Južni položaj kopaoničkog masiva, zaravnjenost i otvorenost terena sprečavaju dugotrajno zadržavanje oblačnosti nad planinom. Hladni i teži vazduh kreće se okolnim dolinama i kotlinama tako da zimske temperature nisu mnogo niske. Po nekim starim statistikama subalpska klima Kopaonika obeležena je sa blizu 200 sunčanih dana godišnje zbog čega i nosi naziv "planina sunca". Obzirom da web portal infoKOP unosi podatke za svaki skijaški dan na Kopaoniku posledenjih 13 godina rešili smo da statistički proverimo ovu tvrdnju.

Na početku istraživanja morali samo da definišemo termin sunčan dan. Naša baza sadrži podatke za blizu 1600 skijaških dana. Da bi definisali traženi termin obradili smo podatke vezane za oblačnost i vidljivost. Utvrdili smo da je jedini merodavan podatak oblačnost, obzirom da je pri niskoj vidljivosti oblačnost uvek maksimala pa takvi dani nisu sunčani.

Oblačnost se do sezone 2010/2011 definisala u desetinama, a nakon toga u osminama. Mi smo za termin sunčan dan uzeli sve skijaške dane koji su imali oblačnost (0/10, 1/10. 2/10, 3/10 i 4/10 odnosno 0/8, 1/8, 2/8 i 3/8). Takvih dana je bilo 538 od ukupno 1 593 skijaška dana u proteklih 13 godina tačnije 33%. Konačno statistika nam daje za pravo da tvrdimo da je svaki treći zimski dan na Kopaoniku sunčan.

Najsunčaniji meseci su decembar i april, neznatno manje sunčani su februar i mart dok najmanje sunca tradicionalno ima januar.

U proteklih 13 godina najmanje sunčanih dana je bilo u sezoni 2005/2006 kada je tek svaki peti dan bio osunčan dok je najsunčanija sezona bila 2013/2014 sa 55% sunčanih dana.

Kako sve to detaljno izgleda statistički možete videti na sledećim graficima:

Napišite komentar (2)

Vaše ime: Vaš e-mail: Svi komentari su vlasništvo samih autora. Nismo odgovorni za njihov sadržaj. Za uređenje i moderaciju plaćenih oglasa kao i komentara na iste odgovrni su oglašavači. Dodaj komentar