Programski odbor predvideo je raspravu u okviru tri teme:
3. mart 2015: Igrati da bi se pobedilo umesto igrati da bi se igralo
4. mart 2015: Nacionalna strategija ekonomskog i socijalnog razvoja: Srbija 2015-30
5. mart 2015: Industrijske politike: nova platforma za vođenje ekonomske politike i ključne mere
Zbog čega je važno afirmisati značaj strategijskog pristupa za razvoj privrede Srbije? Odgovor proističe iz neophodnosti restrukturiranja nemoćne i raštimovane privrede kako bi se omogućio opstanak i prosperitet države. To nije lak zadatak, naročito imajući u vidu trenutnu stratešku poziciju, nizak nivo ekonomskih rezultata, kao i okruženje brzih i radikalnih promena.
Privreda Srbije je ne samo nedovoljno razvijena, već i sa kašnjenjem u procesu tranzicije prema stanju veće ekonomske razvijenosti. Zbog kašnjenja u geopolitičkom pozicioniranju, zemlja je ostala „zaglavljena“ u prostoru i vremenu. Analiza strategijske pozicije upućuje na dominantan uticaj pretnji u odnosu na šanse. Najveće pretnje dolaze sa strane strukturnih neravnoteža, kao što su makroekonomski deficiti, cenovni dispariteti, visoka cena kapitala i precenjen devizni kurs. Kada je privreda u neravnoteži i kada zavisi od uvoza i duga, ona izvesno rizikuje da postane talac finansijalizacije, najveće zablude neoliberalne ekonomske doktrine, koja na razne načine potkopava ekonomiju i dovodi je u stanje raštimovanosti.
U okruženju brzih i radikalnih promena za privredu koja se nalazi na ekonomski neodrživoj putanji, rizik pojave negativnog scenarija je ne samo visok, već i u porastu. Bežeći od bankrotstva, gotovo svaka vlada u Srbiji prolazi kroz iskustvo „kliničke smrti“. Međutim, iskustvo kliničke smrti trebalo bi shvatiti kao mogućnost za katarzu koja može da doprinese otkrivanju kreativnih načina za rešavanje problema.
Strateška fleksibilnost postaje osnovna kompetencija u uslovima kada se pozicija između učesnika u globalnoj konkurentskoj utakmici učestalo menja. Suština više nije u tome šta je pravi potez, već šta mora da se uradi na pravi način. U novim uslovima uloga vlade nije samo da ostvari bolje geopolitičko pozicioniranje eksterno i održi političku stabilnost interno, već i dominantno, da podstakne razvoj adekvatnog modela održivog rasta i odgovarajuće platforme za vođenje ekonomskih politika. Ortodoksni model vođenja ekonomskih politika u Srbiji je duboko ukorenjen tako da je za preokret potreban potpuno nov model koji je u stanju da obezbedi prilagođavanje promenama. Ovogodišnji forum je posvećen formulisanju tog modela.
Suština nove teorijske platforme je u sveobuhvatnom restrukturiranju, na makro i mikro nivou, kao i donošenju strateških odluka koje će omogućiti otklanjanje skrivenih pukotina sistema i priliv investicija u sektore razmenljivih proizvoda. U tom procesu mere štednje se ne mogu izbeći. Međutim, one nisu dovoljne za promenu status quo.
U potrazi za rešenjem, klatno ne može da se pomeri od jednog ekstremnog institucionalnog izbora ka drugom, od pretpostavke da je tržište najbolji regulator ka pretpostavci da je država jedini donosilac odluka. Poslednja razmatranja neoliberalne ekonomske doktrine, odgovarajućeg modela razvoja i platforme za vođenje ekonomskih politika pokazala su da su se najveći prodori u ekonomskoj teoriji desili na polju integracije makroekonomskih politika i industrijskih politika. Industrijske politike su suština savremenog pogleda na ekonomiju poznatog kao nova strukturna ekonomska teorija. Parafrazirajući Dž. Stiglica, pitanje za bilo koju vladu nije da li da se angažuje na polju industrijskih politika, već kako da to učini ispravno. Neoliberalna ekonomska doktrina ne sme više nikada biti alibi za nečinjenja vlade.
Za suočavanje sa novim izazovima neophodna je nacionalna strategija ekonomskog i socijalnog razvoja, kao skup međusobno povezanih mera koje će omogućiti da privreda opstane i prosperira na globalnom tržištu. Da bi bila u stanju da odgovori na izazove, vlada mora da ima odgovornost. Misija vlade u ovom procesu je: igrati da bi se pobedilo, umesto igrati da bi se igralo.
U nadi da ćete preusmeriti svoje obaveze i dati doprinos rešavanju prethodnih pitanja, pozivamo Vas da učestvujete u ovom interaktivnom događaju koji teži da bude praznik za ekonomske teoretičare i praktičare, kao i izvorište konstruktivnih ideja za kreatore ekonomskih politika. Svako delovanje ili nečinjenje u sebi nosi skrivene vrednosti. Ove vrednosti uvek nađu način da se manifestuju.
Kao organizatori Kopaonik biznis foruma, želimo da podstaknemo učešće i saradnju između relevantnih ljudi i ponudimo učesnicima interaktivnu platformu za izlaganja, raspravu, dijalog i širenje ideja. Izbor je na Vama!
