Mesta koja se nalaze na poslednjim stanicama, na okretnicama vozova ili autobusa, uvek privlače pažnju - svako na svoj način i morate da se zapitate zašto su podjednako važna kao prva.
          Kao što vas u svetu neka lepa ulica ili zgrada osvoji nečim poznatim i familijarnim, tako vas Konaci Sunčani vrhovi na 1.500 metara na Kopaoniku, upravo "zarobe" svojom neobičnom lepotom. Kao i sva najuzbudljivija mesta, nastali su u u nepristupačnim, nenaseljenim ili napuštenim ambijentima, da potom žive punim životom. Retko gde postoji takvo prirodno okruženje i takav način gradnje i takav pogled ... Sa ovih visina maltene možete i da vidite more tamo na jugu...
          Posle gotovo četiri sata vožnje, južno od Beograda, skretanjem sa pravog autoputa počinje uspon, a kada prođete ispod masivne "trijumfalne" kapije od borovih greda na kojoj piše: Nacionalni park Kopaonik - Dobrodošli, osetite ponos. Kao Amerikanci kad vide natpis na brdu - Holivud.
          Zatim, oko jednog sata vožnje pored vas promiču strme kamene kosine i čistine prekrivene minijaturnim borićima, dokle god pogled dopire, a kada stignete, na kraju doline, na samom vrhu planine u kojoj je smešteno apartmansko naselje, shvatite koliko je konak ili prenoćište bio važan u ovim krajevima, posebno u vremenima teškim...
          Prema staroj tradiciji građenja naših manastirskih konaka, spajanjem više građevina u polukrugu, formiran je pravi novi srednjovekovni trg, koji će jednog dana biti star, okružen strmim tremovima na debelim borovim stubovima, kao prvi "javni" zeleni prostor. Nazvani po našim srednjovekovnim gradovima, Ras, Maglić, Koznik, Brvenik, Zvečan i Jelač, Konaci se završavaju masivnim četvorougaonim drvenim tornjem, koji zatvara krug. Tako je celo naselje stilski jedinstveno, kao pravi mali grad na poslednjoj stanici, koji ima svoj skver sa cvećem, veliku okruglu fontanu, spomenik od visokog osušenog bora i svoju kulu, koja liči na kulu - časovnik. Formirana je i ulica ili "korzo" od tornja, pored spomenika medvedu u mramoru, pa oko nacionalne kuće Zvrk i hotela Grand do autobuske stanice.
          Po uzoru na Konake, građeni su kasnije novi objekti, svaki sa ciljem da bude veći, lepši i luksuzniji, ali su svi do danas ostali u senci prvih, i zato svi žele da budu baš ovde.

Izvor: Danas - Ljubica Đurić

          Milan Danilović, menadžer u engleskoj kompaniji „Tompson”, koja poslednjih nekoliko godina čarterima dovodi turiste iz Velike Britanije, izjavio je za „Politiku”, na nedavno završenoj Svetskoj turističkoj berzi u Londonu, da je ove godine interesovanje za skijanje na Kopaoniku veće nego lane. Postoje dve grupe britanskih turista koje posećuju našu najlepšu planinu. Prvu grupu čine stariji ljudi kojima je to drugi ili treći odmor, dok su u drugoj mlađi bračni parovi koji vole jevtinije skijanje.

          U odnosu na isti period prošle godine interesovanje je povećano za 30 odsto. Zbog toga smo i kapacitet aviona koji će leteti za Niš povećali sa 148 na 188 sedišta. Naši udarni termini su tokom februara, odnosno za vreme zimskih raspusta, kada dolazi veći broj familija, i to smo već rasprodali. Osim toga, veliko interesovanje vlada i za mart, dok je januar problematičan – istakao je Danilović.

          Prema njegovim rečima, „Tompson” je sajam u Londonu iskoristio da stupi u kontakte sa svim relevantnim faktorima iz Srbije, kako bi zajedničkom akcijom pokušali da animiraju goste u Britaniji da rezervišu smeštaj u našoj zemlji.

          Britanci su, inače, veoma zadovoljni onim što Kopaonik trenutno nudi. Danilović kaže da su se desile velike promene nabolje u poslednjih nekoliko godina.

          Na primer, muzika u lokalima je nešto sasvim novo. Čak i tamo gde se ranije slušao turbo folk, počela je da se pušta strana muzika, tako da su i tu pomaci vidljivi. Naravno, postoje barovi u kojima se sluša druga vrsta muzike, ali to je za one koji to vole – napominje menadžer „Tompsona”.

          U periodu januar–septembar Srbiju je posetilo 12.451 turista iz Velike Britanije, što je za 11 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Izvor: Politika - Milan Brašanac

          Na prošlomesečnom sajmu turizma u Novom sadu predstavnici Turističkog centra Kopaonik u svom obraćanju novinarima, između ostalog su istakli da će cene smeštajnih kapaciteta ICG, kao i cena ski karata biti uvećane samo za inflatorni procenat, da će žičare Duboka I i Duboka II, čiju je izgradnju preuzelo javno preduzeće Skijališta Srbije biti završene do početka zimske sezone i da je na osnovu zaključenih ugovora sa britanskim touroperatorima Thomson i Balkan Holidays, već u najavi prodato blizu 45 odsto ICG kapaciteta, a nosilac prodaje preostalih kapaciteta za potrebe domaćeg tržišta je agencija Yugotours.

