U četvrtak 05.04.2012., u ski centru Kopaonik, održana konferencija za medije na kojoj su predstavnici Skijališta Srbije, udruženja hotelijera Kopaonika i Nacionalnog parka Kopaonik, izneli rezultate protekle ski sezone 2011/12. koja je, prema oceni svih prisutnih, najuspešnija sezona ovog ski centra. Pored toga, izneti su pojedinačni i zajednički planovi za predstojeću letnju sezonu.

           Pozdravnu reč na otvaranju pres konferencije je dao prof. dr Goran Petković, državni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, a ispred Skijališta Srbije, udruženja hotelijera i Nacionalnog parka Kopaonik izlaganja su imali Dejan Ljevnaić, Petar Lazović, Nikola Avram i Bojan Milovanović. Prisutnim predstavnicima medija su predstavljene manifestacije koje će se održati tokom leta kao i novi sadržaji koji će obogatiti nastupajuću letnju sezonu na ovoj planini.
           Prof. dr Goran Petković, državni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije je istakao da planinski turistički centri Kopaonik, Zlatibor i Stara planina imaju najveći rast broja gostiju. Pokazalo se da investicije donose ne samo uspeh, nego i opstanak. Kopaonik je, ne samo da je opstao, nego i napredovao sa porastom broja gostiju za oko 10% u odnosu na prošlu godinu. Ski centar Kopaonik predstavlja pravi primer održivog razvoja turizma u Srbiji. Uložene su velike investicije u protekle 4 godine koje u ovoj i prošloj sezoni daju svoje rezultate. Sva tri ski centra očekuju da će uložene investicije dovesti do rasta ovih turističkih mesta i to je osnova za desetogodišnje poslovanje, a nove insvesticije će taj rok još više produžiti.
          Petar Lazović, Predsednik Upravnog odbora JP "Skijališta Srbije" istakao je da su napravljena tri centra koja koja su postali vrlo kvalitetni i komparativni u odnosu na evrposka skijališta. Uložena su ogromna sredstva kako tokom ove vlade na čelu sa premijerom Cvetkovićem tako i u predhodnoj Koštuničinoj vladi. Najveci uticaj je imalo Ministarstvo eknomije i ministar Dinkić koji je i formirao Skijališta Srbije. Bitno je naglasiti da se mora ostvariti što tesnija saradnja sa hotelijerima jer jedni bez drugih ne mogu da funkcionišu, tačnije da svi po najpovoljnim mogućim cenama ostvare najrealniji profit.
          Nikola Avram, Predsednik Udruženje hotelijera Kopaonika istakao je da je na Kopaoniku u toku sezone 2011/2012. ostvareno 220 000 noćenja od čega polovina u MK grupi, a popunjenost u odnosu na prošlu sezonu veća je od 20 do 25%. Postignuto je preko 90 dana jake, od ukupno 110 dana sezone, a to se može porediti samo sa primorskim gradovima npr. Budvom i Dubrovnikom. Od stranaca najviše je bilo Rusa, Crnogoraca, Bosanaca, Makedonaca. Samo Rusi su ostvarili oko 6 500 noćenja. Ski opening koji se održava od prošle sezone narastao je sa 2 000 na čak 5 000 posetilaca, a prvi Snow kop fest je produžio sezonu. Sledeće godine očekuje se da posle Austrije ovo bude najveći ski festival u Evropi. Ideja je da se pokuša sa vraćanjem starog sjaja Kopaoniku i da se dovede što više stranih gostiju. Rumunija, Grčka i Makedonija su tržišta na koja će se usmeriti veća marketniška pažnja sledeće sezone. Cilj je da se dovede do 30% stranih gostiju sledeće zimske sezone. Za predstojeću letnju sezonu Nikola je istakao da će biti u ponudi paraglajding, jahanje, off road vožnje, planinski biciklizam, pešačke ture, streličarstvo, tenis, kampovi stranog jezika kao i dva nova paint ball terena.
          Bojan Milovanović, Direktor Nacionalnog parka naglasio je da je Nacionalni park upravljač zaštićenog dobra i da je njegova uloga izmenjanja jer je zelja svih nas da spojimo dve stvari da se napravi jedan veliki zimski turistički centar, a da priroda ostane zaštićena. Suština rada je da se ove dve bitne stvari uvežu, a to nimalo nije laka uloga. U toku je izrada novog plana detaljne regulacije da bi se otvorilo nesto novo u ponudi Kopaonika u skladu sa željama posetilaca ali uz očuvanje prirode i da se nađe sklad i zadrži ovaj prostor kao Nacionalni park - istakao je Milovanović.

          Dejan Ljevnaić, direktor JP Skijališta Srbije, je istakao jako dobre rezultate u porastu broja skijaša na planini i koji su sve faktori tome doprineli. Tokom Sretenjskih praznika, zabeležen je rekord u broju prodatih ski karata u danu kada je na Kopaoniku skijalo preko 7200 skijaša. Nakon dužeg vremena zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima kao i veštačkom osnežavanju, ove godine su sve žičare i staze bile u funkciji. Jedna od značajnih novina ove sezone je i savremeni snow park. Od novina za sledeću sezonu najavljen je početak radova (april) na potpunom veštačkom osnežavanju Gobelje. Za naredne sezone u planovima je pasarela preko Marinih voda, zamena žičare Marine Vode kao i produžetak iste, novi iskolopivi šestosedi sa kupolama na Krčmaru i Malom karamanu zatim veliki restoran sa dečijom igraonicom (600-700kvm) na vrhu Suvo rudište. Takođe sa potencijalnim investitorima započeti su razgovori o novoj gondoli Brzeće vrh Kopaonika. Za sve postoje planovi i ideje ali se za sada traže realni izvori finasiranja. U zasebnoj vesti možete pročitati sve novine u ski centru Kopaonik kao i sezonu 2011/2012 u brojkama >>>

           Tokom konferencije predstavnici infoKOP sajta su ponovo izneli svoj predlog za oživljavanje javnog prevoza na Kopaoniku na realciji Vikend naselje - hotel Srebrnac kao i problem parkiranja. Uvođenjem javnog prevoza koji je nekad i postojao na istoj realciji rasteretio bi se centar Kopaonika gostima iz Vikend naselja ali takođe omogućila i ravnomerna popunjenost ski instalacija. Takođe naglašeno je da će adaptacija i puštanje u rad aeordroma Lađevci za civilni saobraćaj, tokom proleća 2012. godine, doprineti popunjenosti Kopaonika stranim turistima. Govorilo se i o komunalnim problemima Kopaonika i kako njih rešiti sa opštinama Raška i Brus. "Taksa za isticanje firme u Brusu je 13,5 miliona dinara, a kada dodamo energente, struju i radnu snagu, bez subvencija Ministarstva ekonomije ne znam kako bismo opstali", rekao je Ljevnaić, navodeći da ista firmarina na Novom Beogradu košta 4.000 dinara.
 

Komentari (3)