Aleksandar Vlahović, predsednik Savez ekonomista Srbije
Prof. Dragan Đuričin, selektor foruma
Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije
3. mart 2015: Igrati da bi se pobedilo umesto igrati da bi se igralo
4. mart 2015: Nacionalna strategija ekonomskog i socijalnog razvoja: Srbija 2015-30
5. mart 2015: Industrijske politike: nova platforma za vođenje ekonomske politike i ključne mere
Zbog čega je važno afirmisati značaj strategijskog pristupa za razvoj privrede Srbije? Odgovor proističe iz neophodnosti restrukturiranja nemoćne i raštimovane privrede kako bi se omogućio opstanak i prosperitet države. To nije lak zadatak, naročito imajući u vidu trenutnu stratešku poziciju, nizak nivo ekonomskih rezultata, kao i okruženje brzih i radikalnih promena.
Privreda Srbije je ne samo nedovoljno razvijena, već i sa kašnjenjem u procesu tranzicije prema stanju veće ekonomske razvijenosti. Zbog kašnjenja u geopolitičkom pozicioniranju, zemlja je ostala „zaglavljena“ u prostoru i vremenu. Analiza strategijske pozicije upućuje na dominantan uticaj pretnji u odnosu na šanse. Najveće pretnje dolaze sa strane strukturnih neravnoteža, kao što su makroekonomski deficiti, cenovni dispariteti, visoka cena kapitala i precenjen devizni kurs. Kada je privreda u neravnoteži i kada zavisi od uvoza i duga, ona izvesno rizikuje da postane talac finansijalizacije, najveće zablude neoliberalne ekonomske doktrine, koja na razne načine potkopava ekonomiju i dovodi je u stanje raštimovanosti.
U okruženju brzih i radikalnih promena za privredu koja se nalazi na ekonomski neodrživoj putanji, rizik pojave negativnog scenarija je ne samo visok, već i u porastu. Bežeći od bankrotstva, gotovo svaka vlada u Srbiji prolazi kroz iskustvo „kliničke smrti“. Međutim, iskustvo kliničke smrti trebalo bi shvatiti kao mogućnost za katarzu koja može da doprinese otkrivanju kreativnih načina za rešavanje problema.
Strateška fleksibilnost postaje osnovna kompetencija u uslovima kada se pozicija između učesnika u globalnoj konkurentskoj utakmici učestalo menja. Suština više nije u tome šta je pravi potez, već šta mora da se uradi na pravi način. U novim uslovima uloga vlade nije samo da ostvari bolje geopolitičko pozicioniranje eksterno i održi političku stabilnost interno, već i dominantno, da podstakne razvoj adekvatnog modela održivog rasta i odgovarajuće platforme za vođenje ekonomskih politika. Ortodoksni model vođenja ekonomskih politika u Srbiji je duboko ukorenjen tako da je za preokret potreban potpuno nov model koji je u stanju da obezbedi prilagođavanje promenama. Ovogodišnji forum je posvećen formulisanju tog modela.
Suština nove teorijske platforme je u sveobuhvatnom restrukturiranju, na makro i mikro nivou, kao i donošenju strateških odluka koje će omogućiti otklanjanje skrivenih pukotina sistema i priliv investicija u sektore razmenljivih proizvoda. U tom procesu mere štednje se ne mogu izbeći. Međutim, one nisu dovoljne za promenu status quo.
U potrazi za rešenjem, klatno ne može da se pomeri od jednog ekstremnog institucionalnog izbora ka drugom, od pretpostavke da je tržište najbolji regulator ka pretpostavci da je država jedini donosilac odluka. Poslednja razmatranja neoliberalne ekonomske doktrine, odgovarajućeg modela razvoja i platforme za vođenje ekonomskih politika pokazala su da su se najveći prodori u ekonomskoj teoriji desili na polju integracije makroekonomskih politika i industrijskih politika. Industrijske politike su suština savremenog pogleda na ekonomiju poznatog kao nova strukturna ekonomska teorija. Parafrazirajući Dž. Stiglica, pitanje za bilo koju vladu nije da li da se angažuje na polju industrijskih politika, već kako da to učini ispravno. Neoliberalna ekonomska doktrina ne sme više nikada biti alibi za nečinjenja vlade.
Za suočavanje sa novim izazovima neophodna je nacionalna strategija ekonomskog i socijalnog razvoja, kao skup međusobno povezanih mera koje će omogućiti da privreda opstane i prosperira na globalnom tržištu. Da bi bila u stanju da odgovori na izazove, vlada mora da ima odgovornost. Misija vlade u ovom procesu je: igrati da bi se pobedilo, umesto igrati da bi se igralo.
U nadi da ćete preusmeriti svoje obaveze i dati doprinos rešavanju prethodnih pitanja, pozivamo Vas da učestvujete u ovom interaktivnom događaju koji teži da bude praznik za ekonomske teoretičare i praktičare, kao i izvorište konstruktivnih ideja za kreatore ekonomskih politika. Svako delovanje ili nečinjenje u sebi nosi skrivene vrednosti. Ove vrednosti uvek nađu način da se manifestuju.
Kao organizatori Kopaonik biznis foruma, želimo da podstaknemo učešće i saradnju između relevantnih ljudi i ponudimo učesnicima interaktivnu platformu za izlaganja, raspravu, dijalog i širenje ideja. Izbor je na Vama!
Aleksandar Vlahović, predsednik Savez ekonomista Srbije
Prof. Dragan Đuričin, selektor foruma
Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije
| Tweet |
Komentari (3)