Izvor: Genex

          Cene ski-passa za Kopaonik za predstojeću zimu još uvek nema. Skijalištem sada gazduje Javno preduzeće "Skijališta Srbije" i za sada jos uvek mudro ćute.
          Komentar jednog tur-operatora je: "Ovo nema nigde u svetu. Dok su destinacije u inostranstvu u gro slučajeva vec rasprodate, mi ovde muvamo cene ispod tezge, od njih pravimo "državnu tajnu" i ispadamo smešni kod partnera u inostranstvu i domaće klijentele! Ako je cilj srozavanje i privatizacija po svaku cenu, dobro to rade..."

          Međutim Engleska agencija Thompson ima Kopaonik u svojoj ponudi za ovu zimu i Ski pas nude po sledećim cenama (1 £ (GBP)~117.5 dinara):

          Od danas na našem siteu možete pročitati detaljn opis svih ski prečica kojima možete skijati na Kopaoniku.

          Pogledajte na sledećem linku.

          Sredinom de­cem­bra se očekuje se­ri­ja čar­ter le­to­va ko­ji će do­vo­zi­ti bri­tan­ske tu­ri­ste na Ko­pa­o­nik.
          Avi­o­ni će sa lon­don­skog aero­dro­ma Ge­tvik ka ni­škom aero­dro­mu kretati svakih se­dam da­na, a en­gle­ski ski­ja­ši će aran­žma­ne upla­ći­va­ti u agen­ci­ja­ma "Tomp­son" i "Bal­kan ho­li­dejs". Tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja Sr­bi­je je, da bi Kopa­o­nik vra­ti­la na ski­ja­šku ma­pu Evro­pe, sa­mo 2004. i 2005. go­di­ne po­tro­ši­la 74.000 evra za pro­mo­ci­ju najlepše srpske pla­ni­ne.
          Oglašavanje u brošuri "Tompson ski" koštalo je 15.000 evra, ali se isplatilo jer se broj britanskih turista ove godine povećao, pa je u prvih osam meseci bilo 10.966 Engleza, što je za 12 odsto više nego lane.
          "Oni su uglavnom išli na zimovanje na Kopaonik, a Zlatibor i pored velike želje nismo uspeli da uvrstimo u ponudu, jer aerodrom u Ponikvama nije aktiviran, a vožnja autobusom od četiri sata je naporna", kaže Milan Danilović, menadžer u "Tompsonu".
           Britanski turisti koji stižu na Kopaonik mogu se podeliti u dve grupe: na starije kojima je to drugi ili treći odmor, i na mlađe bračne parove koji vole jeftinije skijanje. Na Kopaonik dolaze, pre svega, britanski skijaši - početnici koji imaju niža primanja. Tu je Srbija destinacija bez premca.
          "Srbija je sve popularnija, ali još se ne trudi kao Bugarska, koja već deceniju važi za jeftino i zabavno odredište", kaže Danilović. "U Borovecu su se ozbiljno pripremili za Engleze i otvarali su pabove za njih, pa su im ubrzo 90 odsto turista činili Britanci. Kopaonik je sa pet žičara postao ozbiljan skijaški centar, ali su hoteli problematičnog kvaliteta."
           Danilović smatra da je veliki nedostatak srpskog turizma manjak informacija koje se pružaju stranim turistima. Malo je dobrih i besplatnih brošura o Kopaoniku, mapa i internet sajtova.
          "Kada ukucate na pretraživaču 'Kopaonik' otvori se samo nekoliko sajtova od kojih one najbolje radi grupa entuzijasta. Te informacija se ipak, ne ažuriraju redovno: kolika je temperatura, snežni pokrivač, stanje na putevima, cene skilifta i slično. Neverovatno je da ne postoji 'onlajn' kamera koja će neprestano pokazivati šta se dešava na Kopaoniku. Potencijalne turiste treba 'zatrpavati' informacijama", kaže on.

