćete da vidte napredak. Sigurno bi značajno bilo i da se više poradi na tome da hoteli ponude pakete u kojima je uključen ski pas. Oni to ne mogu bez aktivnog učešća Skijališta. Nisam ja nikakav ekonomista, sve što pričam je iz ugla zaljubljenika u skijanje koji bi došao 7-8 puta u sezoni umesto sadašnjih 1-2 puta. Do vas je da mi prodate ski pas a vi to sada ne činite.
Moze. Spoj je baš na tom mestu. Uz malo pažnje na ukrstanju, pređe se preko starog dela i to je to. Nije mnogo strmo.