Severna granica masiva odvojena je od masiva planine Željin Jošaničkom rekom i Kozničkom rekom.
Istočna strana omeđena je dolinom reke Rasine i Toplice.
Obrisi reljefa Visokog Kopaonika stvoreni su kroz geološko vreme od pre 70 miliona godina kada su starije sedimentne stene zahvaćene snažnim tektonskim pokretima i isprobijane vulkanskom aktivnošću sa utiskivanjem i izlivanjem magmatskih stenskih kompleksa.
Zbog toga Kopaonik karakteriše raznovrsna geološka građa sa stenama različitog nastanka i starosti (graniti, serpentiniti, škriljci, mermeri, andeziti, krečnjaci).
Klima Kopaonika obeležena je sa blizu 200 sunčanih dana godišnje zbog čega sa pravom nosi naziv "planina sunca". Južni položaj masiva, zaravnjenost i otvorenost terena sprečava dugotrajno zadržavanje oblačnosti nad planinom. Hladni i teži vazduh kreće se okolnim dolinama i kotlinama tako da zimske temperature nisu mnogo niske. Kopaonik ima subalpsku klimu. Srednja godišnja temperatura Ravnog Kopaonika je 3,7°C.
Rudna bogatstva podarila su ime Kopaoniku, gde se odvajkada kopala ruda.
Vulkanska aktivnost i proboji vrelih mineralnih rastopa izazvali su promene na okolnim starijim stenama usled visokih temperatura i snažnih pritisaka. Tako je nastala "Kopaonička rudna oblast" sa velikim brojem rudnika od najstarijih vremena.
Termomineralni izvori - banje javljaju se u širem i neposrednom podgorju Kopaonika. Pored poznatih lečilišta Vrnjačke Banje, Mataruške Banje, Sijarinske Banje u području Kopaonika nalaze se izvori Jošaničke Banje (t° 78°C), Lukovska Banja (t° 36°-56°C) i Kuršumlijska Banja (38° -57°C).
Pored termalnih voda na Kopaoniku se nalaze hladne lako mineralizovane vode. To su pre svega blago radioaktivni izvori Krčmar vode i Marine vode na visinama od 1700 - 1950 m.
| Tweet |