Izvor: B92

           Početak gradnje nove žičare na Kopaoniku, na lokaciji zvanoj Duboka, letos je odlagan zbog, sudeći prema našem ponašanju, neobičnog razloga. Projektanti su bili primorani da delimično menjaju projekat samo zbog ekologije, odnosno očuvanja tri vrste biljaka kojih nema nigde drugde na celoj planeti. Reč je o Pančićevoj režuhi, kopaoničkoj ljubičici i kopaoničkoj čuvarkući.
           Te biljne vrste rastu baš ovde, na prostoru od oko 60 hektara – kaže Dragan Karović, direktor Nacionalnog parka na Kopaoniku – uz još oko tri stotine drugih retkih vrsta biljaka. Neobičan je, recimo, i taj skup niskih kleka, borovnica i subalpskih smrča koje čuvaju vlagu na tom prostoru i zato je tu i stanište 33 vrste ptica, insekata i drugih živih bića od kojih je 28 pod zaštitom države. Zato taj lokalitet, zvani Suvo rudište, pripada prvoj zoni zaštite i mi smo u saradnji sa stručnjacima republičkog zavoda za zaštitu prirode insistirali da se na tom prostoru baš ništa ne kopa, da ovaj deo mora biti zaobiđen.
           Tako su projektanti, umesto prethodne zamisli koja je podrazumela iskop zemljišta za stubove na tom prostoru i seču nekih stabala četinara, promenili trasu nove žičare, odnosno predvideli da se krivina koja je postojala na staroj ,,tanjir” uspinjači i bila nezgodna za skijaše, ,,ispravi” gradnjom jedne međustanice za buduću četvorosednu uspinjaču. Ta uspinjača biće duga 1.409 metara i samo će visoko u vazduhu prelaziti preko ovog prostora koji je pod tako strogom zaštitom. Dakle, ni jednog stuba neće biti među ljubičicama, režuhi i čuvarkućama.
            To je poskupelo gradnju za oko milion evra – kaže Ljubiša Radovanović, direktor javnog preduzeća ,,Skijališta Srbije”, ali smo shvatili da naročito ovde ekologija nema cenu. Investitor, odnosno vlada Srbije je na to pristala i izgradnja samo ove žičare će koštati oko četiri i po miliona evra a biće završena do polovine decembra.
            Zbog ovako retke ekološke brige zadovoljni su, naravno, ,,čuvari” prirode na Kopaoniku, ali im brigu i dalje zadaju oni koji podstiču i, gledajući kroz prste, odobravaju ili čak izdaju dozvole za podizanje novih stambenih i poslovnih objekata na ovoj planini.

          Centar za razminiranje Srbije obeležio je 18. oktobra na Kopaoniku završetak radova na čišćenju kasetnih bombi sa lokacija Krčmar 1, Krčmar 2 i Duboka 1, saopšteno je iz tog centra. Kako se navodi, razminiranjem sa tih lokacija otkloniće se opasnost za ljude i životnu sredinu, a stvoriće se uslovi i za bezbednu izgradnju žičara i ski-staza.

          Postavlja se ipak pitanje sa koliko je stručnosti obavljen posao uklanjanja kasetnih bombi s'obzirom na polemike koje su se predhodnih godina vodile u javnosti. Navešćemo samo neke primedbe koje su se javljale tokom predhodnih godina, a koje su nadamo se prevaziđene:

          U prvobitnom projektu se zahtevalo pretraživanje i čišćenje samo tla i ispod površine tla dok je problem bombi u krošnjama drveća bio nesavladan iako se 85% površine od 170.000m² koja je određena za čišćenje nalazi pod gustom četinarskom šumom. Postojali su i očevidci neeksplodiranih kasetnih bombi u krošnjama, kao i činjenica da nije pronađena tehnologija pretraživanja krošnji drveća, naročito u gustoj šumi.

         Sledeći problem je bio i tehnologija pretraživanja i otkrivanja neeksplodiranih kasetnih bombi ispod površine do dubine od 50cm. Predložena i od ponuđača prihvaćena tehnologija i metodologija, međutim,  ona nije garantovala otkrivanje, čak, nije se moglo ni otkriti neeksplodirane kasetne bombe na zadatoj dubini, što se znalo na osnovu provera na poligonima Vojske.

          U prethodnih 20 godina na Kopaoniku je nelegalno izgrađeno više od 2.000 objekata i neodlučnost države da se uhvati u koštac sa ovim problemom vodi ka ekološkoj katastrofi ovog jedinstvenog prirodnog rezervata, upozorio je direktor Nacionalnog parka Dragan Karović. On je u izjavi Tanjugu ukazao da je potez između Lisine i Čajetinske česme, sa preko 1.900 bespravno podignutih objekata, najveće divlje naselje na Kopaoniku. Tim prostorom ne gazduje "Nacionalni park Kopaonik", pa se naselje širi iz godine u godinu.

          Osnovni problem divljih naselja na Kopaoniku je u tome što nije rešeno pitanje otpadnih voda, centralne deponije i drugih uslova neophodnih za normalan život u urbanim sredinama, pa se zagađuju šume i pašnjaci i ceo regionalni eko-sistem.

          Na teritoriji koju kontroliše preduzeće "Nacionalni park" izgrađena su u poslednjoj deceniji 103 bespravna objekta i formirala su se naselja Ciganska reka, Gvozdac i Pajino preslo. Najupečatljiviji primer nelegalne gradnje je četvorospratni objekat od preko 2.000 kvadratnih metara, čija je izgradnja u završnoj fazi, preko puta samog hotela "Putnik" - rekao je Karović.

          On je ukazao da u prethodnom periodu nadležni organi nisu srušili nijedan objekat divlje gradnje na Kopaoniku, koji samo tokom zimske sezone poseti više od 10.000 turista iz zemlje i inostranstva.
          Zbog zagađenosti vode, zemlje i vazduha, na Kopaoniku je ugrožen opstanak 1.350 biljnih i više od 100 životinjskih vrsta, od kojih su mnoge prave prirodne retkosti.